ANTICIVILIZACIJSKI TOK MINORNE GRUPE GRAĐANA! Autorski tekst političkog filozofa Dragoljuba Kojčića o udaru blokadera na SPC!

Srpska država je već dva stoleća, takoreći od samog svog početka u modernom razdoblju, po slovu zakona i po političkoj praksi sekularna. Crkva i vera imale su svoj život u društvu, u porodicama i u srcima pojedinaca.

Crkveni obredi iskazivali su ne samo liturgijsko sećanje na Spasitelja nego su, posebno u vreme otomanske okupacije, bili i središte okupljanja i iskazivanja identitetske samosvesti porobljenog naroda.

Ako je aksiološki presek identiteta Srba bio sačuvan, onda je to u nedrima Srpske pravoslavne crkve. U simvolu vere, u Vjeruju, to jedinstvo zajednice postulira pojam sabornosti.

Foto: Tanjug/Vladimir Pori

 

U svim vremenima to je značilo da kao društvo imamo svoj identitetski okvir, a da se u njemu možemo posvemu razlikovati.

To je od antičkih Grka bio temelj političke zajednice: opšti interes, iliti interes polisa, jedinstven je kao samoodržanje i kao uslov slobode svakog pojedinca, a po svemu ostalom možemo izlagati svoja posebna viđenja i svoje stavove. To je temelj i moderne demokratije.

Događaji na obeležavanju 200 godina od osnivanja Matice srpske pokazuju da je jedan, Bogu hvala minorni deo građana Srbije, u potpunosti posvećen sasvim drugom, zapravo anticivilizacijskom toku.

Sam izbor za opstrukciju svečanog čina nacionalne institucije koja je za dva veka preživela najrazličitija moguća društvena uređenja, režime i političke sisteme i pri tom ostala u službi svoga naroda, pokazuje političku pozadinu i suštinu ovog neslavnog skupa.

Foto: youtube.com/B92 TV

 

Budući da Matica srpske nije činilac u sistemu vlasti i vekovima prevazilazi svaku razliku u političkom opredeljivanju jasno je da baš kao takva predstavlja idealnu metu okupljenim ratobornim učesnicima uličnog nasilja jer je cilj da se udari upravo na stub srpskog društva kao takvog.

Ilustracije radi, da se vidi koliko je ovaj skup u suprotnosti s novosadskim nasleđem, govori i prizor kada je pre stoleća i po Matica sa svojom arhivom brodovima preseljena iz Budimpešte u ovaj grad. Novosađani su je dočekali s oduševljenjem i počastima kao kad dolaze oslobodioci na kraju rata.

Skup pred Srpskim narodnim pozorištem takođe je vređao najviše velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve. To je samo kontinuitet u njenom osporavanju, klevetanju, svakovrsnim uvredama, sprečavanju da se grade novi hramovi i nagoveštajima da će opozicija kad dođe na vlast od novosadskih crkava praviti birtije i pabove.

U pokličima ovog skupa prepoznajemo sve drugo samo ne evropejstvo za koje se nominalno zalažu. Niti je Matica srpska suprotna evropskim vrednostima niti je to Srpska pravoslavna crkva. Ili, da budemo precizniji, obe ove srpske institucije su po svome karakteru i po svojoj istorijskoj i današnjoj misiji zapravo kapsula onih vrednosti na kojima bi evropska kultura trebalo da počiva, a, nažalost, ne počiva.

Foto: Printscreen

 

Čini se da su naši dani ponavljanje 1835. i za Evropu sramne epizode pritiska na Srbiju da suspenduje politike i pravne principe koje su je tada činile najmodernijom zemljom.

Da stvari budu strašnije, podrška učesnicima uličnog skupa pred Srpskim narodnim pozorištem već više od godinu dana dolazi upravo iz retrogradnih evropskih štabova.

Ta podrška je svestrana - od političkih i metodološki instrukcija kako da ulica pobedi demokratske i pravne institucije države, preko izobilja finansijske i logističke podrške i neformalnih azila rušiocima ustavno-pravnog poretka Srbije, pa do diplomatskih pritisaka i imenovanja prononsiranih neprijatelja ovog naroda za nekakve izvestioce o političkim i društvenim prilikama u Srbiji.

A tog Piculu, koji podržava protagoniste uličnih nereda i nije se ni oglasio povodom skandala pred Maticom srpskom, ovde dočekuju kao svog prijatelja.

Bonus video