METASTAZE JOJ ZAHVATILE KOSTI: Najpotresnije svedočenje Vedrane Rudan iz bolnice: Izgledam JEZIVO!

Poznata književnica Vedrana Rudan već više od godinu i po dana vodi najtežu i najiscrpljujuću borbu u životu. Suočena je s retkim i teškim oblikom karcinoma, kancerom žučnih kanalića, a svoju svakodnevicu, ispunjenu bolom, strahovima i nadom, otvoreno deli s čitaocima. Vedrana o svojoj bolesti, boravcima u bolnici i unutrašnjim previranjima redovno piše u kolumnama na svom sajtu rudan.info. U najnovijem tekstu poseban akcenat stavila je na medicinske sestre, koje joj pomažu tokom lečenja, ističući njihovu posvećenost, humanost i snagu u trenucima kada je najranjivija.

PONOVO HOSPITALIZOVANA VEDRANA RUDAN, DOKTOR JOJ SAOPŠTIO STRAVIČNE VESTI: Jezivi krici u gluvoj noći plaše i nju samu!

Iako je kolumna posvećena njima, Vedrana je u tom tekstu sažela i svu težinu borbe kroz koju prolazi, ne skrivajući bol, iscrpljenost i emocije koje je prate. Iskreno i bez ulepšavanja, otkrila je kako se trenutno oseća, ostajući dosledna prepoznatljivom ogoljenom stilu, koji godinama ne ostavlja čitaoce ravnodušnim.

U nastavku prenosimo deo njenih potresnih reči:

- Juče sam po ko zna koji put ušla u bolnicu. Jedva sam napravila tri koraka, tri koraka su maraton za ovakve poput mene, i srušila se u stolicu.

Uz mene se stvorila negovateljica s kolicima i odvezla me do kreveta. Kosti su mi osute metastazama, svaka je u meni vrištala na svoj način.

Zazivala sam smrt, kao što to inače radim već godinu i po. Uzalud. Svaki doktor s kojim razgovaram ima svoj recept kako maknuti bol. Ubijači boli ili ne deluju ili slabo deluju jer bolesnici od karcinoma imaju i mnoge druge bolesti.

Nezamisliv je užas umirati od raka. Lečenje je uglavnom skupo i za neke od nas besmisleno, kvalitet života ne postoji, a odlaganje smrti je najveća kazna.

U tom paklu postoje i kockice leda, gase plamen koji ti ždere i dušu i telo. Ovo nije fraza kojom ja bespomoćna nesretnica kupujem njihovu milost. Te žene i jedan dečko su bića koja nas drže, možda samo po meni, na besmislenom životu.

Mnogi sretnici koji ovo čitate nemate pojma o čemu govorim. Izgledamo jezivo. U nas ubacuju hemio i ostale otrove, ali lica sestara kojima smo okruženi nisu naše ogledalo.

Smeše nam se kao da smo lepi, drže posudu za povraćanje, menjaju nam pelene, istresaju naša go*na u školjku, dok se nama diže želudac jer ne možemo podneti vlastiti smrad.

POTRESNA ISPOVEST VEDRANE RUDAN IZ BOLNICE! Reči o borbi s rakom LEDE KRV U ŽILAMA: Danas se bojim...

Izgledam poput kostura prekrivena kožom. Najdraži me preklinju da nešto pojedem, meni se sve gadi.

"Zašto ne pobegnete? Sestre se traže na sve strane."

"Samo ovde možemo dati sve od sebe, samo ovde možemo pomoći onima kojima zaista treba."

Iskreno, ne razumem ih. Ne znam za koje bih pare, da sam zdrava, izdržala na ovom odeljenju jednu smenu.

U razvijenom svetu sestra brine o pet onkoloških bolesnika. Kod nas sestra ne broji svoje pacijente - stoji, između ostalog, u njenoj najnovijoj kolumni.

BONUS VIDEO