NA IVICI Radoslav Marjanović: Opozicija mi je rekla, mi smo tu samo da vas kritikujemo, ne da predlažemo

Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović poznatiji kao Rale odrastao je na istim ulicama kojima danas upravlja. Bivši odbornik u Skupštini Beograda i dugogodišnji aktivista lokalne politike, on je čovek koji svoju opštinu poznaje iz pešačke perspektive, ne iz kancelarije. U razgovoru za emisiju "Na ivici" govori o tome šta je stvarno teško u lokalnoj politici, o linijskom parku i podzemnim garažama, o psećem izmetu. kao nerešenom komunalnom problemu, o opoziciji, koja nema predloga, ali ima kritike, i o tome zašto veruje da se na napade najjače odgovara radom.

Šta vam je bilo najteže kada ste ušli u politiku: terenski rad ili administracija?

- Kad se bavite lokalnom politikom, suština svake lokalne politike jeste rad na terenu. Ja volim terenski rad i ne mogu da kažem da ga izbegavam ili da mi nije zanimljiv, naprotiv. Mnogo više volim da sam na terenu u komunikaciji s ljudima, da realno sagledamo koji su problemi. S druge strane, bez administracije i birokratije neke stvari ne mogu da se reše. Ja često vodim ratove s administracijom da bi se nešto brže uradilo, da bi se nešto pre rešilo. Tu je taj balans između rešavanja realnih problema na terenu i onoga što je neophodno da bi se ti problemi rešili. Ali kad biste me pitali šta više volim, svakako je to terenski rad. Na taj način smo dostupni građanima i realno možemo da sagledamo probleme. Nijedna lokalna politika ne može da donosi odluke iz kancelarije bez živog

kontakta s ljudima.

 

Foto: Republika

 

Kako pronalazite balans između stranačkih smernica i realnih potreba građana Starog grada?

- Mi smo na izborima uvek izlazili s konkretnim programima i konkretnim projektima. Trudim se da dosta konsultujem građane, kroz redovne prijeme i razgovore o konkretnim projektima. Projekti koje realizujemo na Starom gradu su projekti koji su na dobrobit svih građana: izgradnja podzemnih garaža, izgradnja novih parkova, linijski park. S obzirom da sam neko ko je rođen i odrastao na Starom gradu, dobro znam koji su konkretni problemi na terenu. Trudili smo se da naša lokalna politika ne postane pozornica za stranačarenje i političko nadmetanje, da se teme s nekog republičkog nivoa ne rešavaju u našoj lokalnoj skupštini. Krećemo se u okviru svojih nadležnosti i trudimo se da što više konkretnih projekata realizujemo za ljude.

Koliko često vas komšije iznenade kritikom ili sugestijom na ulici?

- U suštini me ne iznenađuju, zato što smo stalno među ljudima. Trudim se da se krećem na mestima na kojima sam se kretao i pre nego što sam postao predsednik. Nisam promenio kafić u kojem pijem kafu. Ti kontakti nam zapravo pomažu kao korektivni faktor. Na primer, u nekoj ulici nedostaje kontejnera, pa se organizujemo da se postave dodatni, ili je polomljen mobilijar u dečjem igralištu, pa to popravimo. Postoje i kritike koje su politički motivisane, koje su toliko besmislene da ne biste znali šta pametno da odgovorite. Ali ja volim da razgovaram i s ljudima koji drugačije misle. Moj posao je da ih pokušam ubediti argumentima da je ono što radimo važno. Imali smo kritike za linijski

park koji je najvažniji projekat na teritoriji naše opštine, pa smo ih demantovali kada su videli kako to izgleda. Isto s pešačkom zonom, bili su žestoko protiv, a danas imamo jednu od najlepših pešačkih zona u ovom delu Evrope sa preko sto dvadeset novih stabala.

Foto: Republika

 

Stanovnici ili turisti: kome dajete prednost?

- Uvek stanovnicima Starog grada i tu nikad nije postojala niti će postojati dilema. Ali moramo biti svesni da je naša opština srce turizma Beograda, kao što je svaka centralna opština Beča, Budimpešte ili Bratislave. Retko ćete videti turistu koji će doći u Beograd, a neće proći Knez Mihajlovom ili Kalemegdanom. Moramo se prilagoditi toj realnosti i biti svesni da veliki broj ljudi zaposlenih u ugostiteljstvu živi od turizma, da turisti troše novac, koji doprinosi lokalnoj ekonomiji. Ali uvek nam je cilj da građani Starog grada budu, pre svega, zadovoljni.

