NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE VLASTA VELISAVLJEVIĆ! Od nacističkog logora preko Golog otoka do Aleje zaslužnih građana!

Vlastimir Vlasta Velisavljević, jedan od najvoljenijih srpskih glumaca, rođen je 28. jula 1926. godine u Beogradu. Njegov život obeležen je ne samo impresivnom karijerom već i izuzetno teškim životnim okolnostima kroz koje je prošao. Preminuo je 24. marta 2021. u 94. godini, a sahranjen je tri dana kasnije, simbolično – na Svetski dan pozorišta – u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Preživljavanje u paklu rata

Drugi svetski rat dočekao je kao tinejdžer u Beogradu, gde je s dvojicom drugova krao jabuke namenjene nemačkim vojnicima na Istočnom frontu. Jabuke su kroz rešetke probadali iglama, sakupljali ih u vreće i prodavali građanima, dok ih Nemci nisu uhvatili. Dok su se drugovi izvukli, Vlasta je 1943. sa samo 17 godina interniran u koncentracioni logor Dortmund-Herde u Nemačkoj.

Zbog mladosti i fizičke sposobnosti izbegao je gasnu komoru, i umesto toga raspoređen je u radni logor, gde je radio u fabrici oružja. Tamo je upoznao majstora Bergmana, čoveka koji mu je spasao život.

– Spaslo me je to što sam bio mlad i zdrav. Majstor Bergman me uzeo za pomoćnika i dao mi nemačku propusnicu, koja mi je kasnije pomogla da pobegnem iz logora i preko Minhena i Zagreba stignem u Beograd – pričao je kasnije glumac.

Bergman ga je čak vodio svojoj kući i podelio s njim obroke, a 1944. mu je omogućio beg iz logora, čime je započela Vlastina borba za povratak kući – kroz NDH, glad i bombardovanja, sve do Beograda.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages.

Zatvor na Adi i neuspešan beg u Ameriku

Nakon rata, sa starim prijateljima pokušava da emigrira u Ameriku, ali plan propada i Vlasta biva uhapšen. Završava u zatvoru na Adi Ciganliji, a oslobađa ga otac molbom upućenom vlastima.

Kasnije će otvoreno govoriti o užasima okupacije, ne libeći se da ih uporedi sa savremenim policijskim časovima:

– Policijski čas tokom vanrednog stanja zbog korone podsetio me je na vreme Nemaca. Bilo je strašno. Prvih dana rata, obesili su ljude kod Igumanove palate, a drugi su iz hotela 'Moskva' to posmatrali. Ti ljudi nikada nisu dobili dostojan spomenik – rekao je jednom prilikom, duboko potresen.

Posebno ga je pogodio progrom Jevreja:

– Odrastao sam na Dorćolu, u jevrejskoj mahali. U mom dvorištu bilo ih je jedanaestoro. Od rata stalno idem na jevrejsko groblje. Vezan sam za njih, od osnovne škole. Obišao sam sve logore, odao im poštu – govorio je s tugom.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages.

Goli otok i zatvori – cena prijateljstva

Nakon što je upisao Akademiju pozorišnih umetnosti 1948. godine u klasi Mate Miloševića, njegov život ponovo dobija dramatičan zaokret. Zbog prijateljstva s Dušanom Majcenom, slovenačkim pukovnikom i staljinistom, biva uhapšen 1950. godine i sproveden u zatvor na Banjici, a zatim prebačen na Goli otok, gde provodi tri godine.

– Neću nikad zaboraviti ćeliju 17a. Bila je to najperfidnija moguća kazna. Uska, ne možeš da se ispraviš. Delio sam je sa ocem Voje Brajovića, Vukotom – ispričao je jednom.

I pored svih muka, nikada nije gajio mržnju prema svojim mučiteljima:

– Trudio sam se da nađem opravdanje. Da ne budem zatrovan mržnjom. Morao sam preživeti.

Gluma kao spas

Uprkos tragičnim epizodama iz života, Vlasta je izgradio ogromnu glumačku karijeru. Prvu veliku podršku dobio je od oca, koji je zaplakao nakon što ga je video na sceni. Bio je poznat po svojoj blagosti, šarmu i neverovatnoj posvećenosti umetnosti.

Publika ga pamti po brojnim ulogama u filmovima i serijama:

"Zločin i kazna“, "Pozorište u kući“, "Otvorena vrata“, "Grlom u jagode“, "Tesna koža 2“, "Bolji život“, "Valjevska bolnica“, "Nož“, "Lavirint“, "Seljaci“, "Klan“, "Mamini sinovi“, "Junaci našeg doba“, "Aleksandar od Jugoslavije“ i mnogim drugim.

Poslednju ulogu ostvario je u seriji "Nečista krv“, a bio je i strastveni navijač Crvene zvezde.

BONUS VIDEO: