NAJEMOTIVNIJA ISPOVEST NEBOJŠE GLOGOVCA! Danas bi slavio 56. rođendan, a ovako je govorio o PORODICI, slavi i moralu!

Jedan od najcenjenijih i najautentičnijih srpskih glumaca, prerano preminuli Nebojša Glogovac, ostavio je neizbrisiv trag – ne samo maestralnim ulogama na sceni i ekranu, već i svojim promišljenim, iskrenim pogledima na život. On je rođen na današnji dan, 30. avgusta 1969. godine, a u njegovu čast podsećamo se njegovog gostovanja u kultnoj emisiji "TV lica – kao sav normalan svet" na RTS, gde je otvorio dušu i otkrio retke uvide u svoj svet vrednosti, umetnosti i svakodnevice. Daleko od glamura, o kojem, kako je isticao, nikada nije ni maštao, govorio je jednostavno i iskreno.

Foto: e-stock/Miloš Rafailović

Sećanja na detinjstvo zauzimala su posebno mesto u njegovom pripovedanju. Odrastao je u Pančevu, ali je naglašavao duboke hercegovačke korene svoje porodice. Njegovi roditelji bili su iz Nevesinja i Dramiševa, sela koje je tek pre desetak godina od snimanja intervjua dobilo struju i vodu. Takvo detinjstvo, puno fizičkog rada i života u prirodi, oblikovalo je njegov karakter.

- Ja sam eto imao tu vrstu iskustva da cepam drva u šupi i da nosim unutra u kuću ili da donesem kantu uglja da naložim onu kreka veso peć.

Posebno je govorio o dedi Gavrilu, koji ga je u Dramiševu dočekivao i oslovljavao "vojvoda". Deda ga je učio da jaše konje, a ti letnji dani bez struje i vode ostali su mu duboko urezani u sećanje.

- To je jedno iskustvo koje niko od ljudi koje sam ja znao, koje znam dan danas, malo ko je imao takva iskustva da živiš u kući to po desetak dana leti koja nema struju i vodu nego ima fenjer i ima čatrnju sa kišnicom i ima pločnik jedan izvor ovako do koga se išlo peške i dovlačilo se u bidonima voda za piće - govorio je.

Odnos sa ocem Milovanom, sveštenikom, bio je poseban. Iako je otac imao "tvrda i kamena ustrojstva", posedovao je i "filozofsku širinu". Podržao je Nebojšu u njegovom izboru da postane glumac.

- Kada sam upisao Akademiju i došao kući, onda je otac Milovan ustao i čestitao mi, izljubio me onako od srca, vrlo nekako srećan mi se činio zbog toga što sam ja eto se našao u tome - prisećao se.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Pre glume, pokušao je da studira psihologiju, što je kasnije nazvao "dvogodišnjom zabludom". Ipak, upravo to interesovanje za ljudsku psihu obogatilo je njegov glumački izraz.

- Ja sam uvek voleo da gledam ljude, da vidim ono razlike u ponašanju, u načinu funkcionisanja, u reakcijama kod različitih tipova žena ili muškaraca, svejedno, karakteri kako drugačije rešavaju probleme, kako drugačije reaguju, zašto neko hrabar, neko nije - govorio je.

Za njega, gluma nikada nije bila put do slave. Odbijao je "jeftine prevare" i uloge koje vode ka površnom uspehu.

- Nije me zanimalo da budem u novinama ili da budem poznat i da mi nešto mažu i da se ribe lože na mene, već sam voleo taj osećaj kad se tu nešto zaludimo mi na sceni... i ta mašina počne da radi.

Korišćenjem metafore majmuna dočarao je suštinu glumačke koncentracije:

- To je ko oni majmuni, kad uzmeš majmun, pa gleda on ovo ovako nešto i niko ne zna šta je to, al on to stvarno nešto gleda... Onda svi ovi dođu majmuni okolo da vide šta je to.

Kritikovao je savremeno društvo u kojem su, kako je govorio, reči poput "pošten", "moral" i "patriota" izgubile značaj.

- Sve te neke vrednosti koje su, kako da kažem, nematerijalne, koje su hrabrost, dobrota, ono poštenje, neka vrsta morala, stid – to je sve užasno passe, što bi se reklo - isticao je.

Kao roditelj, trudio se da te vrednosti prenese deci, ne namećući im put, već svojim primerom.

- Prenosim koliko mogu ono svojim primerom i tako dalje - rekao je, ponosan što njegovi sinovi "užasno vole da čitaju" i lepo pišu. 

Smatrao je da je cilj da ih vaspita u "dobre ljude, a da se snađu".

Slava i estradni život nisu ga privlačili. Premijere i žurke smatrao je dosadnim:

- Ne idem gde mi je dosadno.

Njegov stav bio je jasan – uspeh ne dolazi kroz medijsku prisutnost, već kroz posvećen rad.

- Ja ću dobro raditi i puno raditi ako dobro radim posao, a ne ako se pojavljujem na mnogo žurki - naglašavao je.

Iako je bio poznat, ostao je povezan sa običnim ljudima. 

- Drago mi je zbog toga - govorio je o razgovorima sa svima, pa i sa prosjacima na ulici. 

To ga je, kako je verovao, čuvalo od gordosti i udaljavanja od sebe. Na kraju, prisećao se mudrosti iz knjiga i saveta koje je dobijao, posebno pominjući Kiplingovu pesmu "Ako".

Nebojša Glogovac kroz ovu emisiju ostavio je svedočanstvo o čoveku retke introspektivnosti, hrabrosti i integriteta. Njegova zaostavština nadilazi glumačke uloge – ostaje kao putokaz kako živeti autentično u vremenu površnosti i lažnih vrednosti.

BONUS VIDEO: