(FOTO, VIDEO) DŽEJ NIKADA NIJE IMAO DUŠEVNI MIR: Posetili smo školu u kojoj je sedeo Dorćolac, EVO ŠTA O LEGENDI KAŽE DIREKTORKA

Foto: ST/V. LUKIĆ/D. KADIĆ

Džej

Džej Ramadanovski nikada se nije stideo porekla, iskreno je pričao o teškom detinjstvu, koje je delom proveo u vaspitno-popravnom domu "Vasa Stajić" na Voždovcu. Ekipa Srpskog telegrafa imala je priliku da zaviri u školu koju je u okviru doma pohađao Džej.

Videli smo učionicu u kojoj je učio, zadnju klupu u levom redu, gde je sedeo, hodnik ka sobama gde je kao dečak spavao. Kako je zapisano u knjizi upisa, u dom je stigao u avgustu 1975, sa samo 11 godina.

- U dom je došao kao dečak zbog sitnih krađa i džeparenja. Starije kolege su mi pričale da je bio veselo dete, stalno je pevao i zabavljao drugare. Ispod te veselosti krila se velika tuga u detinjim očima, nedostajala mu je ljubav koju nije dobijao u porodici. Deca koja su kod nas su negde emotivno oštećena i žive s teškim duševnim teretom i osećajem odbačenosti ne samo od društva već često i od porodice - ispričala je Snežana Kojić, direktorka Škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa poremećajem u ponašanju "Vožd", i nastavila da evocira uspomene:

Ponosni na uspeh štićenika - Naš posao je jako težak i odgovoran posao jer, pored znanja i obrazovanja, morate, kao čovek, da imate empatiju prema ovoj deci. Trenutno je u domu i školi 120 štićenika, o kojima brinu vrhunski profesori, defektolozi, psiholozi i vaspitači. Kada su zanati u pitanju, za koje se najčešće obrazuju (autolimar, pripremač namirnica, šivač tekstila i frizer), oni su strašno dobri radnici, što potvrđuju brojne nagrade koje su naša deca obučena za frizere osvajala na brojnim takmičenjima - istakla je direktorka "Vožda", s ponosom pokazujući pun orman pehara.

 

- Stalno je dolazio u školu, donosio je deci lopte, pomagao. Deca su ga obožavala, a on je često razgovarao s njima i učio ih samopoštovanju, koje im najviše nedostaje. On je bio čovek kome popularnost i uspeh koje je ostvario kao pevač nisu toliko bili bitni koliko da pomogne deci koja su rasla u domu, kao i on. Često mi je pričao o nekadašnjim nastavnicima i koliko im je bio zahvalan što su mu pomogli da postane to što jeste. Planirao je da napravi humanitarni koncert za decu ovog doma, ali tada je već bio slabog zdravlja i ti se planovi, nažalost, nisu ostvarili. U našu školu su išle još mnoge danas poznate ličnosti, ali niko, kao Džej, nije pričao svuda o nama sa tolikom ljubavlju, niko kao on nije brinuo za nas iako je davno izašao iz ovih klupa.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Vaspitno-popravni dom "Vasa Staji}" na Voždovcu.

Kako to sudbina ume da umeša prste, Snežana je prvi put srela Džeja mnogo pre nego što je postala direktor škole "Vožd". Upoznala ga je preko supruga, ugostitelja, i sa Ramadanovskim je više od 28 godina bila porodični prijatelj.

Foto: e-stock/KOBRA Smrt je bila brža od nagrade za doprinos razvoju kulture romske nacionalnosti Na predlog predsednika Kulturno-prosvetne zajednice Beograda Živorada Ajdačića Džej je predložen za nacionalnu nagradu za doprinos razvoju kulture romske populacije. - Džej je bio autentičan beogradski boem koji je ostavio trag u kulturi ovog grada. Možda nije bio intelektualac, ali je svakako zaslužio jedno ovakvo priznanje. Nikada nisam gledao ko je kakve političke opredeljenosti ili boje kože, meni je važan samo njegov umetnički doprinos i verujem da bi Džej ovu nagradu i dobio - rekao je Ajdačić. Ramadanovski je prikupio sve papire i trebalo je u ponedeljak 7. decembra i zvanično da podnese zahtev. Nažalost, smrt je bila brža i preminuo je u nedelju 6. decembra.

 

- Nema tog porodičnog slavlja ili naše slave na kojoj nije bio i Džej. I kad god bismo se sreli evocirao bi uspomene iz detinjstva. To je bio čovek koji vas iskrenošću i šarmom potpuno obori s nogu. Njegova smrt mi je izuzetno teško pala - kaže s tugom u glasu Snežana, koja je sa pevačem bila u kontaktu do poslednjeg dana.

Inače, i sam Džej je više puta sa suzama u očima pričao da ga za devet godina boravka u domu majka nikada nije posetila, samo otac.

Foto: ST/V. LUKIĆ

- Imao sam šest godina kada su se moji roditelji razišli. Majka je otišla sa sestrama i sreću našla uz drugog čoveka, otac se preselio u Austriju da radi, a ja sam ostao s babom na Dorćolu. Bio sam nestašno dete, bežao sam iz škole i igrao klikere na Kalemegdanu. Zbog nestašluka baba me je često tukla gajtanom od pegle. Kad bi mi zafalilo para, odžepario bih neku gospođu koja se sa cegerima vraćala s pijace. Zbog šibicarenja i džeparenja završio sam u domu - ispričao je jednom prilikom Džej.

Međutim, koliko god mu je bilo teško u tim dečačkim danima kasnije, kao uspešan pevač, često se vraćao u dom i, kao dobri duh, bdio nad štićenicima.

 

Direktorka škole: Dom nije zatvor

Snežana Kojić napominje da vaspitno-popravni dom nije zatvor za maloletnike, kako ljudi obično misle, već da tu deca imaju dosta toga da nauče.

- Naš dom je otvorenog tipa, deca su slobodna, ali imaju specijalni pedagoški nadzor i uče po posebnom nastavnom planu i programu koji je prilagođen njima. Ovo je jedina škola u Srbiji koja obrazuje decu sa poremećajem u ponašanju. Oni imaju obavezu dokle god su u domu da se školuju, a to im je ponekad i obavezna sudska mera ukoliko su u pitanju mladi prestupnici. Volela bih da ljudi znaju da ovde mogu da se školuju i druga deca koja iz bilo kog razloga nisu završila školu - ističe Snežana i naglašava da škola "Vožd" ima dozvolu Ministarstva prosvete da školuje i starije koji nisu završili obrazovanje, a večernja škola je besplatna.

 

Direktorka škole "Vožd": Deci u domu mi zamenjujemo roditelje Direktorka škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa poremećajem u ponašanju napominje da je bitno da se deca vrate na pravi put, te da ima ko da brine i o problematičnoj deci. - Džej je samo jedan od mnogobrojnih mališana koji su od 1955. prošli kroz ovu ustanovu. To su zdrava i pametna deca koja su negde skrenula s puta jer se roditelji nisu njima bavili na adekvatan način. Veliki je uspeh kada tu decu sklonite s ulice i osposobite za samostalan život i rad. U radu s njima vi morate da imate doziranu nežnost i strogost, na neki način vi im zamenjujete roditelje i sve se radi u interesu deteta - naglasila je Snežana.