UBISTVA, TROVANJA I DRUŽENJA SA TUĐMANOM: Evo kako su ustaški lideri dočekali smrt u emigraciji

Foto: Arhiva

Nada Luburić i Dinko Šakić, Vjekoslav Luburić, Ante Vrban i Ante Pavelić

Jedan od najozloglašenijih logora u čitavoj Evropi uspostavljen je avgusta 1941. godine, a zvanično zatvoren 21. aprila 1945. godine od strane pobednika rata Partizana.

Za to vreme je ubijeno je između 500.000 i 700.000 nedužnih ljudi, žrtava fašističe ideologije, zloupotrebljene i adapritane na odnose među narodima na Balkanu.

Ipak, nisu sve "kolovođe" u Jasenovcu streljanje ili uhvaćene momentalno po kraju rata. Ustaške vođe su uspešno bežale i skrivale se godinama, pa i decenijama po svetu, nosivši na duši preko 45.000 ubijenih srpski muškaraca, žena i dece. Neki su brzo dočekali svoj kraj, dok su drugi zločinci doživeli duboku starost.

Ante Pavelić

Svaki normalan čovek se najeći na pominjanje ovog imena. Najomraženija osoba na Balkanu, sigurno i šire. Izlišno je pričati o kakvoj se ličnosti radi.

Foto: wikimedia/ Ante Pavelić

Ante Pavelić

Glavni komandant i oličenje svih zala koja su se desila Srbima na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata je napustio Zagreb napustio 6. maja 1945. godine. U beg preko Austrije i Italije u Argentinu hrvatskin fratar i predstavnik NDH pri Vatikanu Krunoslav Draganović.

Pavelić i druge ustaše su 8. juna 1956. osnovali Hrvatski oslobodilački pokret (HOP) sa idejom obnove NDH. Protiv Pavelića optužnica je 1956. i vlasti Jugoslavije su nekoliko puta od Argentine tražili njegovo izručenje Pavelića, ali je ono uvek bilo odbijeno iz raznih razloga.

Na scenu stupa Blagoje Jovović ranjavanjem Pavelića u Buenos Ajresu 1957. godine. Prestravljeni lider Ustaša beži u fašistički nastrojenu Španiju pod diktaturom Franciska Franka.

Dve godine po ranjavanju je preminuo u Madridu.

Vjekoslav Maks Luburić

"Desna ruka" Anta Pavelića. Zadužen za koordinacij svih koncentracionih logora, s posebnim osvrtom na Jasenovac.

Foto: Arhiva

Vjekoslav Maks Luburić

Predratni sitni kriminalac združio se sa Pavelićem u emigraciji i njih dvojica su se u tandemu vratili u Kraljevinu Jugoslaviju u praskozorje rata. Važio je za najbrutalnijeg bez premca. Čekić smrti u Pavelićevoj ruci. Jedan sitan kriminalac, osuđivan zbog pronevere postao je pukovnik, a svoj status je opravdavao prolivenom srpskom krvlju. Područje Slavonije i Krajine se pretvorilo u klanicu. Čak su Italijani i Nemci morali da reaguju povodom alarmantno preteranog tretiranja civila. 

Postoje navodi da je 1942. prilikom primanja nagrade "za zasluge" rekao:

- I tako smo vam mi u ovoj godini ovde u Jasenovcu poklali i više ljudi nego Osmanlijsko carstvo za celo vreme boravka Turaka u Evropi - tvrdi se da je izjavio Luburić.

Zanimljivo da je njegova polusestra bila Nada Tanić Luburić bila jednako opaka. Njeno zaduženje bio je ženski logor Nova Gradiška.

Mržnja nad Srbima nije se gasila ni posl rata. Luburić je pokrenuo inicijative povratka Ustaša i NDH. Prvo je u Čikagu 1950., stecištu prebegnutih vojnika NDH, objavio proklamaciju po kojoj se traži da ni jedan Hrvat ne bude vojnik tuđe, ne-hrvatske vojske. Zatim prelazi u Evropi, mobiliše Ustaše po Španiji, Švedskoj, Nemačkoj, kao i Kanadi. Tih godina dolazi do raskola sa još uvek uticajnim vođom Pavelićem , tačnije 1955., te je isključen iz pokreta. Možete samo pretpostaviti kakav je to šok bio za čitavu emigraciju i Luburića lično.

Foto: Arhiva

Mrtva tela u Jasenovcu

Odgovorio je osnivanje terostičke organizacije "Hrvatski državotvorni pokret", kome je između ostalih pripadao Miro Barešić. Izvori CIA govore da su britanske službe tome potpomogle.

Zanimljiva je priča oko njegovog ubistva. Maksa Luburića je 21. aprila 1969. ubio agent UDBA-e Ilija Stanić, u krugovima službe znan kao "Mungos". Radi se o klasičnom trovanju. Stanić je uspeo da se ubaci u redove HNO i zbliži sa Luburićem, da bi iskoristio pravi momenat, sipavši otrov u kafu. Luburić je po delovanju otrova počeo da slabi, a onda je usledio finalni udarac tupim predmetom po glavi.

Obdukcijom je utvrđeno da udarci u glavu nisu bili smrtonosni, Maks se zadavio vlastitom krvlju. Potom je sahranjen u Madridu, nalik mnogim ratnim saborcima. Sahrana je bio poput samita Ustaša, hrvatski nacionalisti, obučeni u crno uz nezaobilazno "Za dom spremni".

Dinko Šakić

Krsni kum Anta pavelića  bio je imao je tek 23 godine kada je imenovan za zapovednika Jasenovca u aprilu 1944. i bio je načelu logora do 1. decembra 1944. godine. Zajedno sa suprugom, Nadom Luburić, je pobegao tzv. pacovskim kanalima za Argentinu.

Foto: Arhiva

Nada Luburić i Dinko Šakić

Vlasnik fabrike tekstila u Rosariju 1956. posle pada režima Huana Perona beži u Frankovu Španiju, gde sreće maksa Luburića. Tri godine kasnije se vraća u Argentinu.

Prilikom intervjua 1985. godine Šakić je priznao da bi sve to (zločine), ako treba, uradio i opet. Sredinom osamdesetih se sretao sa Franjom Tuđmanom, uz sadržajne razgovore i zajedničke fotografije. Lider HDZ-a ga je ponovo sreo 1995., kao lider nezavisne Hrvatske.

Tri godine kasnije Šakić je konačno lišen slobode i poslat iz Buenos Ajresa za Zagreb. Nisu želeli da imaju ikakva posla sa takvim krvnikom. Momentalno je smešten u zatvor Remetinac. Odbrana ćutanjem na prvom ročištu nije mu puno pomogla, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina nad civilima i smešten u Lepoglavu. Za razliku od kuma Pavelića i prijatelja Luburića nije ubijen već je preminuo prirodnim putem 2008. godine u Bolnici za osobe lišene slobode u Zagrebu.

Ante Vrban

Ante Vrban je bio major Ustaške vojnice i kasnije HOS, zamenik komandanta logora Stara Gradiška za vreme Drugog svetskog rata.

Foto: Arhiva

Pravi Ante Vrban i na filmu "Dara iz Jasenovca"

Pre rata je radio kao trgovački pomoćnik. Posle formiranja NDH pristupio je u Ustašku vojnicu. Prema podacima istoričara, u leto 1941. učestvovao je u ubistvima Srba u Lici, kao i u likvidacijama Jevreja u Jadovnu.

U logor Stara Gradiška je stigao 13. novembra 1941. godine, a neko vreme je bio zamenik komandanta logora Mile Oreškovića.  Na suđenju posle rata priznao je da je otrovao 63 bolesne dece gasom "Ciklon B".

Učestvovao je u bici na Lijevču polju. Posle sloma NDH povukao se u Austriju, ali se 1946. godine vratio na kratko u Hrvatsku da uspostavi vezu sa križarima. Sledeće godine UDBA ga je uhvatila na Papuku, zajedno sa Ljubom Milošem.

Osuđen je pred Vrhovnim sudom na smrt vešanjem.