ONI POTPISUJU, A NAROD PLAĆA CEH! Ovako je radila ministarka energetike

Foto: ST/E. ČONKIĆ/Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Zajedno sa Mihajlovićevom sporni ugovor potpisao je i njen nekadašnji stranački kolega Mlađan Dinkić

Naime, naš list došao je do ekskluzivnih dokumenata na osnovu kojih se vidi da su ministarka Mihajlović i njen nekadašnji kolega iz ekspertske stranke Mlađan Dinkić (tada bio ministar finansija i privrede) krajem 2012. potpisali krovni sporazum sa kompanijom "Onegiga Solar Park Incubator" d. o. o. i "Securum Equity Partners International LTD" sa Malte o izgradnji solarnog parka na teritoriji Srbije od čak jednog gigavata, potpuno se oglušujući o stavove stručnjaka iz oblasti energetike koji su ukazali na nemogućnost ispunjenja uslova iz ugovora.

TEŠKE POSLEDICE

Posledica ovog direktnog kršenja mišljenja struke i dopisa i mišljenja nadležnih kompanija iz oblasti energetike jeste potencijalna tužba za naknadu štete od čak 650.000 evra, koja Srbiji još visi nad glavom.

Krenimo redom... Tokom 2012. godine strani investitori iz pomenute dve kompanije iskazali su zainteresovanost da u Srbiji naprave solarni park. Park bi zauzimao površinu od čak 3.000 hektara i proizvodio električnu energiju iz obnovljivih izvora jačine jednog gigavata. Zahtev investitora je da se sva električna energija izvozi, a tražili su i da im država pokloni na korišćenje, na period od 60 godina, zemljište koje oni odaberu. I ne samo da ga odaberu nego je potrebno i da država to zemljište opremi određenom infrastrukturom "putem adekvatnog kvaliteta" kojim bi njihove mašine mogle da prolaze i da to sve bude u blizini dalekovoda preko kojih bi transportovali proizvedenu energiju.

Ministarka Mihajlović je sve ove, ali i još mnogo drugih zahteva investitora pretočila u krovni sporazum i brže-bolje u novembru iste godine stavila svoj potpis na pravno obavezujući ugovor. Potpuno je skandalozna činjenica u koju se naša redakcija, uvidom u dokumentaciju uverila, da je ministarka potpuno prenebregla zvanične stavove (tada) JP EMS i JP EPS, prema čijem mišljenju ceo projekat nije isplativ i, što je najvažnije, nije po zakonu.

Petrović: To ne može ni u teoriji Pozvali smo za stručno mišljenje Nikolu Petrovića koji je u vreme potpisivanja ugovora bio direktor EMS, po pitanju kapaciteta mreža. On je odgovorio sledeće:  - Elektroenergetski sistem Srbije ni u teoriji ne može da primi niti da balansira 1 GW nepredvidive električne energije iz solarnih izvora - objašnjava Petrović.

- Površina raspoloživog zemljišta za ove namene je 196 hektara, što je značajno manje od onog što se traži (3.000 hektara). Takođe, JP EPS nema raspoloživih novčanih sredstava za ovaj projekat jer radi na projektima od vitalnog interesa za Srbiju, a zemljište na kopovima Kolubare i Kostolca koje investitori žele može da se iskoristi i za druge obnovljive izvore, poput biomase, i namenjeno je za dalje rudarske radove - jasno piše u dopisu poslatom ministarki u aprilu 2012. godine. Ipak, uprkos svemu navedenom, Zorana Mihajlović u novembru 2012. godine stavlja svoj potpis na ugovor u kome piše da će "država Srbija učiniti sve što je u njenoj moći" da se zahtevi investitora ispune i da se dobiju željeni rezultati projekta.

BEZ OSVRTANJA

I nije stav EPS jedini na koji se ministarka Mihajlović nije i osvrnula. U dopisu koji je iz "Elektromreže Srbije" stigao na adresu ministarke još u oktobru 2012, dakle mesec dana pre potpisivanja ugovora, navode se tri člana krovnog sporazuma (3.11, 3.12 i 3.13) koja nisu u skladu sa Zakonom o energetici.

- Za EMS je takođe ogroman problem da vrši regulaciju ovako velike snage iz neupravljivih izvora električne energije (solarne energije). Porast učešća neupravljivih izvora podiže i cenu korišćenja konvencionalnih elektrana koje se više ne koriste optimalno, već pokrivaju odstupanja od solarnih i vetroparkova - navodi se između ostalog u dopisu EMS.

Odgovor Zorane Mihajlović Foto: Tanjug/M. MIRČETIĆ Odluku o potpisivanju sporazuma donela je Vlada Srbije na predlog Ministarstva finansija i privrede. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine (na čijem je čelu bila prof. dr Zorana Mihajlović), koje je zajedno sa EPS i EMS radilo na pripremi ovog sporazuma u njegovom tehničkom delu, od samog početka je imalo niz primedbi na ovaj dokument, što može da se vidi i u arhivi Vlade Srbije, u mišljenjima ministarstava. Samo na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvaćeno je da treba dati šansu investitoru jer je dogovor bio da će investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji. Stoga, za odgovore na pitanja koja ste uputili predlažemo da se obratite inicijatorima ovog sporazuma.