Miloš Vučević bez zadrške: Srbija pred istorijskim odlukama ( VIDEO)

Dok se Balkan ponovo nalazi pod snažnim pritiscima velikih sila, a Srbija pred odlukama koje mogu odrediti njen položaj za decenije unapred, intervju s Milošem Vučevićem, predsednikom SNS i savetnikom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, otvara najkrupnija pitanja našeg vremena. Kosovo i Metohija, bezbednost države, vraćanje vojnog roka, odnosi s Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i zemljama BRIKS - sve su to teme o kojima Vučević govori otvoreno, jasno i bez političkog uvijanja. U razgovoru koji zadire u samu srž državne politike on iznosi stavove o borbi za nacionalne interese, o pritiscima spolja i o izazovima koji, prema njegovim rečima, traže odlučnost, strpljenje i
državničku mudrost.

Foto: Republika.rs

 

Kao čovek koji je vodio resor odbrane, a sada vodi najjaču stranku, kako ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji nakon izbora 2025? Da li je teror nad Srbima, o kojem često govorite, ušao u fazu gde diplomatija više nema instrumente da ga zaustavi?

- Kao ministar odbrane i kao predsednik Vlade, pitanje Kosova i Metohije bilo je jedno od najvažnijih i najtežih pitanja kojima sam se bavio. Trudio sam se da, vršeći te poslove, pomognem i narodu i državi, kao i predsedniku Republike i Petru Petkoviću, koji nose najveći teret po tom pitanju. Danas je situacija još gora nego 2025, a i 2025. bila je užasna. Kurti nastavlja svoju političku agendu usmerenu ka stvaranju ambijenta u kojem Srbi ne mogu da žive na Kosovu i Metohiji, odnosno u kojem njihov dalji
opstanak postaje neodrživ. On to ne sprovodi samo direktnim nasiljem, već gašenjem i uzurpiranjem institucija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i potiskivanjem Srbije sa tog prostora. Time Srbima, pre svega na severu, poručuje da tamo više ne mogu da opstanu. Posebno je opasno to što je sada pripremljeno, a što predstavlja udar
na sistem zdravstva i prosvete. Svi koji nemaju ličnu kartu takozvanog Kosova, kada uđu na teritoriju Kosova i Metohije, moraju da se prijave policiji i objasne šta tamo rade. To znači da profesori i lekari koji dolaze iz centralne Srbije mogu praktično biti proglašeni nelegalnim i proterani, a imate i problem da deca rođena u centralnoj Srbiji ne mogu da dobiju dokumenta takozvane države Kosovo.

Šta je sa diplomatijom?

- Činjenica je da diplomatija očigledno ne daje rezultate, ili ih daje nedovoljno, i to ne samo po ovom pitanju. Mislim da je međunarodno javno pravo doživelo potpuni krah upravo na pitanju Kosova i Metohije. Otvorena je Pandorina kutija i to se sada obija o glavu celom svetu. Kada jednom napravite takav presedan, ne možete više govoriti da je to jedinstven slučaj. Kosovo i Metohija nisu rešeni i ne mogu biti rešeni bez Srbije. Mi nemamo pravo da se umorimo od tog pitanja niti da kažemo da je to završena tema.

Foto: Republika.rs

 

Uvođenje obaveznog vojnog roka je projekat koji ste vi započeli. Šta se sada dešava?

- Mi nećemo da ratujemo, ali moramo da se branimo. Vreme je pokazalo da koncept male profesionalne vojske u ovakvim geopolitičkim okolnostima nije dovoljan. Okolnosti su nam pokazale da nisu svi dobronamerni, ni u svetu ni u regionu. Priča da je vojska trošak i nepotrebna stvar vodi nas u beznađe i u pravcu da možemo da izgubimo državu.
Mislim da je vraćanje vojnog roka važna odluka i nadam se da će uskoro biti pred poslanicima. Video sam izjavu ministra odbrane da je stvar procene da li će prva klasa biti u decembru 2026. ili u martu 2027, ali je ta odluka važna iz više razloga. Ona je važna kao faktor odvraćanja prema onima koji nisu dobronamerni prema našoj državi, ali je važna i za mlade ljude. Da budu neko vreme u zajednici, da nauče nešto novo, steknu nova poznanstva i prijateljstva, da razviju disciplinu, samopouzdanje i osećaj
odgovornosti prema porodici, narodu i državi. Vojni rok je potreban i u smislu nacionalne bezbednosti i u smislu društvene politike. Danas imamo generacije koje ne znaju kako da se ponašaju u vanrednim situacijama, kada su požari, poplave, zemljotresi ili napadi. Mi se nadamo da se ništa loše neće desiti, ali je bolje da budemo pripremljeni. Ne zato što želimo sukobe, nego da bismo ih odvratili. Priština se ubrzano naoružava i radi na takozvanim kosovskim bezbednosnim snagama, suštinski pripremajući vojsku na Kosovu. Naš odgovor na to mora biti spremnost, da kažemo: tu smo, ima nas dovoljno, dobro smo pripremljeni i opremljeni, ne dirajte nas i nećemo ni mi dirati vas. Nemamo prostor za luksuz da obmanjujemo jedni druge da nam to ne treba. Ja sam bio godinu dana u
vojsci, od toga deset i po meseci na Kosovu, i ne mislim da sam išta izgubio. Naprotiv, na to sam ponosan. Zato ne prihvatam priču da neko gubi život ili vreme zato što će služiti 75 dana.

