SRBIJA NIJE DEO PROBLEMA, VEĆ REŠENJA! Đurić u Savetu bezbednosti UN sasuo istinu u lice svetskim silama zbog terora nad Srbima na KiM: Govorim u ime onih koji žive u STALNOM STRAHU!

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić predstavlja Srbiju na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

Na početku obraćanja, Đurić je naglasio da govori u ime ljudi koji, kako je rekao, žive u strahu i pod stalnim pritiscima na KiM.

- Danas sam vam se obraćam kao glas za one koji žive svoje živote u strahu, pod stalnim pritiskom na KiM. Represija jedne zajednice se ne dešava preko noći, već u fazama koje se mogu posmatrati u položaju Srba na KiM. Danas sam tu da pomognemo rešavanju problema, Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja - istakao je ministar.

Dodao je da se stabilnost ne postiže brzo, već postepeno, i da ovo pitanje prevazilazi regionalne okvire i zadire u oblast zaštite ljudskih prava.

- Stabilnost se ne ostvaraju jednostavno, već korak po korak. Danas ne govorimo samo o nacionalnom i regionalnom problemu, već je pitanje o zaštiti ljudskih prava, da bismo sprečili nestabilnost. Međunarodna zajednica je decenijama stvarala mehanizme, a ako ih izbegnemo, nastaće problem svuda u svetu. Srbi na KiM su obeleženi kao neki drugi, njihov identitet se koristi za napade na njihove kuće i svetilišta, pritisci i napadi nisu izolovani incidenti, a to ne možemo da ignorišemo. UN nisu nastale da ostanu neme na nepravdu, njihova uloga je da se sačuva i zaštite prava, zato je to pitanje zajedničke odgovornosti -rekao je Đurić.

Govoreći o situaciji na terenu, naveo je da su od početka godine nastavljeni napadi i hapšenja, koji, kako tvrdi, ukazuju na obrazac pritiska i atmosferu nekažnjivosti.

- Od početka ove godine, nova hapšenja i napadi su nastavljeni, i ta dešavanja ukazuju ne na slučajnosti, već jedan obrazac pritiska i atmosferu nekažnjivosti. Srbi su suočeni sa ograničenjima slobode kretanja, hapšenjima, napadima na imovinu i skrnavljenjem verskih svetilišta - rekao je ministar, dodajući da je tokom 2025. godine zabeleženo 137 etničkih incidenata.

Posebno je ukazao na posledice ekonomskih mera i institucionalnih pritisaka na svakodnevni život građana.

- Jednostrana zabrana srpskog dinara i dalje remeti ekonomski život i primorava penzionere, porodice i mala preduzeća da žive u neizvesnosti jer ne mogu da podignu novac ili da vrše transakcije. Mnogi stariji građani i dalje moraju da putuju do administrativne linije samo da bi dobili penziju - naveo je Đurić.

On je istakao da takve okolnosti utiču na osnovne uslove života i stvaraju pravnu i društvenu nesigurnost, naglašavajući da Srbija ostaje opredeljena za dijalog.

U nastavku obraćanja osvrnuo se i na nedavne političke poteze u Prištini.

- Moram da kažem da smo juče, na primer, videli još jedan primer da je gospodin Aljbin Kurti posetio sever Kosova, još jednom, zaobilazeći i ignorišući demokratski izabrane srpske predstavnike i gradonačelnike. To nije angažovanje, već isključivanje tih ljudi - rekao je Đurić i dodao da bez sprovođenja postojećih obaveza dijalog ne može imati puni smisao.

Naglasio je da se više od 13 godina nakon Briselskog sporazuma očekuje formiranje Zajednice srpskih opština i ocenio da bez toga obećana autonomija ostaje neispunjena.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji, upozorio je na proces militarizacije i potrebu da međunarodne misije ostanu ključni faktor stabilnosti.

- Bez odgovornosti nema pravde, a bez pravde nema poverenja, a bez poverenja ne može biti trajnog mira - zaključio je Đurić.

Na sednici se oglasio i specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Peter Due, koji je istakao važnost nastavka dijaloga između Beograda i Prištine i sprovođenja postignutih sporazuma, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština.

Sednica je počela u 16 časova, a očekuje se da se u izveštaju razmatraju pitanja političke stabilnosti i primene postojećih sporazuma. Savet bezbednosti UN poslednji put je razmatrao izveštaj o radu UNMIK-a u oktobru prošle godine.

Bonus video: