GAGI ZA ROĐENDAN Naiđi kad hoćeš
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Pišući dirljivu, smešnu i divljenja vrednu knjigu posvećenu Zoranu Radmiloviću, mladi pisac iz Beograda Dušan Stojanović imao je sreću da upozna još jednog našeg glumačkog džina - Dragana Nikolića (1943-2016). To poznanstvo ga je kasnije inspirisalo da Gagi, posveti stihove, ali i da postavi spomen-ploču na ulazu zgrade u kojoj je živeo. Dušan nije zaboravio 20. avgust, dan kada je rođen jedan od naših najvećih glumaca, pa je nezaboravnom Gagi posvetio dirljiv tekst koji u celosti prenosimo.
Foto: Privatna arhiva"'Naiđi kad hoćeš. Tu sam u Taliji, ne možeš da promašiš!' Bio je kraj leta. I danas je leto, samo neko drugo, na nekom drugom kraju sveta ili grada, ali isto na zalasku.
Sećanja tiho, kao fina prašina, strpljivo padaju po meni, da ne izblediš, da se ne zaturi tvoj lik kao barka što leluja niz Savu. I da se zaustavi pustinja što bi da me ništi i uvuče u sebe. Dani sunca, razuzdanog smeha, mašte i sanjarenja... Sve su to tek tragovi prošlosti. Da li? Prošlost! To ne postoji, postojiš i stojiš ti, postojimo i ostajemo da bi sakrili za neki budući dan, mit o Karudijanu koji leti iznad Crvenog Krsta i Čubure. Kao predujam večnosti i predukus istine koja će doći, iza ovog ogledala, koje nosi taj svečani naziv, život.
Koračam ovih dana tim ogledalom, u potrazi za onim pravim, neiskvarenim, iskrenim, koje osećam kao putokaz ka zaboravljenom vemenu. Nije ovo tugovanka za tobom, ni sećanje. Ti si živ, tu nema dileme. Muka je samo, što još tražim put ka mestu gde sediš. Ka tom stolu za koji si se usidrio negde u mirnoj luci večnosti i rešavaš ukrštene reči. Verujem da je tu negde i jedan brkati glumac koga bi da zezneš na stari štos sa Itom Rinom. Nadmudrujete se. Pozdravi ga!
Vreme je sudija, a ja sam uhvaćen u krađi. Na poroti je da odluči o krivici. Jednoglasno, oni će sa punim pravom vikati: Kriv je! U pravu su, ali ta krivica. Ona je upitna. Kriv. Da, jesam, jer sam sebičan, jer želim da budeš tu za nas, još jedno Miholjsko leto na reci ili u Ivana Đaje, bifeu Ateljea 212, bilo gde gde mogu da još slušam te reči iščašene iz tvog svemira, ili da ćutimo. Ćutanje je nekad i lepše.
Znam sve će jednom da prođe, ja to znam, ali nemam pojma kuda sa sobom dok ne iscuri pesak. U koji ugao? Vetrovi urlaju, kradu i kriju u buri taj mali čamac kojim si se prevezao do nekog novog sveta, u kome po obećanju čekaš. "Naiđi kad hoćeš! Tu sam, ne možeš da promašiš!" Dok ne izližem đonove i pronađem tu novu Taliju, trudiću se da činim kako si me učio. Sve ostalo je i tako bezveze. Srećan ti rođendan!"
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)