Kako rešavate problem buke u srcu grada?

- Sećate se da pre, recimo, tri, četiri godine na Kosančićevom vencu stanari uveče praktično nisu mogli da spavaju jer su preko puta bili splavovi koji su radili do četiri, pet ujutru. Tih splavova sada nema. Na preostalim lokacijama radimo tako što ugostitelje zamolimo da postave posebne zavese koje smanjuju nivo buke unutar objekata, a naše inspekcije zajedno s komunalnom milicijom Beograda izlaze na teren i do sada smo nebrojeno lokala praktično zabranili muziku ili onemogućili da se pravi dodatna buka. Ali suština je da naš grad ne postane nešto što nikad nije bio. U centru
smo oduvek imali život, okupljanje, Skadarlija, kao najstarija boemska četvrt, srce je turizma. To je sve normalno i podrazumeva se na Starom gradu. Reagujemo samo kada su u pitanju ekstremni slučajevi.

Foto: Republika

 

Kako štitite istorijske objekte dok se grad istovremeno modernizuje?

- Na Starom gradu je najmanje novogradnje u onim starim četvrtima gde je najveći broj zaštićenih zgrada. Novu gradnju uglavnom imamo na prostoru Donjeg Dorćola i na prostoru nekadašnjih industrijskih lokacija, Marina Dorćol, Luka Beograd i slično. To su lokacije koje su nekada bile u potpuno drugoj funkciji. U prethodnih sedam, osam godina obnovili smo, što grad, što opština, preko 200 starih fasada na Starom gradu koje imaju važan istorijski značaj. Moram naglasiti da se više od 95 posto tih zgrada nalazi u vlasništvu stanara, koji takođe imaju obavezu da vode računa o zgradama u kojima žive. Konkretno, Kosančićev venac je potpuno obnovljenih fasada, trenutno se
radi fasada na kući braće Krsmanović na Terazijama, radi se i fasada na mestu gde se nalazi "Klub književnika". S druge strane, ne možemo zaustaviti razvoj grada. Treba napraviti pravi balans između modernog razvoja i očuvanja starih značajnih zgrada.

Koji su veliki infrastrukturni projekti koji menjaju lice Starog grada?

- Linijski park je najvažniji projekat. To je četiri i po kilometra dugačak park od Pančevačkog mosta do Betonhale, na prostoru nekadašnje pruge. Imaćete biciklističke staze, pešačke staze, dečija igrališta s novim mobilijarem, prostore za kulturu gde će biti različiti kulturni događaji i koncerti, pa čak i amfiteatar. Paralelno se radi i uređenje Kejeva, izmuljavanje priobalja koje je prvi put temeljno očišćeno posle nekoliko decenija. Imamo i izgradnju podzemnih garaža: garaža na Vlajkovićevoj koja se završava ima dvesta osamdeset četiri parking mesta, garaža ispod parkinga 25. maj imaće preko 500 mesta, a garaža ispod Bajlonijeve pijace 330 mesta. Iznad garaže na Vlajkovićevoj nalaziće se i prvi arheološki park u Beogradu. I metro dolazi: dve metro stanice na Starom gradu,
jedna na mestu gde se nalazi Staklenac na Trgu republike, druga kod Bajlonijeve pijace. Dakle, ta tri projekta, metro stanica, podzemna garaža i rekonstruisana pijaca, radiće se paralelno na istoj parceli.

Foto: Republika

 

Koji je komunalni problem koji još nije rešen?

- Pseći izmet. To je problem koji postoji i koji pokušavamo da rešimo na više načina. Imali smo ekopatrolu koja je svakodnevno skupljala pseći izmet, a to je na dnevnom nivou između 35 i 40 kilograma. Kad to saberete za 365 dana, to su tone. Ali shvatili smo da bez represivnog dela, bez kažnjavanja neodgovornih vlasnika pasa, to ne možemo rešiti. Zato radimo na izmeni odluke i pronalaženju modela kažnjavanja. Na primer, u Birmingemu i Bristolu svaki kućni ljubimac se pri čipovanju DNA uzorkuje, centralizovana gradska laboratorija ima te uzorke i kada vlasnik ne pokupi za svojim psom, stigne mu samo račun na kućnu adresu. Naravno, to ne može opština sama da reši, ali to je pitanje koje hoćemo da rešimo zajedno s gradom. Drugi nеrešen problem su grafiti. Istraživanjem smo otkrili da čak i turisti dolaze da ispisuju tagove jer kažu da ovde nema kamera i restrikcija. Radimo na izmenama pravnog okvira koje će nam omogućiti mnogo rigoroznije kažnjavanje.

Kakav je vaš odnos s odbornicima opozicije u Skupštini?

- Ne mogu da kažem da je korektan jer su oni jako nekorektni. Od početka ovog mandata, pa i u prethodnom, pozivao sam ih da nam daju konkretne predloge kako da unapredimo kvalitet života građana. Ništa konkretnog nismo čuli. Na jednoj sednici su mi otvoreno rekli: "Pa što vi od nas očekujete da dajemo predloge, mi smo tu samo da vas kritikujemo." Dakle, otvoreno kažu da ih baš briga za građane, a fokus im je borba za vlast. Na skupštinama se bave temama koje nemaju nikakve veze s građanima Starog grada. Imamo i duple standarde, gomilu netemeljenih napada. Ali mi zadržavamo otvoren poziv za konkretan razgovor o tome kako da ljudima na Starom gradu omogućimo bolji život, a ne kako da naša ili njihova stranka dobije politički poen.

Foto: Republika

 

Kako reagujete na napade na društvenim mrežama i neutemeljene kritike?

- Na funkciji imate obavezu da budete trpeljivi i da prihvatite da će vas ljudi kritikovati, pa i da će govoriti stvari koje nemaju veze s istinom. Ali imate i potpuno pravo da odgovorite na te kritike, pogotovo ako su zlonamerne i neutemeljene. Deo opozicionih pokreta, a ne zna više niko živ ni što su ni kako se zovu, to su neformalne grupe koje pokušavaju da hiljadu puta ponove laž pa da ona postane istina. Na te kritike se najjače odgovara radom. Kad radite, kad se trudite, kad se borite, logično je da ponekad i pogrešite. Ali ima mnogo onih koji samo kritikuju a nikad ništa neće predložiti, koji pretenduju da budu vlast a nikad nisu preuzeli odgovornost. Mislim da građani na kraju ipak cene ljude koji se bore i rade, a ne one koji se bave ispraznim kritikama.

Kad prođeš pored Osnovne škole "Drinka Pavlović", na šta te asocira?

- Asocira me na detinjstvo, na lepe dane koje smo svi zajedno imali u kraju, na druženje, na školsko dvorište, na sport. Srednja škola isto, puno lepih trenutaka, druženje na Tašmajdanu, koji je tada bio potpuno zapušten, ali smo ga svi voleli. Posle škole smo tu sedeli, družili se, provodili vreme. Drago mi je što i danas s velikim brojem ljudi iz osnovne i srednje škole se viđam i družim. Ta prijateljstva opstaju i to mi je lično jako važno. Imamo i primere da se politički ne slažemo, ali to nas nije sprečilo da ostanemo u dobrim odnosima. Nažalost, u prethodnoj godini i po videli smo mnoge primere da su prijatelji prestali da razgovaraju, da su se porodice posvađale zbog politike. To je neko nametao da bi rasturio to socijalno okruženje u mikronikosmosu. Mislim da je važno da svi spuste loptu i da dijalog postane nešto što cenimo.

Foto: Republika

 

Šta bi mali Rale iz školske klupe poručio predsedniku opštine Stari grad?

- Da ostane dobra komšija, kao što se dosad trudi da bude. Da ne menja svoj način života u smislu da ostane među ljudima s kojima je odrastao, s prijateljima, s porodicom, s drugovima i komšijama. I inače, kad sam bio u osnovnoj školi, tada su bili predsednici zajednice, i ja sam nekoliko puta bio predsednik te zajednice. Dakle, od malih nogu sam shvatio šta je politika. Voleo bih da nas pamte kao tim koji je uspeo da pokrene velike projekte na opštini Stari grad: podzemne garaže, linijski park, pešačka zona. Sve to što je uređeno ostaće, mislim, trajni rezultat naše politike. Stari grad 2020. i Stari grad 2027. ili 2028. neće biti ista opština po mnogo parametara. Imaćemo podzemne garaže, ogroman zeleni koridor u srcu starog jezgra i to je nešto što će trajno ostati svim građanima Starog grada, bez obzira na to za koga glasaju.