GLADNI FUNKCIJA! Niške sudije ponovo "jašu"

Dok se srpsko pravosuđe godinama predstavlja kao nezavisan i nepristrasan stub države, iza zatvorenih vrata niških sudova već dugo traje surova borba za uticaj, pozicije i kontrolu nad najvažnijim predmetima od Osnovnog do Višeg suda u Nišu. Sudnice su tako postale poprište ličnih sukoba, klanovskih podela, političkih simpatija i neprestanih kombinacija oko podele funkcija, gde najveću štetu imaju sami građani.

Da se čitava situacija otela kontroli, dokazuje i činjenica da okupljena neformalna ekipa sudija iz Niša, pod "komandom" Miodraga Majića, kao na "zvonce", izvršava sve što im lider ProGlasa iz Beograda i sudija Apelacionog suda naloži. Podsećanja radi, sudija Majić bio je član sudskog veća koje je svojevremeno oslobodio krivice i pustio na slobodu svih 11 članova zločinačke grupe OVK iz Gnjilana koji su tokom 1999. zverski mučili i ubijali Srbe i Rome na tom prostoru.

Kao "zvezda-vodilja" niških blokaderskih sudija za koju se vezuju najozbiljnije optužbe jeste svakako jedan od Majićevih ljudi, Mirko  Drašković, sudija Apelacionog suda u Nišu. 

Njegove kolege opisuju ga  kao osobu preke naravi, teškog "narcističkog karaktera", izrazito ambicioznog. Otuda i ne čudi što je njegov dugogodišnji sukob sa nekadašnjom predsednicom Višeg suda Draganom Živadinović, postao simbol unutrašnjih ratova u niškom pravosuđu. Uklanjanje sa rukovodećih pozicija, oduzimanje dodatnih privilegija i profesionalne diskreditacije stvorili su atmosferu osvete i podela koje traju do danas.

Nakon hapšenja Dragane Živadinović, Drašković je izgleda "umislio" da mu prirodno sledi njeno mesto predsednika Višeg suda, a pošto se to očigledno „izjalovilo“, odlučio je da otvorenije podrži blokadere. 

Naime,  od početka blokaderskih aktivnosti, Mirko Drašković je podržao i neretko se direktno uključivao u određene blokaderske akcije. Tako je, prema informacijama izvora bliskih redakciji, učestvovao u podršci blokaderima tokom protesta održanog 24. januara prošle godine, kada su zaposleni u Apelacionom sudu u Nišu, a među njima i Drašković, izašli ispred zgrade suda i na ulaznim stepenicama odali poštu stradalima u padu nadstrešnice. Drašković je bio jedan od potpisnika Saopštenja niških sudija koji su podržali blokadere, a koje je medijski objavljeno.

Inače, o bliskosti Majića i Draškovića govori i činjenica da su pomenuti pre dve godine, sa još nekoliko sudija iz Niša, porodično putovali u Indoneziju. Takođe, u pravosudnim krugovima se negativno komentarisalo o aktivnostima Draškovića, u smislu da je navodno uključen u aktivnosti CEPRIS, čiji je Majić istaknuti član.

Istovremeno, uloga Miodraga Majića u javnosti već duže vreme izaziva podeljene reakcije, a njegovi stavovi i javni nastupi ostaju predmet oštrih polemika i suprotstavljenih tumačenja.

Sve ovo pokazuje da se u niškom pravosuđu već godinama ne vodi borba za pravdu, već za pozicije, privilegije, uticaj i kontrolu. Dok građani očekuju nezavisne i nepristrasne sudije, iza kulisa se formiraju interesne grupe, politički savezi i sukobi koji sve više podsećaju na gladijatorsku arenu, a ne na sudnicu  u kojoj se presuđuje „ni po babu ni po stričevima“, već po slovu zakona. Umesto da budu simbol zakona i nepristrasnosti, pojedine niške sudije ponovo jašu - i ovoga puta gladni novih funkcija, uticaja i moći.