ŽALIO ŠTO JE OSTAVIO BRATA U MRAKU NEVERSTVA: Mehmed-paša Sokolović do kraja ostao dosledan Alahu i novoj veri

"Potpuno je jasno da sve što je Mehmed-paša Sokolović radio i gradio bilo je u slavu Alaha, širenja islama i Osmanskog carstva, uključujući i mostove. Sve ono što se među Sokolovićima odigralo nakon preobraćanja čatca Baja u Mehmeda otkriva, zapravo, njihovu neotpornost prema islamizaciji. Rečju, bili su ljudi koji su prodali veru za večeru."

Teško da bi ove reči Radovana Samardžića (1922-1994), akademika i jednog od naših najistaknutijih istoričara, danas iko prihvatio s oduševljenjem i odobravanjem. Jer, za razliku od ovog vrhunskog stručnjaka, koji je svoje stavove temeljio na istorijskim dokazima i faktima, većina nas je sklona da prihvata i gradi neku drugačiju istoriju, lišenu nepotrebnih kontroverzi i neprijatnosti, koje bi na bilo koji način narušile idiličnu sliku.

A koliko smo skloni da glorifikujemo i veličamo velikog vezira Otomanske imperije, prvenstveno samo zato što je rođen kao Srbin i pravoslavac, potvrđuje i to da smo mu u kratkom vremenskom periodu podigli i dva spomenika, oba u Višegradu. Prvog nam je darovao biznismen srpskog porekla iz Amerike Slobodan Pavlović (zadužbinar i Pavlovićeve ćuprije preko Drine), dok je drugi podigao Emir Kusturica u Andrićgradu. Upravo na tom drugom Mehmed-paša Sokolović prikazan je u društvu brata, srpskog patrijarha Makarija Sokolovića.

Zašto su nam bili potrebni ti spomenici, možda najbolje ukazuju reči Matije Bećkovića izgovorene prilikom njihovog otkrivanja:

"Ovaj čin srpski narod je čekao vekovima. Otkako je sveta i veka, nije bilo ni ovakvog spomenika, ni ovakve braće, ni ovakvog grada, ni ovakvog motiva, kakvog nema ni kod Šekspira. A gde se to moglo desiti ako ne u Andrićgradu i ako ne na Vidovdan."
Nije obnovio Pećku patrijaršiju

U prigodnoj besedi Bećković se više bavio formom nego suštinom jer, da je bilo obrnuto, da je malo zagrebao po istorijskim faktima, možda se i ne bi toliko oduševljavao. Naime, mnogo toga što smo pripisali slavnom veziru iz sela Sokolovići nadomak Rudog, baš kao i ono što smo mu svesno progledali kroz prste i oprostili, jednostavno nije istina.
Ponajpre, nema nijednog materijalnog dokaza da su Makarije i Mehmed zaista bili rođena braća. "Ko je bio Makarije, da li brat, bliži ili dalji vezirov rođak, pitanje je na koje je nemoguće pouzdano odgovoriti", tvrdio je i slavni akademik Radovan Samardžić. S druge strane, mnogo je jasniji doprinos Mehmed-paše Sokolovića u obnovi Pećke patrijaršije. A tako nečeg, barem po ovom pitanju, jednostavno nije bilo!

Naime, ovakvu odluku mogao je doneti isključivo sultan, a to je Sulejman Veličanstveni zaista i učinio 1557. Istina, ne treba podcenjivati i uticaj njegovih savetnika, pre svega velikog vezira koji je u tom trenutku zaista bio Srbin - Rustem-paša Opuković, ali je i njegova uloga, po svemu sudeći, bila zanemarljiva.

Rečju, do obnove rada Pećke patrijaršije došlo je usled preokreta u turskoj politici i odluci samog sultana da svaka vera u njegovoj carevini od tog trenutka može slobodno da se ispoveda. A baš u tom trenutku Mehmed-paša je bio, ipak, predaleko od centra odlučivanja. Bio je samo rumelijski beglerbeg, komandant mornarice i tek treći vezir. Na funkciju velikog vezira, odnosno drugog čoveka čitave Otomanske imperije, došao je tek u poslednjoj godini vladavine sultana Sulejmana 1565, dakle punih osam godina nakon što je Patrijaršija obnovljena.

Srušio sve beogradske crkve

Nije sporno da je Mehmed-paša Sokolović bio veliki neimar i da je gradio širom carstva, nebitno da li je reč o Srbiji, Bosni, Rumeliji ili Anadoliji. Zahvaljujući njemu, podignuta je i ćuprija na Drini (građena od 1571. do 1577), a njena prevashodna uloga bila je da spoji i približi Carigrad s Bosnom, dalekom turskom provincijom. Dakle, u prvom planu su bili interesi carstva, a ne njegov naum da se oduži zavičaju odakle je potekao.
Istine radi, treba napomenuti da je podigao i Arslanagića most u Trebinju, most na ušću Žepe, Kozju ćupriju u Sarajevu i Vezirov most u Podgorici. U rodnom selu podigao je i džamiju, a predanje kaže da je na grobu svoje majke, u selu Poblaće kod Priboja, podigao i crkvu, koja je u više navrata rušena i obnavljana.

Ipak, kakav mu je bio pravi odnos prema neverničkim bogomoljama, možda najviše ukazuje i to što je srušio sve hrišćanske crkve i jevrejske sinagoge u Beogradu. I premda smo skloni da i to opravdamo potrebom da obezbedi građevinski materijal za izgradnju svog bezistana i karavan-saraja, na pravi naum ukazuje italijanski putopisac Mark Antonio Pigafeta, koji je u Beograd stigao samo dve godine kasnije, 1568. 

"Zbog toga što hoće da podigne bezistan, karavan-saraj i druge građevine, Mehmed-paša Sokolović je u ovom gradu naredio da se poruše tri crkve raških hrišćana i jevrejske sinagoge. On te bogomolje nije razrušio toliko radi svoje gradnje koliko da se u njima ne bi vršili obredi."

Ipak, kakav je zaista odnos Mehmed-paše Sokolovića prema veri predaka, odnosno koliko je zaista bio veliki i iskreni Turčin, možda ponajbolje svedoči i sledeća priča. Naime, dolazeći u Tursku, njegova majka je u Sokolovićima ostavila još jednog sina, o kome nikome ništa nije rekla. S vremenom je Mehmed-paša, ipak, saznao za njega i prekorno se obratio svom stričeviću Mustafi: "Kako smo mogli da to propustimo i dozvolimo da moj rođeni brat ostane u mraku neverstva?!"

Poturčio čitavu porodicu

Nakon što je preuzeo visoke funkcije u carstvu, Mehmed-paša Sokolović je iz Bosne doveo i poturčio deo nekadašnje porodice. Otac Dimitrije postao je Džemaludin Sinan-beg, sestru je udao za Sinan-bega Boljevića, sandžak-bega Hercegovine i Bosne, a islamizaciji se oduprla samo njegova majka. Štaviše, predanje kaže da se, kada je stigla u Istanbul i videla sjaj, dostojanstvo i veliku moć njenog sina, zastidela i pocrvenela.

Nema nijednog dokaza da su Makarije i Mehmed bili rođena braća

8 godina nakon obnove Patrijaršije Sokolović došao na mesto velikog vezira

BONUS VIDEO