ZATOČILI SU JE I MUČILI U LOGORU, A ONA NIJE HTELA DA IZDA VOLJENOG! Sloboda Mićalović ponosno nosi ime koje je dobila u sećanje na jednu VELIKU LJUBAV!

Autor: Republika.rs

Zabava

17.06.2021

17:54

Sloboda Mićalović ponosno nosi svoje ime, iza kojeg stoje jedna tužna životna priča.

instagram.com/sloboda_micalovic_boba
Sloboda Mićalović

Jedna od najlepših srpskih glumica Sloboda Mićalović ispričala je kako je dobila ime, a pozadina svega je jedna lepa ali nadasve potresna priča.

– Moj otac je igrao monodarmu "Ivo Lola Ribar", a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije – rekla je tada Sloboda i dodala da njena imenjakinja na neki način i danas živi, kroz nju.


Sloboda Trajković rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat, a njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode. Njen brat Miroslav bio je veoma aktivan u Narodno-oslobodilačkoj borbi i živeo je u Beogradu, gde je i ona stigla na studije hemije i gde ju je Miroslav ju je 1937. upoznao s danas čuvenim Ivom Lolom Ribarom.

– Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna – pričala je kasnije Slobodina sestra Milica Trajković, jedina članica ove porodice koja je preživela Drugi svetski rat.


Ipak, Drugi svetski rat je stao na put njihovoj ljubavi – Lola je otišao da se bori, a Sloboda se vratila kući jer Beograd nije bio bezbedan, piše Glossy.

Ostalo je sačuvano pismo koje je Ribar poslao svojoj dragoj.

"Najdraža, jedina moja!

Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.

U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi. I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede."

Pobedu nisu dočekali, a pismo nije ni stiglo do Slobode Trajković. Ono je završilo u policiji, a Sloboda je privedena. Policajci su je dugo terali da napiše pismo svom voljenom da bi im pomogla da ga pronađu, a ona je to odbijala, zbog čega je pet meseci provela u logorima.

Devetog dana maja 1942. godine, u kasnoj komori u logoru "Banjica" ugušena je zajedno s bratom Miroslavom, sestrom Verom, majkom Milenom i ocem Svetolikom, dok je Ivo Lola Ribar stradao u novembru sledeće godine.

 

 

Komentari (1)

Loading
Veru za veceru

18.06.2021 12:07

Simptomaticno je kako su najveci ``gradjani`` upravo komunjare i najveci ateisti, ujedno najveci autosovinisti. Sve nekako dolazi na svoje... Deca komunjara pricaju o ateizmu i komunjarskim mitovima,a poneka bas prelaze i u religiozne vode, kad im to pritreba za stranku.