ŽELIM DA BUDEM PRIZNATA! Dragana Mićalović ogolila dušu, progovorila o ocu i sestri Slobodi, pa priznala: NEMAM NJENU HRABROST, ALI IMAMO ISTE BOLI!

Za mene je odrastanje uz oca glumca u leskovačkom pozorištu bila bajka. Zapravo mnogo bajki, priča, knjiga... Odrastati među svim tim kostimima, gledati scenografiju i rekvizite koje nose sa sobom istoriju i mnogo priča. Miris pozorišta me je odveo glumi, a tata je znao da kaže da je to, ipak, bila prašina... U velikom intervjuu za Srpski telegraf i portal Republika.rs jedna od najatraktivnijih glumica današnjice Dragana Mićalović ističe da je za nju ta prašina bila zlatna.

 

 

Može li se onda reći da je gluma izabrala vas, a ne vi nju?

- Mislim da je tako sa svim profesijama. One su te koje biraju, zapravo život nam to dodeli po svom zapisu. Kada mi biramo, zapravo se vodimo nekom imaginacijom, život nas vrlo brzo usmeri na drugi put.

 U čemu je prednost biti ćerka glumca i sestra poznate glumice?

- Biti ćerka glumca je upravo odgovor na vaše prvo pitanje. Uz tatu sam živela bajku, a onda i kad sam stasala i ušla u ovaj svet, profesionalno, van svog grada, imam sestru, za koju slobodno mogu reći da mi je, na profesionalnom nivou, koleginica čiji rad i trud želim da pratim.

 A da li vam je ikad zasmetalo poređenje sa Slobodom?

- Zar mislite da bi moglo da mi zasmeta? (osmeh)

"Igra sudbine" vam je donela veliku popularnost. Koliko televizija oblikuje glumca i diktira njegov izbor u odnosu na teatar?

- Generalno, a i usred ove nemile situacije s koronavirusom, koja nas je zadesila, ljudi više vremena provode ispred televizijskih ekrana i samim tim su im glumci s malih ekrana poznatiji i bliži nego ljudi iz teatra. Upisala sam Fakultet savremenih umetnosti sa 28 godina upravo zato što želim da uđem u svet pozorišta i postanem priznata. Imam običaj da kažem da sam osetila kako je biti poznat, ali ja bih sada da budem priznata. Velika je tu razlika danas. Ali smatram da glumac treba da radi i u teatru i ispred kamere.

Osećate li da ste ove godine osvojili i male ekrane i pozorišne daske?

- U Nišu igram u novoj predstavi, mjuzikl je u pitanju, "Neki to vole vruće", i s obzirom na to da živim na relaciji pozorište-hotel, imam vremena da posložim svoje misli, za koje nisam imala vremena ove godine. Mogu reći da sam zadovoljna i srećna šta sam sve uspela ove godine da postignem.

 

 

Možete li da uporedite sebe s Unom iz "Igre sudbine"?

- Priznajem da nemam tu staloženost, a ni hrabrost koju ona poseduje. Trudim se da od nje naučim neke stvari koje su važne za život, a mislim da tu neku patrijarhalnu stranu odrastanja i odnosa s porodicom imamo istu. A mislim da imamo i iste boli.

Igrate i predstavu rađenu po Tolstojevom remek-delu. Kako je biti Ana Karenjina?

- Ana je jedan borac koji je u to vreme imao hrabrosti da se suprotstavi svetu i govori glasno o slobodi koju nije imao i ljubavi koju je želeo. Preuzeti taj život i pretočiti ga na scenu za mene je velika odgovornost, svesnost težine života koji je ona imala. Dozvolila sam sebi da je upoznam, a po aplauzu i reakciji publike mislim da sam donekle uspela. Ipak, to pitanje mi treba postaviti pred samo igranje predstave.

Šta će nam novo doneti Puslica u predstavi "Neki to vole vruće"?

- Trudim se da u mom izvođenju Puslice nađem postupke kojim ću prikazati Merilin Monro kakvu je ja osećam u kombinaciji s njenim likom u komadu.

Kakav je osećaj kad se odškrine pozorišna zavesa, a kakav kad se spusti?

- Kao jedna divna pesma koju sam naučila kao mala i koju su pevali glumci u emisiji "Podijum": "Svetla se pale, na sceni si sam, da odigraš jedan svoj san. Izmamiš suzu, izmamiš smeh. Odigraš čednost il' greh. I kad se zavesa diže, čarolije daruješ sve. Ljubavlju, radošću igre publici predaješ se. Podijum, scena, kuća, moj dom. Podijum na kome se tka svila od sna od zvezda sa neba. Svetla se gase, ostaješ sam, odigran jedan tvoj san. Šminka se skida, hodaš kroz grad, pred tobom novi je dan..."

Kakav je osećaj prilikom dolaska na set i odlaska kući?

- Pozorište je živa stvar, deliš energiju s mnogo ljudi u sali. Njihove energije i osećaš, pa te to i vodi kroz način igre, dok je ispred kamere sve to samo s jednom - s kamerom.

BONUS VIDEO