Potresna ispovest poznatog glumca: Otac mu UMRO kad je imao 13, a scena sa starijim polubratom bila je kao na FILMU!

On je u svojoj velikoj ispovesti izmeđuostalog priznao da mu je drago što je rođen u Sarajevu, pa izneo detalje o porodici za domaće medije.

- Drago mi je što sam rođen u Sarajevu. Imam nekako dvojaka osećanja, tata mi je iz Beograda, mama iz Sarajeva. E, jedino kome zavidim jeste jedan drug, on je bio treći asistent režije kad sam snimao jedan film u Italiji, njemu je mama iz Rima, a tata iz Londona. On je, eto, malo bolja kombinacija, ja sam vicešampion što se gradova tiče - rekao je Maca za Kurir.

Poreklo

Moji su, inače, sa Zlatibora, selo Ravne, Marinkovići, odatle su moja baba Božana i deda Ranko; deda je bio prvi oficir uz kralja i on je '41. zapalio u London uz kralja i nikad se više nije uspeo vratiti. Umro je u Londonu. Stari je ostao u Beogradu, studirao, radio... Bio je arhitekta i onda je upoznao moju mamu u Sarajevu, tako da sam ti ja tu gde jesam. Baba Božana se vratila na Zlatibor, a stari je ostao, putovao po bivšoj Jugi i naleteo na moju staru...

Foto: ST/N.MANDIĆ

U Sarajevu

I to moje prelepo odrastanje... bio sam uvek na relaciji Sarajevo - Beograd, tako da sam tako i odrastao. Ali Sarajevo je metafora. Dobro je odrasti tamo, pogotovo ako se baviš poslom kojim se ja bavim, jer tamo nema zvezda; mislim, bilo kojim javnim poslom da se baviš, jer tamo kod nas ili si raja ili si papak. Nema toga, popularan si, poznat, pa sad kao, svi ćemo da ti titramo; to kad odeš kući pa glumi zvezdu. To je dobro za odrastanje, jer nema foliranja, tu si i uvek si znaš gde si i šta si. Meša Selimović je to napisao, postoje tarabe i kome god je glava iznad tarabe ide - hop i to je to.

Foto: youtube.com

Moj brat

Imam bracu iz tatinog prvog braka, on je u Herceg Novom, Saša moj! I to mi je najlepša scena koju sam doživeo u životu, on je stariji od mene 18 godina, i kad bi ti to sad video na filmu, to što sam ja doživeo kad smo se sreli, rekao bi - idi u pi.ku materinu! A slušaj sad scenu, istinit događaj! Dakle, Tata je bio bolestan i ja Sašu do tada nikada nisam upoznao. Meni je 12, njemu 30, i tata leži i tu smo mama i ja, i sad tu ulazi Saša, na vrata bolnička, u istoj košulji u kojoj sam i ja! Ali bukvalno! Eto, ti to kad bi sad video na filmu rekao bi - Ma, idi u pi.ku materinu, nemoguće! Život piše romane. On je i dalje u Herceg Novom, porodica i to, i kod mene nema da kažem moj Lav i Fjodor Simeon su polubraća, brat je brat i ja to ne jebem dva posto! Moji sinovi nisu međusobno polubraća, ne gledam ja to tako. Braća su! U principu, Saša živi u Herceg Novom, ja u Sarajevu i jednio što mi je falilo jeste još braće i sestra, jebi ga, ono kad je belaj uvek neko ima brata, ima sestru, a ja sam jedinac i to nije dobro. A nisam razmažen bio nikada.

Foto: youtube.com/printscreen

Radim od 13. godine

Počeo sam da radim sa 13 godina i to zahvaljujem svojoj majci što me je osamostalila i vrlo rano sam, sa 16 godina, počeo da živim sam. Prvi posao mi je bio u pekari, posle sam radio u "Zori", to ti je tvornica čokolade. U šest ujutro su me čekali džakovi od 50 kila, nema, ne sme se zakasniti ni sekunde! Pa sam cijepao karte na autobuskoj, pa prao šoferšajbne i nikad nisam stao raditi. Ja sam to tako hteo. Meni ja tata rano umro, 12 i po godina sam imao, ali nisam bio mučenik, da me sad tu neko sažaljeva, i samo da ti kažem: ja sam samom sebi zaradio prvi "levis 501" i "starke". Od prve plate sam kupio dasku za peglanje baki Mariji, maminoj majci, kupio sebi "leviske" i onaj sat železnički, to je tad bilo - vaaaau!