SLAĐANA MILOŠEVIĆ: Ne dam da zloupotrebe "Princezu"

Foto: Promo

Zauvek buntovnica: Aleksandra Slađana Milošević

Rok diva Slađana Milošević (62) danas živi na relaciji Beograd - Los Anđeles. Njen put je bio trnovit, ali još od kad se sedamdesetih godina pojavila s pesmom "Au, au", bilo je jasno da je niko i ništa neće i ne mogu zaustaviti na putu ka željenom. Uprkos zabranama da se njene pesme puštaju na televiziji i radiju, hitovi su se nizali i stizali do srca publike. Pesmom "Amsterdam" izazvala je doslovno revoluciju na muzičkoj sceni, baš kao i čuvenim duetom s Dadom Topićem. Reditelj Petar Pašić najavio je snimanje filma koji se zove baš kao i refren te kultne numere, ali i to da će u "Ti si princeza" zaigrati popularna Severina.

 

- Refren "Ti si princeza" i celokupan koncept kompozicije "Princeza" postali su deo srpskog i regionalnog, modernog kulturnog nasleđa. Trebalo bi da naučimo da oko nas nije sve prljava priča, već da postoji lepota u čoveku i da se ona mora očuvati. U nasleđe se ne sme dirati niti uništavati. Svaka zloupotreba "Princeze" nanela bi uvredu ne samo nama umetnicima koji smo je stvorili već i milionima slušalaca koje za nju vezuju najlepša sećanja. "Princeza" je postala moderna himna venčanja, poput Mendelsonovog "Bračnog marša". Takođe, svaka sličnost ili varijacija u značenju lika ili likova filma, na moju karijeru i život, nije dopustiva - kaže Miloševićeva na početku razgovora za Srpski telegraf i dodaje: 
- Scenaristi i režiseru je za tako nešto potrebna moja dozvola, a nju neće dobiti. Ako se naziv filma ne promeni i ako značenje bude dovedeno u vezu sa mnom, filmu će prethoditi pravna afera koja se po stvaraoce filma ne može dobro završiti. Sam sudski proces ponovo bi naneo uvredu svima koji u ovoj kompoziciji nalaze smirenje, čuvara ličnih moralnih nadzora, uvredu onima koji i danas veruju u prinčeve i princeze, a to smo svi mi. Neke stvari su svete! Ne smeju se prljati pohlepom i težnjom da se i ono što jedva u mraku svetli povuče u blato. Zbog sebe i svih nas, ni po koju cenu neću to dozvoliti!

 

 

• Koliko je to što ste drugačiji od svega i svakoga na našoj sceni ugrozilo vašu karijeru i duševni mir? Žalite li za nečim?

- Teško je u mladosti shvatiti težinu bremena koji vam je život namenio. Teškoće uzimate sa osećajem da vam niko ništa ne može. Ali život konstantne borbe izranjavi i one najjače, u koje sebe ubrajam. Kažu da je karakter nepromenjiv, sa čim se slažem. Ništa me ne može skrenuti sa puta, ništa ne može promeniti buntovnika, ni do stote godine. Ostaje da rane nosimo, a najbolje je da ih čuvamo za sebe. Ni za čim ne žalim. Čudna je stvar taj osećaj ponosa, kada ostanete neukaljani!

• Kako vam se čini muzika sa početka vaše karijere, a kako ono što se danas naziva glavnim tokovima domaće muzike?

- Najveća razlika je u pristupu. Muzika je od nastanka bila sredstvo umetničkog i emotivnog izražavanja, da bi u poslednjim decenijama, sa padom čovekovih vrednosti, postala roba na tržištu, sredstvo finansijskog i drugog porobljavanja. Muzika se, kao artikli u supermarketima, danas može koristiti kao dodatno sredstvo za smirenje, energetsko piće, ali u njoj retko ima korisnih materija za um i telo.

• Jeste li ikada uspeli u potpunosti da se oslobodite nametnutog bremena da ste američki špijun?

- U špijunskom mentalitetu, sa teoretičarima zavere koji barataju delimičnim informacijama, svi smo špijuni. Čovek sudi posmatrajući druge kroz sebe. Sumnjčavi i kompromitovani, žele da vas svuku do svoje niskosti i uvek će o vama ružno govoriti. Prazne priče ne treba uzimati za ozbiljno, ali takvima treba u lice reći da zaćute.

• Kako objašnjavate potrebu tadašnjih vlasti da jednog umetnika na taj način diskredituju?

- Najlakši put uništenja slobodnog mislioca je atentat na njegov rad i karakter. Kada neko piše zvaničnu peticiju protiv vas i optužuje za nešto što niste ni pomislili, kada vas, poput mene, vlast ispituje povodom tih optužbi, kada dobijate zabranu nastupanja, kada na brojne načine pokušavaju da vas diskredituju, time pokazuju da vas smatraju ozbiljnom pretnjom. Izvrgavaju vas ruglu, umanjuju vrednost dela, zabranjuju javna pojavljivanja, bacaju sumnju na moralnost. Zašto ste pretnja? U različitim periodima, izgovori su različiti. Danas je, na primer, dovoljno da ne budete po meri vlasnika svih medija u regionu. U našem društvu opstaje model komunističkog nasleđa, straha da se suprotstavi vlasti, kao da je vlast sud od samoga boga.