ŠOK-ISPOVEST! VANJA BULIĆ O "CRNIM BISERIMA": Arkan u režiji sekao emisiju!

Autor: DEJAN KATALINA

Vesti

21.08.2021

18:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Jedan na jedan razgovarao s kriminalcima, političarima, pevačima, narkomanima, prostitutkama...

Novinar i pisac Vanja Bulić jedan je od najboljih i najautentičnijih svedoka mračnih devedesetih godina. Njegovu karijeru, bez obzira na to šta je sve uradio kasnije, a uradio je mnogo, obeležio je serijal TV emisija "Crni biseri" (kasnije preimenovan u "Biseri"), koji se emitovao na nekoliko tada važnih i gledanih televizija.

U formi razgovora jedan na jedan, pred Vanjom su dušu otvarali žestoki momci sa asfalta, ljudi neobičnih sudbina, umetnici, gostovali su mu i ljudi s estrade, ali i narkomani, prostitutke, svingeri... I od svakog je uspeo da izvuče nešto što dotad nikom nisu rekli.

Za Srpski telegraf Bulić otkriva nepoznate detalje o nekim junacima "Bisera".

Pucali na ljude koji su bežali s fronta

Arkana sam uporno zvao, a nije došao u moju emisiju. Ražnatović je prvo pristao, a potom je odustao. Bilo je to vreme kada se kandidovao kao predsednički kandidat, pa je procenio da je bolje da bude gost u emisiji "Pres klub" jer je tamo pričao samo ono što je njemu odgovaralo.

Ali onda je emisija prešla na TV Politika, gde sam imao 152 epizode. To je bio najbolji period ovog serijala jer je svakodnevni život nudio neverovatne priče. Bila je to prva polovina devedesetih godina, talas izbeglica, pravi i lažni heroji, navala sekti i droge, što je oružje pravih vladara rata, vladara iz senke. U emisiju su dolazili razočarani ratnici, dobrovoljci i ucveljene majke. Uglavnom, posle jedne emisije u kojoj je bio gost jedan od dobrovoljaca, koji je pravo iz zatvora otišao na ratište, što je bila cena otkupa dela kazne, cela strana u Politici bila je posvećena tome. Povod je bio priča o tome kako je pucao u one koji su bežali s prve linije kada bi zagustilo. Od ljudi iz režije saznao sam da je Arkan poslao svog čoveka da pogleda emisiju pre nego što je odobrena. Rekli su mi da je bilo, kako su se izrazili, neznatnih intervencija.

Zbog Miloševića su mi ukinuli emisiju

Kulminacija je bila 16. emisija, kada je gost bio Mićko Ljubičić. Emisija je išla uživo. Rečeno mi je da ne pominjemo Slobodana Miloševića, koga je Mićko odlično imitirao. Jednostavno, to nisam mogao da izbegnem, pa sam ga zamolio da napravi poređenje u imitaciji Tita i Miloševića. Mićko je posle kratkih imitacija rekao da je teško imitirati Miloševića jer posle toga nekoliko sati ga boli grlo, a ja sam zaključio da se verovatno zbog toga Milošević retko javno obraća narodu. I bio je to oproštaj s Trećim kanalom pošto mi je ubrzo saopšteno da budem voditelj i emisije "ZAM", koja je bila enormno popularna. Nije pomoglo ni to što sam dobio Oskar popularnosti i što sam u Politici proglašen za voditelja godine.

Prele imao veliki višak asfalta u krvi

Pre nego što sam ubedio goste da pričaju o onome o čemu se obično ćuti trebalo je ubediti urednike Trećeg kanala. Na sreću, tada je jedan od urednika bio Zvonko Šimunec, koji je odmah prihvatio ideju. Mnogo je bilo teže ubediti nekoga da dođe u prvu emisiju. Kada sam pitao Dušana Prelevića, odmah je prihvatio. I bila je to žestoka priča jednog zaista i fizički i duhovno žestokog momka, u čijim je venama bilo viška asfalta. Prele mi je kasnije, svakih pet godina, bio gost u emisiji i uvek je to bila originalna priča, bez ponavljanja onoga što je pre toga pričao. I to je dokaz o tome da je imao višak asfalta u krvi, da je bio prava gradska faca, koja zaslužuje spomenik.

Nele dvaput proteran iz Sarajeva

Drugi gost mi je bio Nele Karajlić, koji je upravo pobegao iz Sarajeva. Ta emisija je nagovestila rastanak Neleta i njegovog rodnog grada i predvidela je ono što mu se dogodio pre nekoliko godina, kada je ponovo proteran iz Sarajeva, iako je samo svratio do prijatelja.

