Tužilac na meti i zbog Vučićevih pomilovanja! Ovo je procena komisije Vrhovnog javnog tužilaštva

U izveštaju se navodi da su pomilovane osobe koje su ugrožavale život drugoj osobi, a i da je tužillac u slučaju krivične prijave Srđana Milivojevića odlučio "da krivičnu prijavu treba odbaciti u što kraćem roku".  Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 598/26 („pomilovanja“).

Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ nr

 

U krivičnom predmetu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 598/26, formiranom povodom krivične prijave Srđana Milivojevića, podnete protiv Aleksandra Vučića, zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, dostavljene tom tužilaštvu 14. 10. 2026. godine, dana 19. 10. 2026. godine, doneto je rešenje o odbacivanju krivične prijave jer ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno prijavljeno krivično delo niti bilo koje drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta KTR br. 598/26 proizilazi da je postupajući javni tužilac doneo odluku o odbacivanju krivične prijave a da prethodno nije preduzeo nijednu radnju radi provere krivične prijave, u smislu člana 282. Zakonika o krivičnom postupku, što ukazuje na nestručno i pristrasno vršenje javnotužilačke funkcije.

Odbacivanje krivične prijave jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, shodno članu 282. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, obavezuje javnog tužioca da pre donošenja takve odluke, čak i u slučaju da je krivična prijava nedovoljno potkrepljena, preduzme radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u cilju provere navoda, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, a što je suprotno i ustaljenoj praksi javnog tužilaštva i od naročite važnosti u ovakvoj vrsti predmeta. Pritom, podatke od značaja za donošenje odluke u predmetnom slučaju, postupajući javni tužilac je trebalo i mogao da utvrdi pribavljanjem relevantne dokumentacije podnošenjem zahteva za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu pravde i Kabinetu predsednika Republike Srbije, kako bi ocenio da li je odluka o pomilovanju doneta u skladu sa postupkom propisanim Zakonom o pomilovanju (”Sl. glasnik RS”, br. 49/95 i 50/95 – ispr.).

Foto: Privatna arhiva

 

Suprotno navedenoj zakonskoj obavezi, javni tužilac Danijela Kljajić u obrazloženju rešenja o odbacivanju krivične prijave selektivno citira odredbe Zakona o pomilovanju, odnosno citira odredbe koje nisu od značaja za donošenje odluke u konkretnom slučaju i ne navodi nijedan razlog o odlučnim činjenicama u vezi sa pokretanjem postupka za pomilovanje molbom ili po službenoj dužnosti, u kojoj situaciji se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o postupku pomilovanja pokrenutom molbom. Takođe, nestručno i pristrasno postupanje proizilazi i iz pogrešne pravne analize zakonskih obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, zanemarivanjem da je radnja izvršenja krivičnog dela propisana alternativno, odnosno da jedan od vidova radnje izvršenja predstavlja i iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja u slučaju kada se taj položaj ili ovlašćenje ne koristi u cilju zbog koga je dato, već radi ostvarivanja nekog sopstvenog interesa ili interesa trećeg lica, odnosno na štetu nekog lica. U pogledu posledice dela, u obrazloženju rešenja o odbacivanju krivične prijave nije naveden nijedan razlog, iako je nesporno da prava oštećenih mogu biti teže povređena odlukom o pomilovanju, naročito u slučajevima kada se pomilovanje odnosi na tešku povredu osnovnih ljudskih prava, od kojih je jedno i pravo na život iz člana 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima (protiv jednog od pomilovanih lica vodi se krivični postupak zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju).

Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (predmet Marguš v. Croatia, paragrafi 138 – 139, kao i Makuchyan, and Minasyan v. Azerbaijan and Hungary, paragraf 172), nikakve amnestije nisu prihvatljive kada je reč o teškim povredama osnovnih ljudskih prava, budući da bi amnestija u takvim slučajevima ozbiljno ugrozila obavezu države iz člana 2. Konvencije da obezbedi delotvornu zaštitu prava na život, uključujući obavezu da spreči nekažnjivost za krivična dela kojima se ugrožava život pojedinca, odnosno da su takve amnestije u suprotnosti sa neotklonjivim pravima priznatim međunarodnim pravom ljudskih prava.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da je javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u konkretnom slučaju postupao rukovođen vanpravnim razlozima, odnosno polaznom premisom da krivičnu prijavu treba odbaciti u što kraćem roku, bez preduzimanja bilo koje radnje u cilju provere navoda. Naime, rešenje o odbacivanju krivične prijave doneto je u roku od nekoliko dana, a za utvrđivanje relevantnih činjenica, pored pribavljanja dokumentacije od nadležnih organa, bilo je neophodno izvršiti uvid i u 49 odluka o pomilovanju.

Opisano postupanje ukazuje na kršenje načela nepristrasnosti, čime se ugrožava i poverenje građana u javno tužilaštvo, što predstavlja disciplinski prekršaj iz člana 115. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom tužilaštvu.

Foto: Privatna arhiva