LJUBOMIR BANDOVIĆ: Čovek može bez sistema!

Foto: ST/N. PANČIĆ

Ljubomir Bandović

Za Srpski telegraf glumac ističe da je baš ta uniforma naše vojske iz Prvog svetskog rata najsvetija i da je s velikom čašću odeva.

Jednom prilikom ste mi kazali kako bi se učesnici Velikog rata prevrnuli u grobu kad bi videli nas ovakve kakvi smo.

- Ne možemo mi da pojmimo kroz šta su ti ljudi prošli, kako su vaspitavani, u šta su verovali i kakvi su to mentalni i moralni sklopovi bili. To bi danas neko ismevao. 

Nisu samo svetski mediji tada pisali o srpskoj vojsci već su joj se i vojskovođe divile...

- Svi domaći koji od nas prave nešto što nismo i koji imaju za zadatak da nas unize imaju ozbiljne plate. Neka zna NVO sektor da mi znamo da zbog tih ljubavi sa ljudima koji nas ne vole čekamo ispred prljavih vrata kojima te svako ko prođe pukne, a ti si i dalje neki poslušni ker koji za koru leba šeni i pravi se mrtav...

Kud nestade dostojanstvo?

- Kad se Poćorek vratio, na kongresu su mu rekli da bi mu jedino časno bilo da se ubije jer je izgubio rat protiv Srba. On je rekao: "Evo, metak je u cevi. Sa zadovoljstvom ću sebi prosvirati čelo kada se neko vrati kao pobednik u susretu sa srpskom vojskom". Tu je i priča o austrijskom majoru koji je poginuo u odbrani Beograda. Kod njega su nađene neke pare, pa su naši tražili njegovu ćerku da joj te novce vrate. Ona je rekla: "Posle svega što sam videla kako se srpska vojska odnosi prema poraženima, da ste sve što ste ranili pokrpili i vratili kućama, da ste iz nedara mog oca uzeli 2.000 franaka i potrudili se da me nađete da mi ih date, moje je zadovoljstvo da moj otac počiva među takvim neprijateljima".

Šta nama ostaje onda?

- Da jedni sa drugima razgovaramo, da budemo dobre komšije. Kada sam na ostrvu Vido video čiču koji ne da turistima da se kupaju tu gde je svetinja, gde su grobovi, plakao sam pola sata. Ja to nikada neću zaslužiti, da se nazivam Srbinom, niko od nas. Na nama je da se trudimo. Ovo je ideološki vakuum, samo monetarna ideologija vlada. Sistem je loš, ali čovek može bez sistema, a sistem bez čoveka ne. Samo treba da se setimo da su sva hrana i voda na planeti besplatni, sve što je za život neophodno.