AUSTRALIJANCI PROVALILI PREVARANTE SA KOSOVA: Fejsbuk trolovi sa Balkana pod istragom

Istraga ABC Nevs-a je identifikovala najmanje četiri popularne stranice sa zajedničkim karakteristikama kojima upravljaju administratori sa Kosova i susednih zemalja Albanije i Republike Severne Makedonije. Informacije o lokaciji su tek nedavno postale vidljive kada je Facebook pritisnuo prekidač kako bi Australiju uskladio sa novim merama transparentnosti oglašavanja koje su na snazi u Sjedinjenim Državama od sredine 2018.

Sve četiri stranice sadrže mešavinu patriotskih i agitacionih memova i potpuri izveštaja sa vesti sa jedne veb stranice koja je specijalizovana za prepakivanje sadržaja ukradenog od mejnstrim i nezavisnih novinskih organizacija, uključujući nekoliko iz Australije.

Ksenofobični sadržaj se fokusira na teme kao što su izbeglice, imigracija, muslimani i islam i sloboda govora. Stranice takođe upućuju na političare iz laburista, Zelenih i nekih umerenih liberala. Facebook stranice imaju kombinovanu bazu obožavalaca od preko 130.000, koja je građena tokom nekoliko godina. Najstarija i najpopularnija stranica „Australijci protiv šerijata” objavljuje se od juna 2013. godine.

Uprkos nišnom fokusu ovih stranica, neki od postova su podeljeni preko 20.000 puta, što ukazuje da su promovisani uzroci snažno odjeknuli među nezadovoljnim Australcima. Za popularne Facebook stranice poput ovih, potencijalni doseg bi bio najmanje 10 puta veći od baze fanova, rekao je Joe Ioungblood, konsultant za digitalni marketing iz Dalasa u Teksasu.

Ostale tri stranice se zovu „Australijanski nevernici“, „Zaustavite džamiju u Melburnu“ i „Zaustavite sve džamije u Nar Vorenu“ (sic). Nar Voren je predgrađe na jugoistočnoj periferiji Melburna. Facebook stranica je javni profil koji koriste organizacije, kompanije, organizacije i poznate ličnosti. Popularnost se meri brojem „navijača“, brojem ljudi koji „lajkuju“ stranicu. Stranica „Australijci protiv šerijata“, koja ima preko 67.000 obožavalaca, takođe je ponovo objavila memove koji napadaju identitete Laburističke partije, uključujući Bila Šortena, Peni Vong i Džuliju Gilard, Saru Hanson-Jang iz Zelenih i Džuli Bišop iz Liberalne partije.

Konzervativni senator iz Maverika iz Kvinslenda Frejzer Ening je jedini političar koji dobija doslednu podršku stranice. Nema sugestije da je senator na bilo koji način povezan sa stranicom ili njenim administratorima. Fejsbuk je sada uklonio ove stranice, priznajući da su prekršile njihovu politiku upuštajući se u „koordinisano neautentično ponašanje“.

„Uklonili smo ove stranice na osnovu njihovog ponašanja, a ne sadržaja koji su objavili“, rekao je Nathaniel Gleicher, Facebook-ov šef politike sajber bezbednosti, u izjavi za ABC Nevs. „U ovom slučaju, ljudi koji stoje iza ove aktivnosti koordinirali su jedni sa drugima i koristili lažne naloge da bi se lažno predstavili i to ponašanje je bilo osnova za našu akciju. Gleicher je rekao da Facebook kontinuirano provjerava aktivnosti na svojoj platformi za potencijalna kršenja svojih politika i da je u toku niz istraga.

Foto: pixabay.com

 

Kako funkcioniše prevara?

Facebook stranice su glavni izvori mreže, a u centru se nalazi veb lokacija sa vestima koja živi na veb adresi HealthiNevsFree.tech. Takođe se brendira kao "Vorldvide", "Vorldvide Press" i "Healthi Lifestile". Podaci o vlasništvu veb stranice su sakriveni od javnosti. Ali činjenica da su priče sa veb stranice jedine koje su ikada promovisale Facebook stranice sugeriše da postoji prisan odnos između dva entiteta.

Takođe, neki od članaka na sajtu su napisani na albanskom jeziku i odnose se na događaje na Kosovu, gde 90 odsto stanovništva čine Albanci. Ako koristite Facebook aplikaciju na svom telefonu — kao što bi većina korisnika radila ovih dana — i kliknete na objavu sa jedne od ovih stranica, otvara se priča u vlasničkom Facebook formatu poznatom kao Instant Articles, ili IA.

IA verzija priče je hostovana na Facebook serverima umesto na veb lokaciji izdavača, teoretski omogućavajući brže učitavanje priče. Ali takođe omogućava Facebook-u da zameni sve oglase koji se pojavljuju u verziji priče na veb lokaciji i ubaci sopstvene oglase preko Facebook-ove usluge Audience Netvork. Za ovo, izdavač dobija deo zarada. Štaviše, svi ti članci na engleskom jeziku su ukradeni sa drugih veb lokacija uključujući ABC, The Sidnei Morning Herald, Mail Online, The Vest Australian, Reader's Digest i The Daili Ekpress. Izdavači poput ljudi koji stoje iza HealthiNevsFree-a moraju da se prijave za korišćenje IA formata i da se pridruže usluzi Audience Netvork.

Izdavača i njegov sadržaj bi trebalo da proveri Fejsbuk. Oglasi i sponzorisani sadržaji organizacija kao što su Krispi Kreme Australia, TAFE NSV, Australijski park reptila, Inglis, Foktel, Univerzitet Džejms Kuk, Australijski finansijski pregled i Japanska nacionalna turistička organizacija pojavljuju se u IA verzijama članaka HealthiNevsFree. „Oglašivači su prevareni da plaćaju za oglase za koje imaju malu kontrolu nad tim gde se prikazuju“, rekao je David Glance, viši naučni saradnik na školi za fiziku, matematiku i računarstvo Univerziteta Zapadne Australije. „Ali sve dok Facebook može da prijavi preglede i povremene klikove, oni će i dalje zarađivati.

Australijski park reptila uklonio je oglas iz distribucije na Instant Articles nakon što mu se obratio ABC Nevs. „Molimo da shvatite da Australijski park reptila ne kontroliše postavljanje naših oglasa u Instant Articles na Facebook platformi i njihov izgled ni na koji način ne podržava nijedan članak na mreži“, rekao je portparol. Portparol TAFE NSV rekao je da uživa „snažan radni odnos sa Fejsbukom“ i da se redovno sastaje kako bi „optimizirao marketinške rezultate“ i „upravljao svim potencijalnim tehničkim problemima koji se mogu pojaviti“.

Kirspi Kreme je rekla da će „raditi sa našim predstavnicima Fejsbuka na određivanju našeg najboljeg puta napred“. G. Jangblod je imao iskustvo iz prve ruke sa prevarantima sa Kosova koji vode ovakve vrste Fejsbuka. On je 2017. pokušao da kupi brend "Tekas Life", koji je koristila Facebook stranica kojom su upravljala dvojica muškaraca iz Prištine, glavnog grada Kosova. Poput australijskih primera, Facebook stranica sa temom Teksasa uključivala je ukradene memove i članke sastavljene da pojačaju mržnju i podstaknu društvene podele.

Prevaren je sa 550 dolara (778 dolara), ali ne pre nego što su mu ljudi sa kojima je imao posla pokazali kako je njihova operacija funkcionisala i kako su lepo profitirali od svog poduhvata. I bio je ogorčen što Fejsbuk nije obuzdao ovu vrstu aktivnosti. „Ovo je 100 odsto krivica Fejsbuka. Postoje rešenja, oni ih jednostavno ignorišu. Jednostavno ih nije briga."

Foto: Profimedia

 

Velesov model

Kosovske stranice koriste poslovni model poput onog koji je otkriven 2016. godine kada je grad Veles u Makedoniji, nekadašnji deo Jugoslavije, identifikovan kao epicentar „fabrike lažnih vesti“ za Amerikance radikalizovane tokom političke uspona Donalda Trampa.

