NIKADA NIJE PREŽALILA NJEGOVU SMRT! Ovo je muzičar zbog kog je Sonja Savić upala u depresiju, sanjala da mu postane supruga!

Na današnji dan pre 2008. godine preminula je glumica, Sonja Savić, a pronađena je mrtva u svom stanu. Govorili su da je diva raskošnog talenta. Svoja, autentična, osobena. Sonja Savić, svojim talentom i harizmom, osvajala je neosvojivo. A onda se sve preko noći srušilo kao kula od karata.

Foto: Wikimedia/ Ranko at Serbian Wikipedia

Na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu Sonja se upisala nakon drugog razreda gimnazije, gde je u klasi profesora Minje Dedića diplomirala 1982. godine. Vremenom je započela druženje sa Mladenom Mladenovićem i čitavim sastavom grupe “EKV”. Mnogi kažu da upravo tada dolazi prvi put u kontakt sa narkoticima, ali i upoznaje svoju veliku i jedinu ljubav džez muzičara Vlajka Lalića. Mnogi kažu da je maštala da postane njegova supruga.

Foto: Wikimedia/ Ranko at Serbian Wikipedia, Wikipedia/GNU FDL

Govoreći u medijima, Sonja je pričala o tome koliko je teško podnela Vlajkovu smrt. Govorila je da joj je jedan od najtežih trenutka u životu pored smrti oca, dan kada je Vlajko prerano napustio ovaj svet 1990. Usled velike oluje, njegov jedrenjak je potonuo, a Sonja je mesecima kasnije bila u depresiji zbog smrti. Odmah potom, odlazi u Sloveniju gde je ostala skoro deset godina, vratila se u Srbiju i posvetila filmu, ali ne u toj meri u kojoj je to pre činila.

- Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom - govorila je Sonja.

KO JE VLAJKO LALIĆ

Vlajko je poneo ime svoga dede Vlajka Lalića rođenog u Stocu (1896), koji je bio član Mlade Bosne i koji je, nakon završenog Pravnog fakulteta u Beogradu, radio kao novinar. Deda Vlajka I. Lalića, Vlajko Lalić oženio je Ljubicu Bajić, kćer poznatog srpskog kompozitora Isidora Bajića, pa mu je Isidor Bajić pradeda.

Vlajko I. Lalić prelazi iz Zagreba u Beograd sa tri godine nakon što njegov otac, koji je do tada radio kao književni urednik u Radio-Zagrebu, prelazi u Beograd na položaju sekretara Saveza književnika Jugoslavije. Vlajko Lalić u Beogradu završava osnovnu školu, potom gimnaziju i srednju muzičku školu Josip Slavenski u klasi profesorke Snežane Muratovske. Takođe uči i trubu u klasi profesora A. Štrnada. U istoj školi i generaciji biće i Margita Stefanović i Ivo Pogorelić.

Foto: Wikipedia/GNU FDL

Na muzičku scenu Jugoslavije i Srbije stupa sredinom sedamdesetih godina 20. veka kao džez kompozitor i pijanista. Sopstveni džez sastav osniva godine 1974. sa kojim sporadično nastupa uživo u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu. U Muzičkom kampu Grožnjane dve godine uzastopno, tokom sedamdesetih, sarađuje i sa jugoslovenskim i hrvatskim vibrafonistom Boškom Petrovićem i njegovim ansamblom B. P. Connection.

Godine 1976, osniva kvartet „Mirni ljudi” sa kojim nastupa u Beogradu i na džez festivalu u Ljubljani 1977. godine, dok na novosadskim „Danima džeza u Novom Sadu” godine 1979. nastupa u trio formatu. Godine 1976, boravi dva meseca na studijskom boravku u Vermontu a naredne 1977. u Švedskoj. Tokom godine 1978. i 1979. nastupa sa Đorđem Gavrilovićem na kontrabasu i Nebojšom Brajovićem na udaraljkama. Početkom osamdesetih Vlajko Lalić prestaje da javno nastupa i posvećuje se pedagoškom radu, radeći najpre kao stručni saradnik-asistent, a potom i kao viši muzički saradnik-docent, na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. I pored povlačenja sa javne muzičke scene on nastavlja da radi na sopstvenim materijalima pa neposredno pred pogibiju odlazi u Amsterdam[4] gde obnavlja javne nastupe i priprema materijale za samostalnu ploču.

U načinu sviranja Vlajka Lalića primetan je uticaj Kita Džareta čije je kompozicije povremeno i javno izvodio. Lalić kombinuje lirizam i otvorenu improvizaciju, koje primenjuje jednako na džez standarde kao i na sopstvene kompozicije. Njegovi muzički projekti zasnovani su većinski na trio formatu i gotovo isključivo na akustičarskom izrazu.

Iza Vlajka Lalića nisu ostali dovršeni autorski studijski materijali, ili barem još uvek nisu dostupni u zadovoljavajućem tonskom obliku. Izuzetak čini izdanje na dva kompakt diska priređeno početkom devedesetih i finansirano od strane Soroš (Soros) fondacije u Jugoslaviji, na osnovu snimaka nastalih u različitim periodima i formatima. Ovo izdanje međutim, objavljeno u malom tiražu i odavno već nedostupno, pati od produkcijskih i koncepcijskih nedoslednosti.

BONUS VIDEO: