NAPUSTIO NAS JE VLADISLAV JOVANOVIĆ: U poslednjem intervjuu za REPUBLIKU ogolio dušu o najtežim trenucima i prorekao budućnost Srbije!

Bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović preminuo je večeras u 93. godini, saopštila je njegova porodica. Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Jovanović je ostavio dubok trag u srpskoj diplomatiji. Bio je šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije u dva mandata, a tokom bogate karijere obavljao je i funkcije ambasadora pri Ujedinjenim nacijama, u Turskoj, kao i diplomatske dužnosti u Briselu i Londonu. Važio je za iskusnog i principijelnog diplomatu koji je učestvovao u nekim od najtežih pregovora i međunarodnih rasprava tokom devedesetih godina.

Jedan od poslednjih intervjua dao je za Republiku, u kojem je, osim o aktuelnim svetskim i domaćim temama, govorio i o svojoj teškoj životnoj priči. Rođen 1933. godine u selu Žitni Potok, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, detinjstvo je proveo u skromnim uslovima. Njegovi roditelji bili su prosvetni radnici, a porodica se selila zbog službe, najpre u Dobri Do kod Smedereva, potom u Smederevo i Beograd.

U intervjuu je otvoreno govorio o periodu nakon smrti oca, koji je bio zatočenik Gestapoa jer je, kako je ispričao, pomagao u skrivanju jevrejske dece. Posle njegove smrti, Jovanović i majka ostali su bez krova nad glavom.

- Majka i ja smo 12 godina živeli kao beskućnici. To je bio vrlo težak život. Izbacili su nas iz stana u Smederevu čim je otac umro, pa smo lađom došli za Beograd. Tu smo bili kod jedne rođake privremeno, a onda smo našli napuštenu radionicu bombona i tu se nastanili. Posle dve godine u toj radionici prešli smo u neki napušteni stan, kod radničkih baraka, koji je bio u toliko lošem stanju da su vrapci prolazili kroz pukotine na zidu. Iz tog stana sam svakog dana odlazio na posao u Ministarstvo spoljnih poslova - ispričao je Jovanović.

Govorio je i o porodičnim tragedijama koje su ga obeležile, o smrti sestre i oca u kratkom vremenskom razmaku, kao i o borbi njegove majke sa depresijom. Uprkos svemu, završio je školovanje, doktorirao i započeo diplomatsku karijeru, koja ga je dovela do najviših državnih funkcija.

U istom razgovoru osvrnuo se i na međunarodne odnose, rat u Ukrajini i poziciju Srbije u savremenom svetu, ali i na pitanje Kosova i odnose sa Evropskom unijom.

- Moramo da poboljšamo odnose sa svim velikim silama. Ostaje EU koja se reorganizuje. Videćemo šta će od nje biti, pod pretpostavkom da će ostati to što je, neće moći da preraste u državu, ostaće i dalje organizacija država, upravo zbog jačanja suverenizma, ali će naš problem s Kosovom biti najveći problem s Unijom. Samo se od nas traži da napravimo ustupak, žrtvujemo Kosovo i da paralelno s Kosovom uđemo tamo. Kad bismo mi to uradili, stavili bismo se u potčinjeni položaj u odnosu na druge članice, vredeli bismo manje nego drugi. To vodim kao nepremostiv problem i zato ne verujem da ćemo ikada ući u EU, osim ako oni povuku priznanje Kosova, izvine se za agresiju i Kosovo bude i faktički integrisano u Srbiju. To su već drugi horizonti. Biće i to jednog dana, ali ne blizu - rekao je Jovanović.

Do poslednjih godina života ostao je aktivan u javnom prostoru, komentarišući politička dešavanja i međunarodne odnose. Njegova životna priča, od detinjstva u nemaštini do vrha diplomatije, ostaje svedočanstvo o vremenu u kojem je živeo i o ulozi koju je imao u političkoj istoriji Srbije i regiona.

Bonus video: