TAJNA IZ DOMA MILŠE I ŽARKA JOKANOVIĆA ODJEKNULA: Niko nije znao kakav je ODNOS bio Milice sa SVEKRVOM, ostala im je velika BOL u srcu

Milica Milša i Žarko Jokanović su već godinama u skladnom braku koji iz godine u godinu duševljava javnost.

 Oboje su ostali bez majki u kratkom vremenskom roku, ali su u najtežim trenucima bili jedno uz drugo. Na njihovoj međusobnoj ljubavi i poštovanju mnogi im zavide, a kolege i prijatelji ističu i da su dobar primer i mnogo mlađim kolegama.

Gubitak koji ih je zadesio, oboma je teško pao budući da je Milica imala sjajan odnos sa svekrvom. U jednom intervjuu za magazin „Glorija“ Milica je otkrila sve o odnosu sa Žarkovom majkom, koja ju je, kako je i sama isticala, obožavala.

– Kad vam odu roditelji, mislim da tada ostajete bez duhovnih udova. Imate ruke i noge, ali opet osećate da vam nešto nedostaje, da ste ostali sami na svetu. Da više niste ničije dete. Odlaskom mame Leposave prestala sam da budem kćerka, a to je strašno. Kad sam se udala za Žarka, dobila sam još jednu majku, jer sam svekrvu jako volela. Od nje sam imala ogromnu podršku, volela me je i uvek bila tu za mene. Bila je zaista posebna žena i mi smo bili prava porodica. To je divno i tako i treba da bude.

Foto: ATA Images

 

Žarko Jokanović svojevremeno je otkrio koliko je njegova majka Slobodanka poštovala i volela Milicu toliko da je čitav njen stan bio ukrašen uramljenim Miličinim fotografijama iz raznih magazina.

– Imala je samo jednu moju fotografiju, veličine kutije za šibice. Na svim ostalim sam zajedno s Milicom. Jednom sam je pitao: “Mama, šta je ovo? Gde sam ja, ipak sam ti sin?” Odgovorila mi je: “Vidi, sine, ja ujutru kad se probudim, volim da vidim nešto lepo, a to svakako nisi ti, nego moja Miličica.” Bila je to njena čuvena rečenica kojoj smo se uvek od srca smejali.

Milica tvrdi da će joj roditelji faliti do kraja života, ali da ostaju sećanja i sve ono lepo što su zajedno doživeli.

Foto: youtube printscreen

 

– Često se vraćam na sve to. Majku sam izgubila blizu pedesete, imala sam sreću da je dug period bila pored mene. Tata Antonije otišao je kad mi je bilo 33 i bio je to moj prvi životni šok, da tako nešto može da se desi. Valjda uopšte ne razmišljaš o tome, pa kad doživiš, osećaš bes, ljutnju. To me je bukvalno nokautiralo i porazilo, posebno zbog toga što sam bila poslednja osoba koju je tata video. Stajala sam na vratima njegove bolesničke sobe, mama je bila iza mene, pogledao me je i shvatila sam da me više ne vidi, da je otišao.

BONUS VIDEO: