ZLOČIN KOJI NE SME BITI ZABORAVLJEN! Ispaljeno 87 metaka na srpsku decu dok su se kupala na Bistrici - 23 GODINE BEZ PRAVDE ZA GORAŽDEVAC!

Danas se navršava 23 godine od terorističkog napada na grupu srpske decu i mladih u selu Goraždevac kod Peći, kada su dvojica dečaka ubijena, a četvoro dece ranjeno, ali je zločin do danas ostao nerasvetljen.

Tog 13. avgusta 2003. pucano je na grupu srpske dece i mladih na improvizovanoj plaži na reci Bistrici koja protiče kroz selo, kako se smatra, iz pravca albanskog sela Zahač, a po podacima UNMIK ispaljeno je 87 metaka.

Ubijeni su Ivan Jovović (18) i Pantelija Dakić (12). Jovović je ubijen tokom napada, dok je Dakić preminuo kasnije u bolnici. 

Foto: shutterstock/Zoka74/Max Acronym

Istovremeno, ranjeni su Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).

PROČITAJTE JOŠ: ZLOČIN BEZ KAZNE! Pucali na srpsku decu dok su se kupali u Bistrici u Goraždevcu! SMEH PREKINULA RAFALNA PALJBA!

Teže su povređeni Marko Bogićević i Bogdan Bukumirić, dok su rane Dragane Srbljak i Đorđa Ugrenovića bile nešto lakše.

Bile su velike vrućine, pa se grupa mladih Srba iz Goraždevca, dvadesetosmoro, našla na improvizovanoj plaži na Bistrici ili u reci.   

Po napadu, istražitelji Umnika saopštili su da je nepoznat broj lica otvorio rafalnu vatru iz "kalašnjikova" na grupu dece i mladih Srba iz Goraždevca, pri čemu je ispaljeno 87 metaka.

Kasnije su se pojavila tumačenja da je do napada odnosno ubistava došlo zbog najave povratka oko 200 prethodno izbeglih Srba u rejon Peći. 

Pošto se teroristički napad dogodio, zločin u Goraždevcu osudili su zvanično ondašnji čelnici Unmika i Kfora, predstavnici EU, kao i SAD, Francuske, Rusije, čak i predstavnici privremenih vlasti u Prištini. 
Vlasti Srbije zatražile su zasedanje Saveta bezbednosti OUN.

Predstavnici policije Unmika izjavili su tada da će "prevrnuti svaki kamen" kako bi ubica ili ubice bili pronađeni. Raspisana je nagrada od milion evra za informaciju o zločinu.

Foto: freepik

Saslušao je do 75 svedoka, pretreseno približno stotinu kuća, od strane policije Unmik ili Kfor.

Istraga međutim, zvanično, nije donela rezultate. 

Euleks je 2010. godine, i formalno, obustavio dalju istragu, uz napomenu da istraga može biti ponovo otvorena, kako je rečeno u svakom trenutku, ukoliko se pojave nove informacije. 

Institucije vlasti u Prištini, od istrage su, zvanično, odustale 2015. godine.
Prema popisu iz 1981. u Goraždevcu je bilo nastanjeno 1.440 lica. Među njima 72 odsto su bili Srbi. Po rezultatima popisa iz 2011. godine u Goraždevcu je živelo 570 osoba, od kojih Srba 255, dakle 44 odsto.   

Srbi Goraždevca u više navrata su bili žrtve napada, ne samo avgusta 2003. 

Spomenik žrtvama terorističkog napada avgusta 2003. takođe je bio meta vandalizma. 

Foto: preuzeto sa spc.rs

Oglasila se Kancelarija za Kosovo i Metohiju!

Kancelarija za Kosovo i Metohiju podsetila je na stravičan zločin koji se dogodio na današnji dan 2003. godine, na obali reke Bistrice.

- Dvadeset i tri godine kasnije, bol zbog zločina u Goraždevcu ne bledi. Ostaje upisan u pamćenje srpskog naroda kao jedno od najtežih stradanja Srba nakon 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju - naveli su.

PROČITAJTE JOŠ: "PRETUKLI SU GA GOTOVO DO SMRTI"! Vučić u bolnici posetio nesrećnog Nenada Raškovića - POVREDE SU TEŽE NEGO ŠTO SMO OČEKIVALI! (FOTO)

Potom su se osvrnuli na trenutnu situaciju.

- I danas, kada se sećamo nevino stradalih, svedočimo da se tenzije i pritisci na Srbe na Kosovu i Metohiji nastavljaju. Svaki novi napad, svaka duga cev uperena prema srpskom narodu i svako prećutkivanje nasilja podsećaju da istinski mir ne može postojati tamo gde za naš narod nema zaštite, niti pozivanja na odgovornost onih koji su zločine nad srpskim narodom vršili - saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju i istaknuto:

- Zato je naša obaveza da pamtimo Ivana i Panteliju, da ne zaboravimo ranjenu decu iz Goraždevca i da njihovim porodicama nikada ne dopustimo da ostanu same sa svojim bolom. Njihov život i njihovo sećanje jači su od onih koji decenijama žele da strahom i silom proteraju Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta. Najveći odgovor onima koji su želeli da srpsko ime nestane jeste da ono i dalje živi u porodicama, u deci i u istrajnosti naroda koji nije pristao da zaboravi svoje žrtve - piše u saopštenju.

(Republika/Tanjug)

BONUS VIDEO