ZIMA DONOSI VELIKO IZNENAĐENJE! Stogodišnji kalendar otkriva KADA stiže PRVI SNEG, a naučnici posebno UPOZORAVAJU na OVO!

Da li nas posle vrelog leta očekuje ekstremno hladna zima? Ovo pitanje sve češće privlači pažnju, a kao jedan od mogućih odgovora navodi se takozvani 100-godišnji kalendar, istorijsko delo nastalo još u 17. veku.

Kako prenosi Euronews, prema predviđanjima ovog istorijskog modela, u Nemačkoj bi obilnije snežne padavine mogle da počnu već 1. decembra.

Ipak, važno je naglasiti da 100-godišnji kalendar nije savremena meteorološka prognoza, već istorijski model predviđanja vremena, zbog čega njegove najave ne treba posmatrati kao pouzdanu prognozu za predstojeću zimu.

Uprkos tome, njegova predviđanja zanimljiva su za poređenje sa savremenim meteorološkim prognozama koje će biti dostupne kako se zimska sezona bude približavala.

PROČITAJTE JOŠ: SPREMITE SE, SNEG SAMO ŠTO NIJE POČEO! Posle toplog talasa - nagli PREOKRET VREMENA! Radarski snimci otkrivaju gde će prvo zavejati! (FOTO)

Misterija stara četiri veka: Tajna opata Mauritiusa

Stogodišnji kalendar razvio je opat Mauritius Knauer u 17. veku u manastiru Langhajm u Gornjoj Frankoniji. Njegovo delo, Calendarium Oeconomicum Perpetuum Practicum, trebalo je da pomogne u predviđanju vremenskih prilika, pre svega zbog potreba poljoprivrede.

Knauer je svoja predviđanja zasnivao na tadašnjim astrološkim predstavama. Takav pristup danas se smatra zastarelim, a meteorolozi odavno ne koriste stogodišnji kalendar za izradu vremenskih prognoza, ali predviđanja iz istorijskog kalendara i danas privlače pažnju.

Od jesenjih mrazeva do snežnih nanosa

Prema ažuriranom stogodišnjem kalendaru, lepo vreme trebalo bi da se zadrži na samom početku septembra, a kiša bi trebalo da počne 3. septembra.

Oktobar bi, prema tom predviđanju, trebalo da počne kišnom nedeljom, nakon čega bi se smenjivali topliji i tmurni dani. Prvi mraz kalendar predviđa za 16. novembar 2026, nakon čega bi, desetak dana kasnije, ponovo trebalo da se vrati kišovito vreme.

Najzanimljiviji deo predviđanja odnosi se na početak decembra, kada se u Nemačkoj očekuje mnogo snega.

Foto: RINA

Šta kaže nauka: Moćni pacifički džin diktira pravila

Za razliku od stogodišnjeg kalendara, sezonska prognoza meteorologa Andreja Flisa zasniva se na savremenim numeričkim modelima (ECMWF, NOAA NMME, CFSv2) i pokazuje da bi zimu 2026/2027. mogao da obeleži veoma snažan, potencijalno rekordan Super El Ninjo.

Reč je o klimatskom fenomenu koji nastaje usled snažnog zagrevanja površinskih i podzemnih voda tropskog Pacifika i menja opštu atmosfersku cirkulaciju, sa posledicama koje se osećaju širom sveta, pa tako i u Evropi.

PROČITAJTE JOŠ: ALARMANTNO UPOZORENJE OKEANOGRAFA! Jadransko more se zagreva neverovatnom brzinom, izmerena rekordna temperatura

Prema podacima NOAA, u pojedinim područjima tropskog Pacifika već su zabeležene anomalije temperature površine mora veće od šest stepeni Celzijusa iznad proseka. Ispod površine, u gornjih 250 metara okeana, anomalije su još izraženije i na pojedinim mestima premašuju čak devet stepeni.

Prognostički modeli očekuju da će El Ninjo dostići vrhunac tokom novembra i decembra 2026. godine, a nekoliko uzastopnih prognoza već ga svrstava u kategoriju najjačih ikada zabeleženih.

Foto: WMO

Ovakav razvoj situacije snažno utiče na globalno strujanje vazduha. Iznad Severne Amerike modeli pokazuju takozvani split-flow, odnosno podelu mlazne struje na slabiji severni i znatno pojačani, aktivniji južni ogranak.

To bi severnim delovima SAD i Kanade moglo da donese blaže i suvlje vreme, dok bi jug i istok SAD mogli da imaju više padavina, aktivnije oluje i, u drugom delu zime, češće prodore hladnijeg vazduha.

Ko će videti sneg, a ko ostaje na suvom

Za Evropu trenutni modeli, uključujući ECMWF i nezavisni NOAA NMME ansambl, koji su međusobno prilično usklađeni, pokazuju pretežno blažu zimu.

Glavno obeležje biće izraženo zapadno do jugozapadno strujanje sa Atlantika, koje donosi relativno topao i vlažan vazduh u veliki deo kontinenta, kao i temperature iznad proseka tokom decembra, januara i februara.

To, međutim, ne znači da snega neće biti. Naprotiv, zbog pojačanog dotoka vlage sa Atlantika ukupna količina padavina trebalo bi da bude iznad proseka u velikom delu Evrope, naročito na zapadu, u centralnim i jugoistočnim predelima.

Problem je u tome što će vazduh u nizinama i na srednjim nadmorskim visinama često biti previše topao da bi te padavine bile u obliku snega.

PROČITAJTE JOŠ: SPREMITE SE ZA POTPUNI HAOS! El Ninjo ulazi u NAJOPASNIJU FAZU, svetu prete REKORDNE VRUĆINE, POPLAVE I RAZORNE OLUJE - METEOROLOZI IZDALI DRAMATIČNO UPOZORENJE! (FOTO, VIDEO)

Zbog toga bi niži predeli, uključujući veliki deo srednje Evrope, mogli da imaju manje snežnih epizoda nego inače, dok bi najviši delovi Alpa, iznad približno 1.800 do 2.000 metara, kao i severni i severoistočni delovi kontinenta, mogli da imaju solidne, pa čak i natprosečne količine snega.

Skijališta u Pirinejima, Apeninima, na Balkanu i u Škotskom visočju, prema ovom scenariju, mogla bi da se suoče sa otežanim uslovima i ispodprosečnim prirodnim snežnim pokrivačem.

 

BONUS VIDEO: