NUKLEARNI RAT SAD I RUSIJE BI ZBRISAO 63 ODSTO POPULACIJE: Dramatične prognoze američkih stručnjaka!

Prema istraživačima, sukob bi stvorio široko rasprostranjene požare koji bi mogli izbaciti do 165 miliona tona (150 miliona metričkih tona) čađi u Zemljinu atmosferu, što bi dovelo do pada useva u SAD i Rusiji koje izvoze hranu, što bi dovelo do opadanja globalne proizvodnje kalorija za čak 90%.

Studija, objavljena 15. avgusta u časopisu Nature Food, je poslednja u četiri decenije značajnog istraživanja koje je pokušalo da skicira pretnju od nuklearnog rata.

Od oko 12.705 nuklearnih bojevih glava u svetu, Rusija ima 5.977, a Sjedinjene Države 5.428, prema najnovijem izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira.

Foto: Shutterstock,

Zemlja sa trećom po broju nuklearnih bojevih glava je Kina, sa 350. Indija i Pakistan imaju 160, odnosno 165, piše Live Science.

Nuklearni rat punog obima „proizveo bi klimatske promene koje su bez presedana u ljudskoj istoriji“, rekao je koautor studije Alan Robok, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju, na konferenciji za novinare u ponedeljak (15. avgusta).

- U nuklearnom ratu između SAD i Rusije, više ljudi bi umrlo, od gladi, samo u Indiji i Pakistanu nego u zemljama koje se zapravo bore u ratu - navodi se u studiji,

Najneposredniji efekti bilo kog nuklearnog rata, barem za one u ciljanom gradu, popularno su poznati od bacanja američke atomske bombe „Mali dečak” na japanski grad Hirošimu 6. avgusta 1945.

Foto: Tanjug/AP

Jedinstvena bomba ubio je oko 140.000 ljudi u roku od pet meseci od detonacije i uništio ili teško oštetio više od 60.000 od oko 90.000 zgrada u gradu.

Šest izveštaja očevidaca, koje je sastavio novinar Džon Herzi i objavljeno 1946. godine, govore o trenutnom razaranju napada i njegovim neposrednim posledicama. Prvo, svetlost bombe se pojavila kao zaslepljujući, "bešumni" bljesak jasan kao sunce; onda je stigao udarni talas, bacajući tela ispod zgrada koje se ruše.

Nakon toga, jasne, crne senke isparenih mrtvih viđene su šablonizovane na zidovima i ulicama, a preživeli koji su bili blisko izloženi eksploziji izašli su goli, da lutaju kroz razrušeni grad potpuno zbunjeni.

Studije su se pojavile tek 1947. kako bi dokumentovale patnje nakon napada, koje će za mnoge trajati ceo život.

Radioaktivne padavine, nusprodukt reakcije nuklearne fisije koja je Malom dečaku dala kataklizmičku moć, prekrila je ovo područje.

U Hirošimi i Nagasakiju, koji je bombardovan tri dana kasnije, povećana stopa obolevanja od raka, katarakte i drugih zdravstvenih stanja trajala je godinama kod preživelih koji su bili blizu epicentra bombi.

Foto: Tanjug/AP

NUKLEARNA ZIMA

Ali biće potrebno još četiri decenije da naučnici počnu da uče i raspravljaju o najsmrtonosnijem i najstrašnijem ishodu čak i nuklearnog rata malih razmera: takozvanoj „nuklearnoj zimi“.

U ovom scenariju sudnjeg dana, radioaktivna prašina i dim bi blokirali značajan deo sunčeve svetlosti.

Sa padom temperatura, mnogi svetski usevi, ugušeni sumorom, umrli bi, stvarajući globalnu glad i zbrisavši milijarde ljudi.

Da bi modelirali kako će ovaj apokaliptični događaj uticati na sposobnost planete da održi život, istraživači su izračunali količinu čađi koja bi nastala iz šest potencijalnih scenarija nuklearnog rata: u rasponu od pet scenarija zasnovanih na „ograničenom“ ratu između Indije i Pakistana tokom Regija Kašmir, koja bi proizvela 5,5 miliona do 52 miliona tona (5 miliona do 47 miliona metričkih tona) čađi u zavisnosti od razmera sukoba, do globalnog nuklearnog rata punog razmera koji bi uključivao SAD i Rusiju, koji bi proizveo bezbroj požara koji pokrivaju nebo sa 165 miliona tona (150 miliona metričkih tona) čađi.

Sa količinama čađi u ruci, naučnici su uključili podatke u model zemaljskog sistema Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere (NCAR), alat za predviđanje koji simulira promene sunčeve svetlosti, temperature i padavina na Zemlji.

Ove promene su zatim unete u NCAR-ov model zemljišta zajednice, koji je naučnicima dao analizu dramatičnih smanjenja koja bi nuklearna zima donela na žetvu kukuruza, pirinča, soje, pšenice i ribe, po zemljama, piše Live Science.

Pod pretpostavkom da je međunarodna trgovina stala i da preostali resursi nisu nagomilani, naučnici su naknadno izračunali kako bi nuklearna zima smanjila kalorije u hrani koje se proizvode širom sveta, kao i broj ljudi koji bi usled toga gladovali.

Foto: Shutterstock

Istraživači su otkrili da bi u najgorem slučaju nuklearnog rata između SAD i Rusije, temperature na Zemljinoj površini padaju za čak 29 stepeni celzijusa (16 stepeni Celzijusa, ili više od tri puta veće temperaturne razlike između sadašnje i poslednje ledeno doba) i da bi 5 milijardi ljudi stradalo.

