BORA JE MNOGE STVARI ODNEO U GROB: Na današnji dan preminuo je Drljača, a reči njegovg sina izazivaju jezu

Bora Drljača preminuo je u 80. godini na današnji dan (11.10.2020) pre tačno tri godine u Beogradu, a sahranjen je na Novobežanijskom groblju pored svoje supruge Verice za koju je govorio da ju je voleo do poslednjeg dana života.

Vladimir Drljača, stariji od dvojice Borinih sinova i dalje je neutešan, a u iskrenom razgovoru za Republiku rekao je da će večno žaliti što nisu bili prisniji.

Foto: ST/V. LUKIĆ

- Žao mi je što nisam bio bliži s ocem. Sada, da imam priliku, možda bih ga pitao neke stvari i pokušavao da ga otvorim. Mnoge stvari je, nažalost, odneo u grob. Bora nije bio čovek koji priča o osećanjima, o odrastaju i životu uopšte, bio je mnogo zatvoreniji i imao je svoj svet, ali sam svestan da je to posledica njegovog odrastanja bez majke. Kad čovek raste bez majke, ostane uskraćen za toplinu i fali mu jedna polovina, pogotovo kad i ne upoznaš majku i nemaš ni njenu sliku. To se kasnije neminovno reflektuje na odnose koje on gradi - rekao je Vladimir pošto smo se udobno smestili u prostranom dnevnom boravku porodične kuće Drljače na obodu Beograda, koju je Bora sagradio i lepo sredio - rekao je sveojevremeno Borin sin za Republiku te dodao:

Foto: ST/D. KADIĆ

- Užasno me je pogodila očeva smrt. Mislio sam da će uspeti da savlada zdravstvene probleme i da će da živi 100 godina. Nije izgledao bolesno do pred kraj. Imao je snage i volje. Verovao sam da će da peva do 90 godina. Bora je bio razuman čovek i shvatio je da mu se bliži kraj i dok smo se vozili, rekao mi je: "Gotov sam, izgleda", a ja sam mu odgovorio: "Ajde, nemoj da se predaješ". Međutim, to je bila rapidna bolest - maligni melanom. Sve je krenulo kad je odstranio bubreg. Posle je slučajno otkrio promenu na debelom crevu i to je operisao i odatle kreće sve da se komplikuje. Načeo se, što bi rekli ljudi.

Osim delimično nasleđenog lika, Vlada, kako ga je otac od milošte zvao, na Boru, kaže, ima tu izraženu emotivnost i nekoliko jakih karakternih crta. Pomalo setno kaže da je možda trebalo da krene očevim putem.

Foto: ST/Nebojša Mandić

- Uporan sam, marljiv i predan poslu, kao moj otac, ali nismo prodorni i ne umemo da se namećemo. On na nas decu nije umeo da podvikne, nije se raspravljao s nama niti vodio teške razgovore. Mama je bila stroga, a tata, kad je bio kod kuće, sve je moglo. Moj brat Matija, kojeg svi zovemo Bane, pravi je veseljak, i obojica smo muzikalni, ali ne kao otac, koji, osim što je bio najbolji interpretator zavičajne muzike, bio je i kompozitor koji je svirao više instrumenata. Mama je takođe volela muziku. Meni je možda negde žao što nisam pokušao da se bavim muzikom. Mogao je tata da nas tera i više da nas usmerava. Na primer, za sport sam rođen i po snazi i po brzini, ali sam sve trenirao do prvog vikenda i izlazaka. Tata nije bio takav da vrši pritisak i da malo stegne kako bi mi bili istrajni u onome što počnemo. Možda sam mu to malo zamerao - iskren je Vlada.

Na kraju, Borin sin nam je rekao da mu je veoma žao što ocu nije podario unuče, koje je želeo više od svega.

- Eto, nije se dalo da ga obradujemo onim što je želeo poslednjih godina i što je čekao. Nismo dobili dete, ali, akobogda, da dobijemo sina, dali bismo mu dedino ime - rekao je Vlada tada, ne skrivajući da mu je veoma stalo da porodica Drljača dobije novog Boru, koji će naslediti lozu slavnog dede.