RASPLAČEM SE KADA DOĐE BOŽIĆ! Lepa Lukić sama za praznike: BOLI ME TO!

Kraljica narodne muzike Lepa Lukić ne raduje se praznicima, kao sav ostali svet, jer je, kako u razgovoru za Srpski telegraf i portal Republika.rs priznaje, tada veoma usamljena. Proslavljena pevačica nema muža i dece, a naslednici njenog bratanca i snaje, s kojima je obično delila prazničnu radost, kako kaže, već su odrasli, pa više ni njima ne sprema razne đakonije, kao ranijih godina. Ona se za naš list prisetila i kako je nekada, kada je bila mala, izgledala proslava Badnjeg dana i Božića, kada je njena kuća bila puna smeha, pesme, ljudi i svega onoga čime su praznici bili obojeni.

- Šta ću ja u ovim godinama da proslavljam Božić, nemam unučiće i decu, pa da s njima proslavljam, šta ću ja sama da proslavljam. Ne spremam ni darove, bratanci su veliki ljudi, 30 i 28 godina, ja njima dajem poklone i bez Božića. Samo sada ne idem u selo, hladno je. Poslednji put sam bila za Vaskrs, kad je hladno, ne odlazim tamo. Badnje veče postim, a na Božić odem kod prijateljica ili one dođu kod mene. Obeležim uz badnjak, ali ništa sad specijalno zato što sam sama. Česnicu ne mesim, ne znam, to kada imate decu i unučiće, onda se mesi česnica, šta ću ja sama da mesim česnicu, da nađem paru kad znam gde sam je stavila - rekla je Lepa i priznala da sada ne posti, kao u mladosti.

- Ne postim ja sada ceo post. U mladosti sam se pričešćivala, roditelji su govorili da mora da se posti, pa se onda pričestiš. Na Badnje veče oni kolju prase za sutra, a mi deca ne možemo da izdržimo nego se omrsimo, pa se krstimo i molimo boga da nam oprosti jer smo pojeli repić od praseta, a lažemo da se nismo omrsili. To su ti običaji bili. Radovala sam se Božiću jer je svuda slama. Majka je donese na ramenu, a mi deca idemo za njom, čupkamo i pijučemo da rodi godina. Mi, deca, vučemo onu slamu i vičemo: "Piju, piju, piju", njeni mali pilići. Tada nije bilo parica, nego suve šljive, kruške, dunje. Radovala sam se uvek Božiću, kao i Vaskrsu, i tada sam obožavala da šaram jaja, pa se s komšijama takmičim, pa pobedim i radujem se, a sad ne mogu nijedno.

Folk legenda sa setom zapaža da više ništa nije kao pre.

- Danas je sve dosta umerenije, manje, ništa kao nekada. Nema mojih najmilijih da mi oboje ove dane. Obavezno se rasplačem kada dođu Božić, Nova godina ili bilo koja slava vezana za moje. Majka mi nedostaje, kao prvog dana kada me je napustila. Isplačem se, a onda se pomolim, odem zapalim sveće za moje najmilije. Imam bratanca, hvala bogu, imam njegovu decu, nisam sama. Ali ono ognjište koje je bilo uz majku niko ne može nikada da vam zameni. To je nešto što boli. Kada se isplačem, onda krenem dalje - zaključuje Lukićeva.

BONUS VIDEO