Veles je bio dom kućne industrije izdavača, od kojih su mnogi bili tinejdžeri, koji su proizvodili pro-Trampove vesti tokom predsedničke kampanje u SAD i koristili Facebook postove sa mamcima za klikove da bi usmerili čitaoce na svoje veb stranice koje podržavaju oglašavanje. Mnogi praktičari tvrde da su zarađivali hiljade dolara mesečno praveći lažne vesti, što je vežba za koju neki stručnjaci kažu da je pomogla da se Tramp odnese sve do Bele kuće.

Mreža koju je otkrio ABC Nevs je manjeg obima nego što je to bio slučaj 2016. godine, a umesto da kreiraju lažne vesti, dotične Facebook stranice samo stvaraju ukradeni sadržaj. Međutim, pokazuje da uprkos pokušajima Fejsbuka da ugasi ono što eufemistički naziva „neautentično ponašanje“, još uvek postoje oni koji pronalaze načine da profitiraju od manipulacije javnim osećanjima.

Sara Tompson je umetnica i jahačica iz ruralne Indijane koja je 2016. naletela na još jednu makedonsku prevaru na Fejsbuku i od tada kopa tu zečju rupu. Ona vidi da sve više aktivnosti dolazi sa Balkana i mesta poput Indije i Pakistana. „Gde god sada vidim neautentično ponašanje“, očajavala je. "Ovde smo u tolikoj nevolji. Stvarno se osećam kao da je vanredno stanje na nacionalnom nivou."

I sve dok Facebook ima sukob interesa u vezi sa svojim komercijalnim interesima, ona ne može da vidi kako kompanija takođe može igrati efikasnu ulogu regulatora. „Ne gajim mnogo nade da ću se boriti protiv loših momaka“, rekla je. Gospođa Tompson sada vodi veb stranicu i stranicu na Fejsbuku pod nazivom Eksploatisanje niše, koja je posvećena razotkrivanju prevara, prozivanju lažnjaka i edukaciji ljudi o tome kako se sistem igra. „Dakle, medijska pismenost je moja stvar. I nemojte da kažete reč „školci“ u toj rečenici jer su bake i deke kojima je potrebna [pomoć]“.

Čišćenje platforme

Prošle godine ABC je otkrio još jednu prevaru koja uključuje Facebook i Instant Articles i korišćenje zapaljivog sadržaja. Oglasi kompanija kao što su BMV, Voolvorths, STA Travel i Visit Victoria pojavljivali su se u člancima, od kojih su neki bili na otvoreno ekstremističke teme. Fejsbuk, koji je poslednjih godina bio na udaru višestrukih pritužbi na privatnost, loš nadzor i lošu veru, kasnije je izbacio izdavače sa Instant Articles.

Pre godinu dana, Media Matters for America, neprofitna grupa sa sedištem u SAD koja prati konzervativne dezinformacije, otkrila je sličnu mrežu koja deluje na Kosovu i koja je objavljivala lažne vesti uglavnom američkoj publici. Ljudima koji stoje iza ove mreže ušli su u trag do grada Podujeva na severu Kosova, dva i po sata vožnje od Velesa.

A prošle nedelje Fejsbuk je objavio da je ugasio 168 Fejsbuk i Instagram naloga i profila povezanih sa dve odvojene mreže kojima upravljaju ljudi iz Britanije, Pakistana i Rumunije. Mreže, koje su koristile neke od istih tehnika koje koriste i australijske stranice, optužene su za podsticanje mržnje i političke podele u Britaniji i Rumuniji. Ali ovakva poprsja su retka. Kritičari kao što je dr Glance sa Univerziteta Zapadne Australije tvrde da Facebook samo prolazi kroz pokrete. „Većina onoga što Fejsbuk radi u oblasti čišćenja platforme je zaista površna i ima za cilj da učini što je moguće manje da spreči regulatore da preduzmu sledeći korak u podsecanju krila“, rekao je on.