SRBIJA ZAUVEK MENJA LICE! Izgradnja veka donosi nacionalni stadion, muzeje, stambene blokove, ali i zaradu od 9.000.000.000 EVRA!

Međunarodna specijalizovana izložba EXPO 2027 u Beogradu predstavlja jedan od najvećih državnih i ekonomskih projekata u novijoj istoriji Srbije.

Ovaj događaj, najveći sledeće godine u svetu, prepoznaje se kao ključni pokretač ubrzanog privrednog rasta i transformacije infrastrukture, koji se u ekonomskim analizama često naziva kapitalnim šokom sposobnim da dugoročno razvije zemlju. Održavanje izložbe posmatra se kao tačka preloma za srpsku ekonomiju i okosnica dugoročnog rasta zasnovanog na domaćoj tražnji i masovnim investicijama.

Privredni rast

Jedna od najambicioznijih projekcija vezana za ovaj investicioni ciklus, u okviru šireg programa "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027", jeste cilj da ukupan bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2027. dostigne 100 milijardi evra. Očekuje se da će, zahvaljujući ovim ulaganjima, Srbija beležiti izuzetno visoke stope privrednog rasta i pozicionirati se u samom vrhu najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Veća stopa rasta direktno će rezultirati većom proizvodnjom, rastom prihoda, novim investicijama i otvaranjem velikog broja radnih mesta.

Ekonomski model države u ovom ciklusu oslanja se na dva stuba: rast domaće tražnje kroz povećanje životnog standarda (plata, penzija i minimalnih zarada) i kapitalna ulaganja u infrastrukturu, za šta se izdvaja oko sedam odsto BDP. Uložena sredstva i direktna davanja građanima vraćaju se u državnu kasu kroz povećanu potrošnju, prodaju proizvoda i usluga, te naplatu poreza i doprinosa, čime se stvara održiv dugoročni krug rasta.

 

Studija ekonomskih, društvenih i ekoloških efekata koju je izradila konsultantska kuća "Louis Berger Adria" pokazuje da bi projekat do 2037. mogao da generiše 9,07 milijardi evra nove vrednosti za privredu Srbije (mereno bruto dodatom vrednošću), uz 3,84 milijarde evra poreskih prihoda.

Od tog iznosa oko dve milijarde čine javna ulaganja, dok se 1,84 milijarde evra odnose na privatna ulaganja. Ekonomska isplativost javnih investicija je na izuzetno visokom nivou, s obzirom na to da se predviđa da će svaki uloženi dinar javnih sredstava generisati 1,91 dinar poreskih prihoda.

Projekat će imati monumentalni uticaj na tržište rada. Ukupan efekat na zaposlenost procenjen je na 359.000 radnih mesta (odnosno oko 359.000 radnih mesta izraženih kroz metodologiju ekvivalenta pune zaposlenosti - FTE).

Tokom tri meseca održavanja izložbe u Beogradu se očekuje oko 1,65 miliona stranih posetilaca, od kojih bi više od 1,13 miliona trebalo da budu višednevni gosti. Studija prepoznaje i mogućnost dodatnog uvećanja ekonomskih efekata kroz veću turističku potrošnju, duži boravak gostiju i intenzivnije uključivanje domaćih izvođača, dobavljača i pružalaca usluga. Čak i u analiziranom konzervativnom scenariju, koji podrazumeva 30 odsto manji broj stranih posetilaca i 10 odsto nižu turističku potrošnju, projekat bi garantovao izvanredne rezultate - 7,87 milijardi evra nove vrednosti i više od 3,16 milijardi evra poreskih prihoda.

Nova vrednost

Dugoročni značaj Ekspa leži u njegovoj zaostavštini. Studija obuhvata tri ključne faze projekta (pripremu, tri meseca održavanja izložbe i desetogodišnji period nasleđa), pri čemu se čak 60 odsto ukupne procenjene nove vrednosti (5,43 milijarde evra) očekuje upravo u deceniji nakon završetka izložbe.

Fizička ostavština obuhvata izgradnju Nacionalnog stadiona sa 52.000 sedišta, formiranje modernog sajamskog prostora na 212 hektara, ali i znatna usmeravanja sredstava u kulturu. Planirana je izgradnja nekoliko novih muzeja i obnova postojećih kulturnih institucija, što predstavlja ogromno ulaganje u kulturnu ponudu Beograda, koje ostaje budućim generacijama na korišćenje.

Društveni uticaj projekta prati se kroz 93 indikatora, dok se rad u kompleksnom međunarodnom okruženju, nova znanja i profesionalne kompetencije tretiraju kao ključno nematerijalno nasleđe.

BONUS VIDEO