"OSTALE SMO SMRT I JA" Poslednje reči Vedrane Rudan SEKU POPUT ŽILETA, ovako se OPROSTILA od prijatelja - da se NAJEŽIŠ!

Poznata hrvatska spisateljica i kolumnistkinja Vedrana Rudan oglasila se emotivnim tekstom na svom blogu, u kojem je ogolila misli i osećanja dok se bori s teškom bolešću - karcinomom žučnih kanala. U svojoj novoj kolumni "Kad mobilni utihne" spisateljica se osvrnula na tišinu i usamljenost koju oseća otkako su, kako kaže, "prijatelji" počeli da se udaljavaju od nje.

Foto: ST/Nebojša Mandić

"Živim duže nego što su očekivali"

Rudanova bez zadrške progovara o jednoj od najvećih tabu tema - smrti. Otvoreno piše o svom svakodnevnom životu u bolnici, o borbi s bolesnim telom i, još više, s ravnodušnošću ljudi koji su nekada bili deo njenog života.

– Da li je dozvoljeno umirati, a da to bude prihvatljivo? Više sam u bolnici prikovana žicama nego što sam na slobodi. Boce i bočice postale su deo mene. Osećam se sputano, nestrpljiva sam, volela bih ponovo da budem slobodna, zdrava i ljuta na svet oko sebe onako kako su to moji "prijatelji" kojima je smrt, njihova smrt, nešto o čemu se ne govori - piše Vedrana.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Spisateljica otkriva i da su je kontakti s ljudima svedeni na minimum jer se mnogi, kako kaže, boje njene otvorenosti prema temi umiranja. Njeno trajanje, kako sama navodi, postalo je "problem".

- Zato me i ne zovu. Boje se da bih započela prljavu temu, koja se ipak tiče samo mene. Postajem im dosadna jer živim duže nego što su očekivali. One prve suze smo isplakali, ovo što se trenutno među nama dešava je dosadna praznina. Njih ne zanimaju detalji moje bolesti, ne znaju da me život raduje - procvetao mi je kaktus na balkonu.

Foto: Tanjug/jadranka Ilić

"Više ne verujem u prijatelje"

U tekstu piše da je izgubila interesovanje za ljude kojima je godinama davala pažnju i podršku, a koji su sada nestali. Shvata da su mnogi od njih koristili nju kao emocionalni otirač za sopstvene probleme.

- Nešto se ipak promenilo. Izgubila sam interesovanje za "prijatelje" i potrebu da im "pomognem". Danas znam da nikome nisam ‘pomogla’, oni su nekome morali da istresu svoje "muke". Žao mi je što sam potrošila godine misleći da sam bila potrebna i voljena. Ma ne, nije kasno osetiti lepotu samoće. Nikoga nisam izgubila. Baš me briga da li će njen muž prestati da pije, zašto ona više voli mačku nego mene, zašto ja sebi nisam rekla - pa i ti više voliš psa nego nju...

Foto: ST/Nemanja Pančić

"Ostasmo same smrt i ja"

Jedna od najsnažnijih poruka njenog teksta jeste prihvatanje krajnje istine. Bez gorčine, ali s dozom melanholije, Rudan poručuje:

- Ostasmo same smrt i ja. Najzad sam slobodna i slika koju vidim je čista. Gledam u ono žuto cveće na balkonu. Mir u duši i samo jedno pitanje - zašto ništa nisam znala o ljudima? Da li sam bila glupa? Ili ipak samo zdrava i "besmrtna"? - zaključila je spisateljica.

BONUS VIDEO