Da li se Srbija nalazi pod pritiskom da se opredeli? Vlada je na putu ka EU, a unutar SNS se čuju zagovornici saradnje sa BRIKS. Koji je put?

- Mi smo formalno strateški opredeljeni za članstvo u Evropskoj uniji. Da li je to i kada izvodivo, drugo je pitanje. To ne zavisi samo od nas, iako delimično zavisi u meri u kojoj ispunjavamo određene uslove. Svakako, velika geopolitička igra utiče na sve to. U ovom trenutku možda bi za nas bio optimalan nivo saradnje sa Evropskom unijom kroz konkretnije oblike povezivanja koji bi pogodovali građanima i privredi, kroz manje carinskih zavrzlama, slobodnije kretanje ljudi i kapitala. Što se tiče zemalja BRIKS, mi imamo veoma dobre odnose sa većinom tih država i nemamo nameru da ih se odričemo. Ne govorim samo o BRIKS kao organizaciji, već o državama članicama pojedinačno.

Kada vam neko kaže da treba da se posvađamo sa Rusijom, prvo pitanje je: gde da kupimo prirodni gas, u tim količinama i po toj ceni? Isto tako, kada dođu pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske, Uneska ili Interpola, važno je ko će glasati za nas i ko može da stavi veto kada je to potrebno. Ne vidim zašto bismo se odricali ni Kine, ni azijskih, afričkih i latinoameričkih prijatelja. Male države moraju da vode računa o svom položaju i mudro da balansiraju.

Foto: Republika.rs

 

Zagovornik ste dijaloga, ali deluje da smo u jednosmernoj ulici. Zašto naša uzdržanost često vodi tome da mi budemo optuženi da smo krivi što nema dijaloga?

- Ja iskreno verujem da je dijalog mnogo bolji od svakog sukoba. Ne mogu da verujem da postoje narodi koji su jedni drugima bliži nego što su to Srbi i drugi narodi sa kojima živimo u regionu, bilo u Bosni i Hercegovini, bilo u Srbiji, bilo u Crnoj Gori. Prirodno je da razgovaramo i pokušamo da živimo zajedno. Ali imam utisak da neki spolja žele da Srbiju svedu na mnogo manju meru i da se istorijski stalno ponavljaju isti obrasci. Kada pogledate istoriju, vidite da se na ovim prostorima stalno prepliću interesi

velikih sila. Srbija je između Istoka i Zapada, na prostoru gde se ukrštaju religije, kontinenti i geopolitički pravci, i upravo je zato posao državnika da vodi izbalansiranu politiku i da sačuva državu i narod. To znači da Srbija ne sme da se odrekne odnosa ni sa evropskim državama, ni sa azijskim i afričkim državama. Afrika je ogroman potencijal i za našu privredu, kao i druge zemlje van Evrope. Teško je voditi slobodarsku politiku, ali je to jedini put ako želite da sačuvate državnu samostalnost.

Koja je bila vaša najveća zabluda u srpskoj politici pre nego što ste postali premijer, odnosno šta ste spoznali tek kasnije?

- Politiku sam počeo drugačije da razumem još kada sam postao gradonačelnik. Neke stvari sam zamišljao drugačije, a onda sam se iznenadio neodgovornošću i nezainteresovanošću nekih ljudi koji se bave politikom. Posebno me čudi kada neko bude ministar, a onda kaže da nije iz politike. Ako ste došli u Vladu političkom voljom i na političku funkciju, onda ste u politici. Ne volim tu vrstu depolitizacije političkog sistema jer je to prevara. Ne možete voditi državu, grad, ministarstvo ili veliku instituciju, a praviti se da to nema veze s politikom. Politika je interes države, društva i građana. Zato mi smeta kada neko pokušava da predstavi da su stranke prevaziđene, a da politika nije važna. Ako vodite državu, onda vodite politiku, i to mora jasno da se kaže.

BONUS VIDEO