IMA LI KRAJA BEZOBRAZLUCIMA? Albanska poslanica nazvala Olivera zločincem i kriminalcem!

Foto: ST/V. LUKIĆ

Oliver Ivanović

Nakon skandalozne tvrdnje američkog profesora Edvarda P. Džozefa da je ubistvo Olivera Ivanovića "upravo ono što je bilo potrebno Kosovu", usledio je još jedan šok u vidu izjave kosovski poslanice! Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, za "Alo!" kaže da je očigledno da Amerikanci i Albanci nemaju nimalo srama ni obzira, pa se bez pardona usuđuju da vređaju čoveka koji je brutalno ubijen. Dodaje da je upravo to njihovo viđenje pravde i demokratije.

Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) raspravljao je u sredu o stanju ljudskih prava i bezbednosnoj situaciji na Kosovu, a prvi sastanak sa Džordijem Rokom, novim izvestiocem za Kosovo, obeležila je i više nego skandalozna izjava Aide Derguti, poslanice "Samoopredeljenja", koja je poručila da je lider GI SDP-a Oliver Ivanović bio "ratni zločinac, čovek koji je povezan sa kriminalom i da nije ni čudo što je ubijen". 

Ovakva izjava je, prema rečima Milovana Drecuna, ispod svakog nivoa, ali ne i neočekivana.

- Ispod donje granice ljudskog dostojanstva je tako nešto izjaviti za čoveka koji je brutalno ubijen! To je nemoralno, nečasno i neprihvatljivo! Brutalno vređanje pokojnog Olivera Ivanovića je neshvatljivo, ali se sasvim može očekivati od albanskih političara i predstavnika. Nisu usamljeni, imali smo i američkog profesora koji je tvrdio brutalne stvari i to je verovatno njihovo viđenje pravde, istine, demokratije, međunacionalnih odnosa. Moja preporuka tom profesoru jeste da baci sve diplome koje ima jer ništa drugo ne zna do da potpiruje mržnju - kaže Drecun.

Foto: Tanjug

Milovan Drecun

Marija Obradović, članica naše delegacije i potpredsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je prisustvovala toj sednici, kaže da je izlaganje Aide Derguti izazvalo opštu osudu i zgražavanje prisutnih članova komiteta. 

- Ona je mučki ubijenog Olivera Ivanovića opisala kao ratnog zločinca, vođu paravojnih formacija i čoveka povezanog sa kriminalom, te ocenila da ne čudi što je ubijen. Pitam se gde je granica ljudske pristojnosti i odmerenosti? Zar ni pokojnike ne ostavljamo van političke arene svakodnevnih sukoba? Ako imamo u vidu da su svi osudili zločin i založili se za brzo pronalaženje nalogodavaca i ubica, čemu ovakve kvalifikacije? Naša pružena ruka čekaće strpljivo na kompromis. Toga ne može biti ako jedna strana treba da dobije sve, a druga ništa. Svako dobije ponešto, ali isto tako mora da bude spreman i na ustupke drugoj strani.