Istaknuti srpski pisac: Preminuo Radomir Smiljanić

Zabava

20.07.2019

14:24

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Istaknuti srpski pisac, prevodilac i publicista Radomir Smiljanić umro je u Beogradu u 86. godini. Iza sebe je ostavio raznovrsno delo, ogledajući se u svim žanrovima.

Radomir Smiljanić je iza sebe ostavio suprugu Ljiljanu i ćerku Danicu. Sahrana će se održati na Lešću, u sredu 24. jula u 13 časova.

Komemorativni skup biće u utorak 23. jula u podne u Udruženju književnika Srbije.

Radomir Smiljanić je rodjen 20. 04. 1934 godine u Jagodini (otac Uglješa Smiljanić, profesor muzike i kompozitor, majka Danica). U Beogradu R. Smiljanić završava Filozofski fakultet, Odsek za nemački jezik i književnost. Studirao je i muziku. Posle studija R.Smiljanic je postavljen za stručnog saradnika u Institutu društvenih nauka gde je izazvao pažnju svojim istrazivanjem o čitanosti knjige u Jugoslaviji. Zatim postaje urednik za pitanja kulture, prevodilac i spiker u emisijama na nemačkom jeziku ( Radio Beograd 1965-69g). Zatim prelazi u status slobodnog umetnika, uz intezivno bavljenje književnim radom i kulturnim angažmanom, radi kao simultani i konsekutivni prevodilac za nemački jezik na važnim skupovima u zemlji i inostranstvu, sve do 1981 kada oboljeva od myastenie gravis i dobija invalidsku penziju.

Kao književnik pojavljuje se 1964 godine knjigom pripovedaka Alkarski dan (Nolit). Ova proza je dočekana sa nepodeljenim odusevljenjem kritike, a Dragan M. Jeremić piše u Borbi: “Radomir Smiljanic je već ovom svojom prvom knjigom dospeo, uz Miodraga Bulatovića, Mirka Kovača, i Danila Kiša u sam vrh mladih srpskih pripovedaca.”

Sledi roman “Martinov izlazak” 1965 koji dobija i nagradu nedeljnika “Telegram” kao “najbolji moderni roman godine u Jugoslaviji”. Smiljanicev roman “Vojnikov put” 1967 istaknut je u anketi Književnih novina kao jedno od najboljih dela te godine. U izdanju Prosvete, 1969 izlazi roman Mirno doba, (akademik Predrag Palavestra u svojoj istoriji književnosti ističe Smiljanića kao “osnivača književnog pravca –NEUTRALNA TEMPORALNOST” (Posleratna srpska književnost, Prosveta,1972, str. 306-307).

Tri romana – trilogija, u izdanju Prosvete (1971 -75), (kao i kod drugih naših i inostranih izdavača) -“Neko je oklevetao Hegela”, “U Andima Hegelovo telo” i “Bekstvo na Helgoland”- pozdravljeni su kao dogadjaj u našoj i svetskoj književnosti. Akademik Nikola Milošević, Pavle Zorić, Dr.Zoran Gluščević, zatim ugledni inostrani kritičari, kao Peter Jokostra, Vitold Virpsa, Lars Frei, uvrstili su ovu trilogiju romana u klasična dela književnosti 20. veka. Nikola Milošević u svojoj studiji (“Hegei Miliradovic i njegovi apostoli”) pise: ”Radomir Smiljanić je otvorio neke nove vidike u našoj i evropskoj književnosti.” Za treći roman trilogije “ U Andima Hegelovo telo” on je utvrdio da je to “nas najbolji satirični roman.” Igor Mandic ističe da su romani Smiljanićeve trilogije “nešto potpuno samorodno kod nas i u svijetu” (VUS, Zagreb).

Sa trilogijom ovih romana Smiljanić je dva puta bio u najužem izboru (drugi po redu, dobitnici M. Lalic i M.Bulatovic) za NIN-ovu i Goranovu Nagradu.

U izdanju Prosvete, Beograd 1982 godine izlaze ODABRANA DELA Radomira Smiljanića (u njegovoj generaciji to su ostvarili još D. Kiš, B.Pekić i M.Kovač) a obuhvatila su sledeca dela: Neko je oklevetao Hegela, U Andima Hegelovo telo i Bekstvo na Helgoland, Ljubavne ispovesti Sofije Malovražić, Mihailov povratak Mariji i Kako uništiti Beograd (Predrag Protić i dr. Zoran Gavrilović izjednačavaju ovo delo, po zamahu ideje i snazi sa trilogijom o Hegelu Miliradoviću).

Požar na trgu Marksa i Engelsa, Nova knjiga, 1989, predvidja rasulo Jugoslavije i sunovrat jednog sistema(“snazna kritika doktrinarnog totalitarizma”- Dr,Zoran Gluscević).

Roman Stanje prirodnog nereda (1991, Dečje novine), o kome Rastko Zakić pise:”Čitajući uzbudljive i duboko misaone stranice ovog angažovanog, smelog i neobičnog literarnog projekta, čitalac se pridružuje razmatranjima o krahu epohe, ali i neugasloj nadi i veri u jedno bolje sutra koje se probija kroz košmar prirodnog nereda.”

O romanu Bendžamin, nagoveštaji mogućeg zivota, (2001 Skc Kragujevac, Teovid Bgd), Dragoljub Stojadinović piše da je Smiljanić začetnik “nove fantastike” kod nas i u svetu, mnogo pre M Pavica i D. Albaharija.

Godine 2002 izlazi izuzetno zapaženo delo Reč zaveštanja (Narodna knjiga, Bgd) koja je dopunila trilogiju o Hegelu Miliradoviću i dobila Nagradu za životno delo Udruženja književnika Srbije, a deo obrazloženja akademika Dragoljuba Nedeljkovića glasi: ”Briljantan stilist, Smiljanić nas svojim delom kroz vratolomije i senzacije jezika, govora misljenja i čudesnih situacija i slika, kroz neobicnu atmosferu, vodi u svet koji tek što nismo zaboravili”.

Ugled Radomira Smiljanića u inostranstvu potvrdjuje se godine 2001. kada je čuvena banja Baden, Švajcarska poručila da Smiljanić napiše roman čija se radnja dogadja u ovom poznatom lečilistu. Tako je nastalo delo pisano na nemackom jeziku,Mesto za srecu /Ein Bad fur das Gluck/.

Istorijski romani : Karadjordje, vožd serbski i Viteški kralj ujedinitelj.

Smiljanićevi romani o našim velikanima: Pozorište Beograd (o Ivi Andricu); Borin povratak u Vranje (o Bori Stankoviću) i Mihajlo Pupin, Srbin za ceo svet.

Po oceni nekih uglednih kritičara Smiljanić je najizražitiji stvaralac srpskog politickog romana i tu spadaju sledeća dela: Peter Handke,srpsko- nemacka rapsodija, Kolekcionar, Post scriptum – target; Rec zavestanja i poseban novum, roman- polemika Pad nacizma, (suceljavanje sa stavovima Gintera Grasa); Pas bez zavicaja, jedina Smiljanićeva knjiga u satiričnim stihovima.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.