"TAKOZVANA DRŽAVA KOSOVO SE NALAZI UNUTAR GRANICA SRBIJE!" Starović objasnio Ediju Rami kako stoje stvar!

Ovo je sporna izjava Edija Rame

- Veoma zanimljiva letnja razmena između naših ministara spoljnih poslova. Iako sam očekivao odgovor o Ibru, nekako smo od hidrologije stigli do međunarodnog prava, napravili obaveznu stanicu kod "velike Albanije", prošli kroz "Kosovo i Metohiju" i na kraju stigli do poznatog muzeja srpskih istorijskih strahova.

U Beogradu postoji jedan neobičan deo političkog folklora koji kao da je imun na protok vremena: kad god Albanija govori o Kosovu, "velika Albanija" mora odmah da bude prizvana, kao da će ponavljanje jednog starog duha jednog dana od njega napraviti relevantan argument.

Neće.

Albanija nema apsolutno nikakve pretenzije prema teritoriji Srbije niti ima potrebu da ih izmišlja. Niti nam je potrebna "velika Albanija" da bismo stali uz Kosovo.

Kosovo je država za sebe. Albanci sa Kosova su upravo to: Albanci s Kosova. Imaju svoju republiku, svoje institucije i pravo da sami određuju svoju budućnost. Mi ćemo uvek podržavati to pravo.

Srbija je izgubila Kosovo. Ponavljanje da ga nije izgubila možda može da pretvori poraz u pobedu u geografiji političke imaginacije, ali, nažalost, mape su manje popustljive.

Teritorija Republike Kosovo nije teritorija Srbije, a prirodni resursi koji se na njoj nalaze nisu resursi Republike Srbije. Naši srpski prijatelji to savršeno dobro znaju, uključujući i svaki put kada sednemo zajedno za evropski sto.

Zato da se vratimo reci.

Prvobitno pitanje ostaje upravo tamo gde ga je Albanija postavila: Ibar je prekogranični vodni sistem. Srbija je potpuno slobodna da upravlja resursima u okviru svoje nadležnosti. Ono što ne može razumno da tvrdi jeste da moguće posledice po drugu zemlju nekim čudom prestaju na srpskoj granici.

Uostalom, upravo zato postoji međunarodno pravo o vodama.

Reke imaju tu nezgodnu naviku da prate geografiju, a ne diplomatske poruke.

Pominjana je i situacija srpske zajednice na Kosovu. Njihova prava su važna. Njihova bezbednost je važna. Njihova imovina, jezik, kulturno i versko nasleđe moraju biti zaštićeni. Albaniji nikada nije bilo teško da to kaže, jer je to jednostavno ono što demokratska država duguje svojim građanima.

I tu dolazimo do možda najzabavnijeg akrobatskog manevra u ovoj razmeni: upozoravati Albaniju na etnički ekspanzionizam, a istovremeno, u istoj izjavi, teritoriju druge suverene države nazivati kao da je i dalje srpska.

To je prilično veliki krug koji treba zatvoriti.

Možda to funkcioniše unutar političkog mehura u Srbiji. Van njega, geometrija je mnogo manje popustljiva.

I da, ne mogu se više složiti sa tim da budućnost našeg regiona treba da bude takva da granice postepeno izgube svoju moć da nas dele. Apsolutno.

Ali postoji jedan mali preduslov da bi granice mogle da postanu manje važne: prihvatanje onih koje već postoje.

Genijalnost evropskog projekta upravo je u tome što je odvojio nacionalnu pripadnost od teritorijalnih pretenzija.

Albanci sa Kosova su Albanci sa Kosova. Albanija će stajati uz njih i uz njihovu Republiku zato što delimo istoriju, jezik, porodice i budućnost, ali pre svega zato što je slobodno, demokratsko i bezbedno Kosovo legitimna evropska država i neizostavan deo stabilnosti našeg regiona.

U ovom stavu nema ničeg tajnog. Nikada nije ni bilo.

Nema tajnih mapa. Nema skrivenih granica. Nije potrebna nikakva "velika" Albanija.

Stav Albanije će zato ostati potpuno isti, i javno i privatno: poštujemo Srbiju, želimo dobre susedske odnose sa Srbijom i želimo da čitav region bude deo Evrope - uključujući, naravno, i Srbiju.

Ali dobrosusedstvo ne može da znači zahtevati od svakog suseda Srbije da se trajno preseli u srpsku verziju istorije.

Balkan je već platio previsoku cenu, u krvi i izgubljenom vremenu, za takvu vrstu prilagođavanja.

A u međuvremenu, Ibar, blaženo nesvestan svih naših istorijskih kartografija, nastaviće da teče onako kako mu nalaže geografija, a ne politički folklor - napisao je Rama na X.