Poziv Miri i Slobi da se ubiju

Urednici mi nikad nisu birali goste. Imao sam punu slobodu u izboru gostiju. Zbog jedne emisije u kojoj je gost preporučio Slobodanu Miloševiću i Miri Marković da izvrše samoubistvo smenjen je urednik Saša Gajović, a bio je to početak kraja Saše Tijanića, kao glavnog urednika.

Zbog Bože Spasića repetirani pištolji

U mojim emisijama prvi put se pojavio Boža Spasić, bivši pripadnik DB, a tada šef kabineta Mihalja Kertesa. On je govorio o saradnji podzemlja i policije. Pitao sam ga da li može da kaže neka imena, moleći se u sebi da to ne uradi. Ćutao je dvadesetak sekundi... Sutradan mi je na ulici jedan zaista žestok momak rekao da nisam svestan koliko je njegovih drugara u onih dvadesetak sekundi repetiralo pištolj.

Bucu Kneževića sprečili da se pojavi u "Biserima"

Samo jedan gost mi je otkazao emisiju. Buca Knežević, otac ubijenog Kneleta, lepog i opasnog momka za kojim su ludovale devojke. Buca je izjavljivao da je ubeđen da je njegov sin ubijen po nalogu policije. Pristao je da dođe u emisiju, koja je tada išla uživo. Zvao sam ga pola sata pred emisiju i rekao mi je da dolazi. Ali nije došao. Nikada mi to otvoreno nije kazao, međutim, mogao sam da zaključim da mu je neko jako uticajan zabranio odlazak na televiziju. Pošto je emisija bila najavljena, 20 minuta sam govorio o tome šta se događa na beogradskim ulicama i o vezi podzemlja i policije, navodeći ono što su u prethodnim emisijama rekli moji gosti. Bili su to najkraći "Crni biseri".

Kako je nastala emisija

Bulić objašnjava kako je nastala emisija "Crni biseri".

- Šezdesetih godina prošlog veka snimljen je film "Crni biseri". Priča je jednostavna: momci iz KP doma "Vasa Stajić" odlaze na more. Tamo je pokraden jedan čovek i svi sumnjaju na dečake iz doma. Na kraju se ispostavi da je kradljivac neko na koga se najmanje sumnja, a nestašni dečaci u potrazi za lopovom postaju mali heroji. To je bio putokaz za moju emisiju: da u crnilu pronađem svetle tačke i da u onome što se čini čistim pronađem zrna zla. Nisam slučajno upotrebio reči nestašni dečaci jer je u prvoj špici emisije muzička podloga bila pesma Dejana Cukića "Zaštitite nestašne dečake". Bila je to 1992. godina.

Tapi javno govorio o vezama DB i države

Kada je počela emisija, ljudi su se čudili kako je moguće da na televiziji idu i takve priče. Ja sam tada snimio nekoliko emisija i krenuo na more u Grčku. Sedeo sam s drugarima u jednom restoranu. Za susednim stolom su pričali o emisiji sa Draganom Maleševićem Tapijem i iščuđavali se otkud sloboda jednom čoveku da otvoreno priča o saradnji podzemlja i državne bezbednosti? Pošto sam tada tek počeo da radim na TV i bio nepoznat, i meni su prepričali emisiju. Tapi je, inače, prvi put ispričao kako je s jednim drugom namagarčio francusku državnu železnicu i vlasnike "Orijent ekspresa", falsifikujući karte za prevoz. Čak je bio otvorio kiosk za prodaju karata u Beču i Parizu. Bio je tada maloletnik. Železnica je prvo tužila Tapija, a zatim su odustali od tužbe zbog bruke koja je pratila ceo skandal.

Priča o Aci Lukasu je priča o našoj državi

Aca Lukas nikako nije uspevao da uskladi svoje termine s terminima snimanja emisije. Ipak, sve je došlo na svoje mesto jer sam mu, kao urednik, pomogao da napiše autobiografiju "Ovo sam ja". Ta knjiga je priča o tri decenije, ne samo u životu jednog čoveka već i u životu jedne države, koja je pritom promenila nekoliko imena, kao što je junak ove knjige kroz te tri dekade promenio nekoliko svojih životnih nazora. Knjiga je priča o osamdesetim godinama i Aci, zakletom rokeru, koji devedesetih postaje najveća zvezda novog talasa pop-folka, i na kraju priča o prvoj dekadi novog milenijuma, velikim društvenim promenama koje prate i život estrade.

Negativna kampanja koja je pratila izdavanje ove knjige nije sprečila da ona postane letnji hit. A ta kampanja je počela tekstom o promociji knjige. U tom tekstu se vidi da pisac teksta nije bio na promociji: navodi se da je na promociji bilo pola estrade, međutim, bio je samo Aco Pejović jer se dolazilo po pozivu i na promociji nije svirao Folk haus bend, kako je prepisano s pozivnice, pošto je jednom članu orkestra preminuo brat. Svirao je Aca na klaviru i pevao zajedno s Ivanom Selakov, koja se ne pominje u tekstu.

Džej je kod mene prvi put otvorio dušu

Moj četvrti gost bio je Džej Ramadanovski. Prvi put je tada do tančina ispričao svoj život: dom Vasa Stajić, šibicarenje, odrastanje s mangupima na Dorćolu... Kontra njemu bila je Mira Kosovka (Mirjana Petričević), tada veoma popularna pevačica, koja je opisala stradanje njene porodice na KiM kada je ubijen njen brat. U to vreme bila je zaista hrabrost govoriti na taj način o Kosovu. Posle agresije NATO bila je ponovo moj gost. Tada se upravo vratila s Kosova, gde je sahranila majku, koju su zaklali Šiptari.

Tirnanić branio Daču jer je i on imao govornu manu

U tom periodu najpopularniji gost je bio Milutin Dačović Dača. Na zahtev gledalaca, nekoliko puta je bio gost, a emisije su reprizirane, pa su se čak pojavile u video-klubovima, gde su iznajmljivane kao filmovi. Dača je imao govornu manu, što je bio izazov za medij u kom se poštuje lepo izgovorena reč. U najavi emisije, puštajući delove iz emisije, titlovao sam Daču, pa je Bogdan Tirnanić napisao da se najzad pojavio pravi TV čovek, braneći tako sebe i svoju malu govornu manu, koja se ispoljavala kada je govorio na televiziji. Tekst je bio obojen neodoljivim humorom na sopstveni račun.

Moj razgovor s dvostrukim ubicom

U "Crnim biserima" su gostovali i narkomani, prostitutke... I danas mi ljudi kažu da su u to vreme u 11 uveče zajedno s roditeljima gledali emisiju. Niko mi od njih nije rekao da su im roditelji govorili da idu na spavanje jer su teme škakljive. A to sam upravo hteo da postignem radeći na taj način. Da priča, pre svega, bude istinita i pritom poučna. Kada je gost bio čovek koji je upravo izašao iz zatvora, posle dvostrukog ubistva, najmanje mi je bilo važno samo ubistvo. Interesovao me je život čoveka koji je postao dvostruki ubica i naznake koje su mogle da predvide zločin. Istovetna je bila priča s prostitutkama i narkomanima... Ne šta rade, kao narkomani i prostitutke, već kako su to postali.

Igora Pervića razapeli posle priče o drogiranju

Neprijatnošću mogu nazvati ono što se dogodilo posle emisije u kojoj je bio glumac Igor Pervić. On me je pozvao jer je hteo da ispriča kako je i zašto počeo da se drogira. Hteo je da to jednom ispriča i stavi tačku na taj deo života jer se u međuvremenu izlečio u Londonu. Pošto nije hteo da daje intervjue, narednih nekoliko meseci svi su koristili emisiju "Crni biseri", uglavnom ne navodeći izvor, i zaista su Igora nezasluženo provukli kroz blato, dodajući pitanja i izmišljene odgovore. Sećam se njegove poslednje rečenice u emisiji. Pogledao je u kameru i rekao: "Deco, nemojte se zajebavati, droga donosi smrt".

Marić i ja smo bili na crnoj listi

"Biseri" su ukinuti zato što je ukinuta BK televizija. Milomir Marić i ja smo nekoliko godina kasnije saznali da smo bili na crnoj listi. Tri godine nisam mogao nigde da se zaposlim u Beogradu iako sam pre ukidanja televizije radio dve emisije koje su bile u vrhu gledanosti. Nudio sam svima emisije i svuda je bio isti odgovor: "Javićemo vam".

Danas, pravi biseri bi bile emisije u kojima bi gostovali nekadašnji gosti i kada bih ukrstio ono što su nekada govorili s onim što govore sada, jer su emisije sačuvane u arhivi BK, a da pričaju i ono što su u međuvremenu doživeli. Bili bi to biseri na kvadrat, najbolja slika vremena u trajanju od 30 godina.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.