Rusi ginuli za Srbiju, pa ostali u njoj da umru! Sahranjena dva ruska dobrovoljca

Foto: youtube.com/ mkicevac

Spmenik jednog od poginulih ruskih dobrovoljaca u Višegradu

Igor Osipov (55) preminuo je 3. aprila. Veliki deo života proveo je na ratištima u Pridnjestrovlju, BiH i Donbasu.

Od decembra 1992. godine bio je pripadnik 1. kozačkog odreda Vojske RS. Čin kozačkog pukovnika nosi od 1990. U poslednjih godinu dana imao je dosta teških operacija, ali nakon brojnih dobijenih ratnih, izgubio je životnu bitku.

OSTAO BEZ ŠAKE

Dan posle smrti Osipova, umro je i Sergej Suharev (52), koji je ratujući na Kosmetu i u Bosni ostao bez oka i šake. Put u Srbiju ovog heroja doveo je kao turistu pred sam rat (1989). Kako je jednom prilikom rekao, odmah je video da u Srbiji žive ljudi bliski i po mentalitetu i po srcu sa Rusima.

 

 

Kada je u Jugoslaviji počeo rat, Sergej je živeo na Krfu, a odluku da bude uz srpski narod doneo je u najtežem periodu.

- Kada je video da su u Sarajevu ubili srpskog svata samo zato što je bio Srbin, odlučio je da dođe i brani srpski narod - priča jedan od Sergejevih prijatelja.

Suharev se najpre priključio jednom humanitarnom konvoju u Hercegovini, a potom i regularnoj Armiji Republike Srpske.

- Gotovo čitav rat proveo je u jedinici Gojka Nenadova Medžika, koji je pre rata bio član 63 padobranske brigade. Iako je izgubio i gornju polovinu prstiju na levoj šaci, Sergej je ostao da brani srpski narod u BiH do kraja rata. Bio je i teže ranjen, ali čim bi se oporavio vraćao bi se na liniju fronta. U ratu je upoznao i ženu koja mu je kasnije postala supruga i rodila decu - dodaje naš sagovornik.

I kod Rusa i kod Srba mnogo je Juda Suhareva je u Srbiju privukla sličnost između dva naroda, ali nedavno je priznao da Srbi i Rusi nisu isti samo po dobrim osobinama, nego i onim lošim. - Mnogo je izdaja oko nas. Ljudi ne izdaju samo jedni druge nego i sami sebe, izdaju i svoje snove radi sitnih koristi, koje se na kraju veoma i brzo potroše. I kod Rusa i kod Srba je puno Juda i foliranata. I to me boli - govorio je Sergej.

OBNOVIO CRKVU

Nakon rata Sergej je nešto više od šest godina živeo u Aleksincu, gde je počeo sa dobrotvornim radom i obnovom jedne crkve.

- Reč je maloj i staroj crkvici posvećenoj Svetoj Trojici, koja je obnovljena posle Drugog srpskog ustanka. A kada mu je namesnik ispričao da su se u toj crkvi pričešćivali ruski dobrovoljci 1876. godine, kada su došli da pomognu Srbima da steknu nezavisnost i da je tu ubrzo za njih bila izgrađena i bolnica, dileme više nije bilo. Zajedno sa namesnikom popravljao je crkvu - priča Sergejev prijatelj.

Suharev je sahranjen prekjuče na groblju u Boleču, a poslednjih godina sa porodicom je živeo u Kaluđerici.

Tačan broj ruskih dobrovoljaca koji su ratovali na strani Srba ni danas nije poznat, govori se da ih je bilo između 500 i 700. Nema ni tačnog broja poginulih, a u Višegradu, na spomeniku ruskim dobrovoljcima koji su ratovali na prostorima preko Drine, od 1992. do 1995. godine uklesano je 37 imena. Rusi koji su svoje živote ugradili u temelje Republike Srpske dobili su i svoj dan 12. april - Dan ruskih dobrovoljaca.