U najekstremnijem ratu između Indije i Pakistana, globalna proizvodnja kalorija mogla bi pasti za 50%, uzrokujući 2 milijarde smrtnih slučajeva.

Najteže pogođene regije bile bi zemlje koje uvoze hranu u Africi i na Bliskom istoku, smatraju naučnici.

U međuvremenu, Australija i Novi Zeland bi prošli najbolje, jer bi izbegli većinu bombi bačenih na severnu hemisferu i oslanjali se na useve pšenice koji bi mogli bolje da rastu u hladnijoj klimi.

- Važna stvar koju treba znati je količina dima koja se ubacuje u atmosferu - navodi koautor studije Oven B. Tun, profesor atmosferskih i okeanskih nauka u Laboratoriji za fiziku atmosfere i svemira koji je radio sa Karlom Saganom.

On je zaslužan za uvođenje koncepta "nuklearne zime" u javnu svest.

- Energija koja se oslobađa iz ovih požara je 100 do 1.000 puta veća od energije koju oslobađa samo oružje. Ne pada kiša u stratosferi. Dakle, kada se toliko dima podigne tamo, ostaće tamo godinama - navodi Tun.

On je sa svojim saradnicima bio privučen temom nuklearne zime nakon što su primetili iznenađujuće otkriće o tome šta je moglo da ubije dinosauruse.

Godine 1980, poseban tim naučnika otkrio je da je asteroid udario u meksičko poluostrvo Jukatan na kraju perioda krede, pre oko 66 miliona godina.

Kao što je danas opšte poznato, asteroid je zbrisao neptičje dinosauruse.

Ali nije energija iz samog sudara ubila oko 75% životinja na Zemlji, uključujući dinosauruse, već je to bio rashladni oblak prašine i krhotina koji je udar oslobodio, piše Live Science.

Koristeći rudimentarne atmosferske modele i satelitske podatke, Tun, Sagan i njihove kolege primenili su ovaj uvid na nuklearne sukobe.

EFEKAT HLAĐENJA

Otkrili su da mali termonuklearni ratovi, koji koriste samo 100 nuklearnih bojevih glava od 1 megatona, mogu da izazovu dovoljno požara da u atmosferu pošalju debeli sloj crnog dima, uzrokujući da temperatura kopna širom većeg dela sveta padne na 5 do minus 13 F (minus 15 do minus 25 C) u roku od samo jedne ili dve nedelje.

Predvideli su efekat hlađenja koji će trajati do dve decenije. Ne može se isključiti mogućnost izumiranja Homo sapiensa“, zaključuje se u njihovoj studiji.

Foto: pixabay.com

Sagan je bio privučen pitanjima dugoročnog opstanka čovečanstva kroz njegovo interesovanje za Drejkovu jednačinu, čuvenu formulu koja omogućava naučnicima da pogode potencijalni broj inteligentnih vanzemaljskih civilizacija koje žive u Mlečnom putu. Što se tiče, prve procene koje je napravio pronalazač jednačine - astrofizičar Frenk Drejk - sugerišu da bi napredne vanzemaljske civilizacije koje zauzimaju našu galaksiju mogle da imaju između 20 i 50 miliona.

Ovo je navelo Sagana da razmisli o ideji poznatoj kao Fermijev paradoks: ako je to bio slučaj, zašto ih još nismo sreli?

- Zaključio je da inteligentne civilizacije ne smeju dugo da traju jer su se uništavale nuklearnim oružjem - rekao je Tun.

Dok je ukupna količina nuklearnog oružja u svetu naglo opala od kraja Hladnog rata, broj zemalja koje poseduju oružje se povećao, a bilateralni mirovni sporazumi između SAD i Rusije odbacili su ruski predsednik Vladimir Putin i tadašnje SAD, piše Live Science.

Foto: Tanjug/AP

U međuvremenu, Kina bi mogla da planira da učetvorostruči svoj nuklearni arsenal na više od 1.000 do kraja decenije, prema proceni američkog Ministarstva odbrane.

- Sve nuklearno naoružane države povećavaju ili unapređuju svoje arsenale, a većina zaoštrava nuklearnu retoriku i ulogu nuklearnog oružja u njihovim vojnim strategijama - napisao je Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira u svom najnovijem godišnjem izveštaju, koji stavlja globalnu godišnju vojna potrošnja na rekordno visokom nivou od 2,1 bilion dolara za 2021, što je sedma uzastopna godina povećanja.

Novo istraživanje naglašava potrebu da se posveti dugoročnim strategijama razoružanja koje će iskorijeniti nuklearno oružje sa planete, napisali su autori nove studije.

- Ako postoji nuklearno oružje, ono se može upotrebiti, a svet se nekoliko puta približio nuklearnom ratu - rekao je Robok i dodao:

- Zabrana nuklearnog oružja je jedino dugoročno rešenje. Petogodišnji Ugovor UN o zabrani nuklearnog oružja. Naš rad jasno pokazuje da je vreme da tih devet država posluša nauku i ostatak sveta i potpiše ovaj sporazum. 

- Pored skidanja oružja iz stanja pripravnosti i obavezivanja na samo drugu upotrebu, obe strane bi trebalo da rade na smanjenju svog prekomernog arsenala pregovaranjem o novom sporazumu koji bi zamenio novi sporazum START - rekao je Tom Kolina, direktor politike u Plovshares Fund, fondaciji sa sedištem u San Francisku koja podržava inicijative za sprečavanje širenja i upotrebe nuklearnog oružja.

Ključni test ovih političkih barijera je ovomesečna 10. Konferencija. Delegati se trenutno okupljaju u sedištu UN u Njujorku kako bi obnovili i proširili obećanja o nuklearnom neširenju i razoružanju, piše Live Science.