Eksluzivno otkrivamo! Ovo je mračna tajna o izdaji Krajine

Foto: www.profimedia.rs

Progonjeni Srbin tokom akcije "Oluja"

Ovo, između ostalog, otkrivaju službene beleške Državne bezbednosti u čiji je posed došao Srpski telegraf, a odnose se na 1994. i 1995. godinu. Akcija "Oluja", podsetimo, počela je 4. avgusta 1995, kada su hrvatske oružane snage iz nekoliko pravaca napale RSK. Glavni udar bio je usmeren na Knin i za samo 24 časa pala je cela Krajina, dok je više od 200.000 ljudi izbeglo sa svojih ognjišta.

Srpski telegraf u serijalu o akciji "Oluja" i svemu što se dešavalo pre i posle nje otkriva šokantne podatke iz dokumenata sa kojih je posle 19 godina skinut veo tajne. Kao što se može videti, "Oluja" je uvertiru imala u Bosni i Hercegovini. Iako je rat u BiH okončan u novembru 1995, tri meseca posle pada Krajine, međunarodna zajednica u fokusu je još tokom 1994. držala tu zemlju i sukobe koji su tinjali pre svega između Vojske Republike Srpske i muslimanskih snaga.

DUPLO BI OJAČALI

Evropski i američki obaveštajci na terenu u BiH i Hrvatskoj nekoliko meseci pred "Oluju" bavili su se intenzivno mogućim (i najavljenim) ujedinjenjem Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. U jednom od dokumenata do detalja se objašnjava zašto nije došlo do ovog spajanja, koje je potencijalno moglo da zaustavi "Oluju" i natera Hrvatsku da odustane od vojne akcije kako se ne bi suočila odjednom sa dve oružane formacije.

Prema ovom izveštaju, presudila je tradicionalna srpska nesloga, odnosno odbijanje Radovana Karadžića da deli vlast sa Milanom Martićem, za kog se konstatuje da je nekad bio Miloševićev čovek.

Foto: Privatna arhiva

I u BiH i u Hrvatskoj Amerika i evropske zemlje imali su različite pozicije. Tako u jednom od dokumenata izvor iz Francuske zagovara da Srbi dobiju 50 odsto BiH, konstatujući da to nije nepravedno jer sada drže 70 odsto i trebalo bi da vrate 20 odsto. U kasnijem razgovoru jedan od najbližih saradnika Alije Izetbegovića, Ejup Ganić, stav Evrope ocenjuje kao katastrofalan, ali je siguran da ga Amerika neće prihvatiti pošto, kako kaže, ona odlučuje sama i da promenu njenog stava ne bi mogao ni da zamisli.

REAKCIJE:

Foto: youtube.com/ Novo jutro Zoran Anđelković Ideja o ujedinjenju bila je vetar u leđa Hrvatskoj da je Amerikanci podrže za operaciju "Oluja". Ona je bila suprotna interesima rukovodstva u Beogradu i srpskog naroda u celini. Nesporazum među srpskim liderima u tom momentu je, po mom mišljenju, jedna od najvećih istorijskih grešaka. Karadžić i Martić su mislili da predstavnik svih Srba treba da bude u Banjaluci, a ne u Beogradu. Milošević ni u Hagu o tome nije hteo da govori jer mu je takav stav Srba van Srbije teško pao.

Foto: Tanjug/D. GOLL Nikola Šainović Odluka o ujedinjavanju RS i RSK je jedan od pogrešnih koraka, koji nije vodio usmeravanju ka Beogradu i definisanju zajedničke strategije, već deljenju i rasipanju jedinstvene srpske moći. Paralelno sa pripremama Dejtona, početkom 1995. krenuli su napori Amerikanaca da ubeđuju srpske lidere u RS i RSK da im je najvažnije da se odvoje od Miloševića jer će tako sve da bude rešeno. Naravno, odvajanje Srba od Srba pod uticajem zapadnih sila pothranjivalo je želje Hrvata i Bošnjaka za samostalnošću, što su ovi na kraju iskoristili.

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ Vojislav Šešelj Ne mislim baš isto o Karadžiću kao tada, ali svakako mislim da bi ujedinjenje RS i RSK bio dobar potez. Napravljena je greška kad je proglašavana SR Jugoslavija, što u nju nisu odmah uključene RS i RSK. Ja sam se za to zalagao u Skupštini Srbije, kad se raspravljalo o novom Ustavu. U Hagu sam, proučavajući haške presude, došao do svedočenja generala Mileta Mrkšića u procesu Anti Gotovini. On je Mrkšića zvao kao svedoka odbrane, a iako je ovaj to odbio, sud mu je izdao obavezujući nalog pod pretnjom kazne. Mrkšić je na tom svedočenju izneo podatke o sastancima rukovodstva RS i RSK i obećanjima iz Republike Srpske. Međutim, kad su Hrvati napali Krajinu, nijedan metak nije ispaljen ni u vazduh u RS u znak podrške krajišnicima, a kamoli nešto više. Karadžić je, dakle, tu debelo omanuo.

NE DAJU LJUDE

U sledećem dokumentu, specijalnom obaveštajnom izveštaju tima evropskih posmatrača u Bihaću, koji su očigledno presrele naše službe, konstatuje se da Evropska unija očigledno ne želi da interveniše.

- Amerika je jasno rekla da će obezbediti opremu, ali ne i ljude. Jasno je da međunarodna zajednica mora da ohrabri nekoga da to uradi za njih (misli se na operaciju razdvajanja snaga RSK i RS - prim. aut). Jedina mogućnost je da ohrabre Hrvatsku da otvori koridor ka Bihaću i istovremeno razdvoji Krajinu. Tako će Hrvatska moći da snabdeva svoje partnere iz Federacije sa svim što im je neophodno. Na ovaj način neće biti potrebno da se u kongresu (američkom - prim. aut.) raspravlja o ukidanju embarga na uvoz oružja. Amerika može da snabdeva Hrvatsku oružjem i Hrvatska može da ga skladišti gde hoće.

Tuđmanu poklonjeno deset aviona, rakete... Foto: Privatna arhiva Mesec i po posle "Oluje" tim evropske posmatračke misije iz Gospića šalje u centralu spisak naoružanja, opreme i municije koje su hrvatske snage zaplenile za vreme vojne akcije u Krajini. Ispostavlja se da su snage RSK ostavile ogromne količine svega toga. - Ima svega, od metaka i raketa do vojne opreme svake vrste. Skladište u Kninu je tako veliko da vam treba pola sata da kolima napravite krug oko njega. Tako su čak i ruske rakete čiji je domet 60 km - stoji u izveštaju. Konstatuje se još i da je Tuđman izjavio da je vrednost zaplenjene tehnike mnogo veća od para potrošenih na operaciju, a osim skladišta u Kninu, zauzeto je i podzemno skladište na Velebitu, koje ima nekoliko spratova ispod zemlje. Takođe, na vojnom aerodromu u Udbinama nađeno je deset aviona supergaleb G-4, galeb i jastreb.

Šest brigada napalo Grahovo i Drvar Foto: Privatna arhiva Hrvati i muslimani sarađivali su u pripremama za napad na Knin. Tako u noći između 19. i 20. juna 1995, dakle mesec i po pre "Oluje", operativac koji se vodi kao E. Fišer najavljuje da je prema južnom sektoru (Knin - Obrovac) krenulo šest brigada hrvatske vojske sa 18.000 vojnika. Na tom sektoru, kako javlja, već se nalaze četiri brigade sa oko 9.500 vojnika. Cilj je napad na Grahovo i Drvar i spajanje sa petim korpusom bošnjačke armije. Do kraja izveštaja doušnik se bavi detaljima napada i tehnikom koja će biti angažovana, a na kraju stoji napomena nekog u centrali ko je izveštaj analizirao da "i pored rezervi prema Fišeru, podatke koje je izneo treba smatrati za relevantne".

Krajem 1994. naše službe presrele su razgovor dvojice oficira američke mornarice, za koje se u napomeni konstatuje da su očigledno prijatelji. Jedan je na nosaču aviona "Ajzenhauer", drugi na nekom brodu koji je već na Jadranu. Iz razgovora se saznaje da će "Ajzenhauer" i udarna grupa nosača aviona uskoro ući u Jadran i da će tu biti najveći broj do sada. To će, kako oni komentarišu, izazvati dosta problema, između ostalog, avaksi će biti preopterećeni, a moguće su i političke nesuglasice između UN i NATO.

Šešelj sve najgore o Slobi Foto: Privatna arhiva Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj priželjkivao je da Radovan Karadžić postane predsednik ujedinjene države koja bi, po njegovom viđenju nastala spajanjem Srbije i Republike Srpske. Tako je zamenik šefa evropske posmatračke misije, izveštavajući o susretu sa Šešeljem, konstatovao da mu je ovaj naglasio da je razočaran politikom Slobodana Miloševića, dok je za Karadžića rekao da bi sigurno pobedio na izborima u ujedinjenoj državi.

Avaksi će biti preopterećeni Foto: Privatna arhiva Krajem 1994. naše službe presrele su razgovor dvojice oficira američke mornarice, za koje se u napomeni konstatuje da su očigledno prijatelji. Jedan je na nosaču aviona "Ajzenhauer", drugi na nekom brodu koji je već na Jadranu. Iz razgovora se saznaje da će "Ajzenhauer" i udarna grupa nosača aviona uskoro ući u Jadran i da će tu biti najveći broj do sada. To će, kako oni komentarišu, izazvati dosta problema, između ostalog, avaksi će biti preopterećeni, a moguće su i političke nesuglasice između UN i NATO.

Turska tražila odmazdu i bombardovanje civila Foto: Privatna arhiva Tokom sukoba u BiH Turska je posebno insistirala na odmazdi prema Srbima. Tako se u jednom od izveštaja, na osnovu presretnutih razgovora, navodi da turski političari nastoje da izdejstvuju od NATO vazdušne napade na Srbe iza linije fronta da bi ih obeshrabrili. Tome se protive specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši, Britanci i Rusi.

Hrvati mobilisali na sve strane Foto: Privatna arhiva Državna bezbednost Srbije je u martu 1995, pet meseci pre "Oluje", imala pouzdane obaveštajne podatke da se u Hrvatskoj sprovodi mobilizacija većih razmera. Tako se u jednoj od službenih beleški nalaze saznanja koja idu u prilog tome iz Splita, Bjelovara, Karlovca, Vrgin Mosta, Ogulina... Navodi se i da su pooštrene kontrole na graničnim prelazima i da se vojnim obveznicima ne dopušta da napuste zemlju, a direktno se pominju i priče o skorom napadu na RS i RSK.