DAVNE 1972. TITO OVAKO GOVORIO O BEOGRADU NA VODI: Josip Broz sve predvideo: Gledam tu skicu i mislim se... (VIDEO)

O projektu "Beograd na vodi" se još u Jugoslaviji pričalo - Josip Broz Tito je razmatrao tu ideju, iako taj projekat tada nije imao ime naselja koje danas znamo.

Sasvim je sigurno da je prognoza novoizniklog naselja uz reku Savu predviđena kada je Josip Broz Tito 1972. govorio u Urbanističkom zavodu Beograda povodom predstavljanja futurističkog urbanističkog plana "Beograd 2000".

- Gledam tu skicu i mislim se da je bolje da se u početku krene s tim, da se obala oslobodi za ljude… Ljudi su odvojeni od reke - primetio je Josip Broz Tito.

Foto: Pritnscreen

Čelnici Beograda tog vremena su uvideli i važnost metroa - o čemu je za tadašnje novinare govorio Branko Pešić, nekadašnji gradonačelnik Beograda.

Foto: Pritnscreen

On je, na pitanje novinara: "Šta bi sebi poželeo od Deda Mraza", rekao: "Novu železničku stanicu i metro."

Pogledajte kako je Tito govorio o naseljima na reci koje danas, nekoliko decenija kasnije, izgledaju poput najekskluzivniih naselja u svim svetskim metropoloma!

 

 

O Beogradu na vodi

Beograd na vodi (Belgrade Waterfront) ime je projekta revitalizacije, rekonstrukcije i izgradnje dela prostora poznatog pod imenom Savski amfiteatar u Beogradu. Projekat su započeli Vlada Republike Srbije i investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prostor

Čitav prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bio je močvarno područje kroz koji je proticala reka Sava i ispresecano mnogima kanalima, koji se tokom visokog vodostaja plavio. Između sadašnjeg mosta Gazela i Brankovog mosta je priobalni deo, čija je desna obala polovinom 19. veka isušivanjem i nasipanjem pretvorena u prostor na kome je 1884. godine izgrađena Glavna železnička stanica, a nešto kasnije i autobuska stanica. Pozajmište odakle je uzimano zemljište za nasipanje Bare Venecije 1880-1884. nazvano JE Prokop.

U 20. veku se izgradnjom Novog Beograda i proširivanjem Beograda ka Čukarici i drugim brdima ovaj prostor od oko 100 hektara našao u centru neizgrađen i zapušten. Osnovna osobina ovog prostora je da je izduženi ravničarski prostor duž desne obale reke Save oivičen lukom pobrđa što daje izgled amfiteatra odakle je i potekao naziv - Savski amfiteatar.