KAD SE KAMERE UGASE: Otkrivena tajna Porodičnog blaga, Tika Špic sve OBELODANIO! (VIDEO)

U trećoj epizodi emisije "Kad se kamere ugase" govorimo o kultnoj seriji Siniše Pavića, "Porodično blago". Svi smo uživali uz legendarne replike Tike Špica, Đoše, deda Tripka i ostalih. Ekipa Republike je posetila lokacije gde su snimace scene kao što su kuće Paje Pandurovića u Kaluđerici, Mačkova kafana u Knez Mihajlovoj i četvrt u kojoj je dominirao Bogoljub Gagić Čerčil. 

Malo ko zna da je Siniša Pavić uradio ovu seriju po istinitom događaju. Naš portal se uputio na sam jug Srbije, u Vlasotince i pronašao čoveka po čijoj priči je snimljena serija, a to je čuveni Predrag Smiljković, poznatiji kao Tika Špic. On nam je obledanio sve, a sigurno ćete uživati u nesvakidašnjoj priči.

 

Foto: Republika.rs

- Meni je zadovoljstvo da mogu da vas ugostim ovde u Vlastonicu,  odakle je sve poteklo. Pre Porodićnog blaga je bila serija Srećni ljudi, a pre nje je bila serija Vruć vetar. I svi ti likovi, sva ta dešavanja, uopšto je ceo zapret, koji traje kroz serije. Ta prića koju Siniša Pavić je skrojio, uz pomoć svoje supragre Ljiljane Pavić i uz pomoć još jednog faktora, to je upravo ovo mesto, koje nosi jedan divan mentalitet, jednu divnu kombinaciju ljudi, jedan kolorit koji je sasvim poseban, koji ima u sebe malo dalmatinskog duha, koji je Siniša prepoznao. I ta prića u kontinutetu traje preko Vrućeg vetra, Srećnih ljudi, Porodičnog blaga, Bele lađe. Tema je porodica u odveđenom okruženju, okolnostima, društveno-političkim okolnostima. Taj Šurda, Soća, Šojić, Špic, Đoša, to su sve likovi koji su maltene sa ovog prostora, koji sam ja i lično poznavao - započeo je Smiljković, a potom nastavio:

- Ja sam bio klinac 1978-1979 godina, kada se baš ovde snimao Vruć Vetar, gde sam ja prolazio kroz kadar, biciklom, ali u to vreme smo mi, kao grad ili varoš, imali pozorišnu grupu, amatersku i tada je na nivou Jugoslavije bio jedan turnir duhovitosti, gde smo mi bili pobednici. I onda, te godine, 1979. bila ekranizacija te predstave. I ja sam kao dete od svogi 10 godina, bio u Belgradu, u Domu Sindikata, da se to snimi. Jedan stari čika je bio u publiciji, raditelj, koji je to ekranizuvao za televiziju. I ja sam se bio zbunio, kad sam trebao da izađam da kažem svoj deo, svoju rečenicu, pa su ponavljali više pute i nekako je uspeo - prisećao se glumac i dodaje:

Foto: Republika.rs

- Vraćamo se na 1998. kada je bio početak snimanja Porodičnog blaga. I mene kroz maglu dođe slika, i ja pitam gospodina Acu, vrhunskog redlitelja, koji je radio sa Sinišom skoro sve serije. "Da li si ti možda bio 1979. kada se ekranizovala ta predstava  i kažem, jesam bio sam", Tako da sam ja i te godine pao u njegove ruke i radili smo to Porodičnom blagu. Na nesreću radili smo samo tri godine. Kroz razne nesrećne okolnosti, kao što je bombardovanje, političke promene. Ta serija trebala se snima 7-8 godini. 

POČETAK PRIČE OSTAVIĆE VAS BEZ DAHA

- 95.6. gde sam uzeo prvih nekih hiljadu maraka i otišoo na more, sa devojkom da se provedem. I bio sam presrećan što sam svojim poslom zaradio nešto malo para da odem na neki mini odmor. U znak zahvalnosti, moj roditelji i ja smo hteli da priredimo većeru za Sinišu i Ljiljanu. Bili su nam gosti u kući. Ali sam ja predhodno... To je bila može 91, 92- Kada je neko vreme velike krize narod  jenekako hrlio da nađe neku alternativu, neki spas negde. I tada sam ja svojim jugom vozio reke moje prijate i ja jednako nekog čuvenog vrača Gradeta u Crnoj travi. Taj neki vidavnjak, koji je mogao da proriče sudbinu i da leći razne bolesti. A sam ja na kraju je umrlo teške bolesti. I tada, vozeći te prijatelje, ja sam spavao u svojim kolima, a ispred njegove kapije u tom zasoevu u planini je bila velika gužva i dosta došlo naroda, a ja začudio šta će ovoliko ljudi ovde. Bio sam umoran predhode noći, gde sam nešto imao, neko društvo i neki viski. Tek odjednom mene drug zove, "čuka "na prozor, kaže, Pepi, tažite Grade. Ja sam bio zbunjen. Krenem do ograde, pređem tu masu. Svi mi gledaju ljubomorno što ja nekako imam protekciju. Dođem do kapike i gledam tog Gradeta, a pored njega šarpalinac. I on mi kaže, si ti Predrag? Rekoh, jesam. Aj, dođu ovamo. Dođem kod njega, uđem u kuću, sednemo. I u nekoj prići on kaže da sam ja nešto omađijan, to će on da sredi, levo-desno. I kaže, evo ti, crtaj. Pa me pogleda i kaže, neka jaću. I uzeo papir i nacrta brdo, put i reku Na brdu je groblje, tu je krivo rodno drvo, ispod njega imaš 8 oke zlata, idi i skopaj ga - pričao je Smiljković, a onda sledi priča koja će nasmejati mnoge:

Foto: Republika.rs

SMILJKOVIĆ JE BIO INSPIRACIJA SINIŠI PAVIĆU

- U to vreme, svi su mahali nekim mapama za zlato, to je bilo populano ovde. Svi su jurili da kopaju negde neko zlato, po raznim grobljima, raznim brdima. I eto, na kraju sam bio saučesnik u tome. Ali, da ne bi išao sam, ja tada pozovem svoga prijatelja. Kasnije sam ja bio kum Đošu. I ja mu kažem, brate, imam neku mapu za zlato, šta da radim, kako ćemo, šta ćemo. I mi krenemo zajedno put te mape, da ispražimo i da kopamo to zlato, u tom nekom groblju. Mi smo kopali tri noći, i nismo skopali ništo. Znači, bila onako, crna zemlja, tvrda. I tada je Bogodub rekao, sada ću ja da pozovem Gradeta da ga on iskopa. Onako, besan. I ja tu priću podelim kasnije sa lokalnim sveštenikom, mojim prijateljem. I taj lokalni sveštenim mi kaže, a to si ti bio? Došlo žena iz tog sela da se žali, da se deda otkopava od noge. Ja tu priću i sprićam Paviću. I njemu to bio jako zanimljivo te noći. Posle toga smo se nešto šetali gradom. I on je rekao, Pepi, mene je sama prića poslužila za instiraciju da uradijemo seriju, koja će biti nešto odavde, neke likovi, biće autentična. Ja bih vole da igraš neku ulogu, koju ću ja da skrojem, imaćeš nekih 7-8 epizoda. Ti će ćeš to najbolje moći, jer si ti odavde.  Sticajem okolnosti, se desilo da smo ubacili i Bogoljuba, koja je posle bio Đoša. I od tih 7,8 epizoda je to preraslo da budemo čak i na kraju glavne uloge, a nismo to hteli. Tako da, ta prića jeste bila autentična, a taj Grade je bio inspiracija za baba Rosku.

ĐOŠA JE PRVI DOBIO ULOGU, A PRIVATNO JE BIO GROMADA!

- Ja odvezem Đošu i Džombu oni su prošli. Ja ih vratim kući, mene Siniša zove telefonom, kaže, Pepi, zamisli, treba da dođeš ti na audiciju. Kaže, eto, vidiš, ja sam pisao za tebe tu ulogu, međutim, Aca je rekao, pošto je već iskustao iz Srećnih ljudi, kao, imaš tu više intelektualnu facu, pa, znaš, on ima drugi predlog za Špica, kao, a ja insistiram da ti igraš to, moraš da dođeš na Beograd. I on je meni poslao tekst, upravo, telefonski razgovor, gde se priča o Babakaju. Ono, na konjičke trke A kaže, idi u pozorište, uzmi brkove, šešir i dođi za Beograd.

- On je bio stvarno gromada, u svakom smisli, ljubskom, intelektualnom, čovek koji je bio veoma cenjen i pravnik, odnosno, sudija, ja sam bio sa njim. Kada je otišao u penziju, tada sam shvatio koliko ga cene kolege. Inače, ne samo iz struke, već u ovom mestu, svi meštan su gai cenili, kao čoveka i svedičli kakav je to čovek. Nema čoveka kome nisu pomogli Siniša i Ljiljana, u životnom smislu i ostavili su veoma, veoma dubok trag. 

Foto: Republika.rs

- Pa, to je iz detimstva, mi smo drugari iz detimstva, to je kasnije preraslo u kumovski odnos i to je trajalo do neke njegove odluke, da krene nekim drugim putem u životu, što mu je na kraju došlo glave. Taj moj pokušaj, da ga odgovorim od tog stila života, nas je i razdvojio. Ja se hteo da utičem na njega kao kum i eto, kao eto, neki glas razuma, međutim, on je ipak se opredelio za taj. On je bio divan čovek, mislim, predivan čovek, bio je stvarno impozantna ličnost - istakao je Tika Špic, a onda se dotakao anegdote sa Đošom:

- Mi smo se zezali nešto u nekom društvu, i bila neka nova godina, gde smo upali kao padobranci, ovde, u Vlasotincu, tu je bila neka žurka, ali taj neki lik je nešto prema meni, imao neki pik a Đoša je bio sav krupan, baš je bio  malo zajeban. Ja sam se toliko šalio na račun tog lika, koji je nešto bio kivan na mene, pa je nasrnu na mene. Đoša je izleće i uhvatio ga pod miške okrenuo ga, i kaže, ne, ne, ne, prvo ćeš morati sa mnom. Tako da je taj čovek odustao u startu.

- Sad skoro gledamo ove viralne klipove. Berček je bio sa strane, čeka našu scenu, koju treba da snimamo, a mi smo imali onu scenu, gde Đoša lupa glavamo sto gde telefonom kažem Žaklini da se on ženi. I on lupao sto, i to se čuje. I već mi završavamo snimanje, i dođe Berčik i kaže, jeli bre, majmune, ti to stvaro lupaš u sto? 

BIO JE U EMOTIVNOJ VEZU SA ŽAKE (BILJANOM NIKOLIĆ), A PRIČAO JE I OSTLAIM AKTERIMA SERIJE

- Da, bili smo, kao, eto bili smo klinci, zabavljali se 2-3 godine. Mnogo lepih uspomena vezeo na taj period, ali ne bi dalje o tome, svi čekaju da kažem neki trač, ali, ne, ne bi to, to ne bi dirao.

- Branimir Brstina je vanserijski lik, takođe je njegov lik ujka Žitko.Mmi smo to zajedno radili, pošto, i on sam reko produkciji, kao, ljudi, ne boje se rezamo, za mene ovo grcki, pošto čovek iz Zrenjanina. On je zahtevao da, čak i ja kažem stop na snimanju, pošto to protiv pravila, ako bude. On je hteo poluglas da čuje, da je bio totalno autentića.  Mnoge su scene naše dobre. Meni je pogotovu dobra scena, gde je on dao ispovest u policiji, kod sudije za prekršanje, kao je kriv, kao nije kriv, To je toliko dobro, da je meni bilo smešno i u toku snimanja. 

Foto: Republika.rs

- Za mene je Danilo Lazović ljudska gromada, najbolji čovek, primio me je da spavam kod njega i pomogao mi je kada mi je bilo najteže. Gavrilo, Miša Jankitić, imao sam osećaj da je Siniša preslikao mog oca. Moj otac je imao katakteristike tog Gavrila. Jedan čovek, poštenjačina, koji ide kroz neko breme i vreme, koje sa sobom nosi razne izazove, iskušenja, tako da, u tim okolnostima, taj lik zna da bude i absurdan i smešan.

PORODIČNO BLAGO NA NJEGA IMA POSEBNU DRAŽ, UGLAVNOM GA PREOZNAJU NA ULICI

- Šta bi ja mogao da kažem, koliko mi to znači? Ako već i dan danas je to aktualno i uticajno, i ljudi pamte taj lik. Reprezira se i dan danas. Što bi rekao Siniša, a zamisli da si igrao nekog negativca? Kako bi je onda prošlo?

- Uglavnom me prepoznaju. Ali, moram da kažam jednu priću koja lićna anekdota, koju nisam nikad ispričao u javnosti, a men je smešna, a možda će se neko prepoznati iz ove priće. Jednom sam išao za Beogradi, moj predsednik opštine tadašnji me zvao da dođem u Negotin, gde je njihov, predsednik opštine, hteo sa njime tamo da bude u Rajačkim pivnicama. Ja sam išo sa mojim drugarom do tamo, ali on je hteo da u Negotinu napravi pauzu, da nešto vidi i ja ga čekam u kafani, kao sad ovde. I ja sedim, ali sto pored mene su dve porodice iz Negotina. I malo su popili.

- I sad dva domačina sa svojim porodicama sede, i jedan kaže drugom, a, bre, evo go ovaj glumac. On kaže, ko je, bre, glumac? Ovaj, bre, ovaj, sa Đošom igraj. Ma, ko je, ma, nije on. Ma, jeste, on je, ma, nije. I sad jeste, nije. Kaže, ajde se, kladi me. Ajde, ako jeste, ja plaćam, ako nije, ti plaćaš. Kaže, važno. I on krene i onako malo nadmeno. Priđe mi i kaže, jeli, bre, jel ti beše ovaj glumac? Reko, molim. Ajde, bre, Đošin, brat, pa, što vi, ovo, u seriju jete, ovo, kako se veše zove? Reko, gospodo, reko, ne znam čemo prićate. A on mi kaže, isti glumac, bre? Reko, ja vas molim, pijem kafu. On me pita, je, šta ti radiš? Reko, ja sam šofer. Vozim, evo, ja sam doveo ekskurziju, ovde, pijem kafu, pusti me na miru. I on se okreće i kaže, bre, bre, stano, nije on.. I beše mi drago što je čovek platio taj ručak.

PAVIĆ JE UVEK OPISIVAO LJUDE KROZ DATE OKOLNOSTI

- On je uvek opisivao ljude kroz date okolnosti. Kada gledate taj projekt, kada gledate u tom trenutli, kada je bila premijera, vamo to možda nije nešto posobno interesantno, ali sa vrememo,, kada prođe ne znam, 5 godina, 10 godina, vi shvatite koliko je to u stvari precizno, tačno pisano i koliko je to sve vremenski. Zašto? Zato što je to radio takođe i Stevan Sremac i Nušić, koji su bili uzori Siniši Paviću.

"KUVA" SE NEŠTO VELIKO

- Ova osoba koja je pored mene trenutno, ako uđe kadar, Jelena Gandosi, iznače smo sada u emotinoj vezi, moguće da će biti i neki projekt od međunarnog znaćaja, da bude neka koprodukcija sa Italijom. Tako da ćemo da vidimo, ne bi mnogo napred, ali ako se to desi, to može da bude big stori, odnosno nešto veliko - zaključio je Predrag Smiljković.

BONUS VIDEO: