REVOLUCIONARNO OTKRIĆE: OVO JE NOVA ZEMLJA KOJU BI MOGLI DA NASELIMO!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Oko svoje matične zvezde, na udaljenosti od 111 svetlosnih godina od Zemlje, planeta orbitira u zoni u kojoj bi bilo spektakularno naći bilo kakvu drugačiju planetu osim onih čiju površinu prekrivaju stene. 

Osim toga, velika je verovatnoća da na njoj vladaju uslovi u kojima je moguće postojanje okeana, odnosno pijaće vode. Do ovakvog otkrića došli su astronomi sa Univerziteta u Teksasu, koristeći podatke koje je svojim posmatranjima svemira prikupla Južna evropska opservatorija (ESO), navodi Independent. 

Da li bi na toj planeti moglo da bude vode ili ne, osim u položaju orbite oko zvezde, zavisi od toga da li planeta ima dovoljnu masu i o kakvoj matičnoj zvezdi je reč. 

Sigurno je da planeta ima atmosferu, a pošto kruži oko zvezde klasifikovane kao crveni patuljak, to znači da po svoj prilici ima i uslove za vodu. Time se dolazi se do zaključka da je na njoj moguć život. Crveni patuljci su, inače, zvezde čije mase iznose između 8 i 57 odsto mase Sunca. 

Niža masa znači i mnogo slabiji, odnosno sporiji proces nuklearne fuzije u njima, zbog čega je crveni patuljak dosta hladniji od Sunca. On zrači i do 10.000 puta manje energije, što u konačnom znači da takve zvezde traju neuporedivo duže od najmasivnijih. Jedna takva je i Proksima Kentauri, koja je prvi "komšija" Sunca, a od Zemlje je udaljena samo četiri svetlosne godine. 

U nastojanju da izmere masu i druge karakteristike planete, astronomi su uočili još jednu planetu oko iste zvezde. Ona je dobila ime K2-18c. 

- To što smo uspeli da izmerimo masu i gustinu K2-18b je genijalno. Ali to što smo uspeli da pritom otkrijemo još jednu planetu bilo je čista sreća, ali i podjednako uzbudljivo -  izavio je vođa projekta iz Montreala Rajan Kloutje, a preneo B92.

Jedina razlika u odnosu na Zemlju, onoliko koliko se za sada zna o planeti "b", je to što je nešto veća od Zemlje. Postoji mogućnost da je čak reč i o vodenoj planeti, potpuno ili uglavnom prekrivenom okeanom, ali sa ledenim pokrivačem na površini. 

Takav je, na primer, Jupiterov satelit Evropa, koji je Artur Klark još pre skoro pola veka predvideo i iskoristio u svojoj trilogiji o "Odiseji u svemiru". Planeta "c" je, u ovom sistemu koji astronomi sada prate, najverovatnije tako blizu svojoj matičnoj zvezdi da je previše vruća da bi se na njoj moglo živeti.