AKCIJA "DEČANE" - TAJNA S KOSMETA ČUVANA 27 GODINA! Kako je JSO razbio Ramuševe teroriste

Autor: Milan JOVANOVIĆ

Vesti

14.12.2025

21:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Deblokada grada koji je OVK držao pod opsadom, trajala je od 1. do 3. juna 1998, a počela je munjevitim upadom u zoru.

AKCIJA "DEČANE" - TAJNA S KOSMETA ČUVANA 27 GODINA! Kako je JSO razbio Ramuševe teroriste

Operacija "Dečane", koja je trajala od 1. do 3. juna 1998, jedna je od najbriljantnijih koju su srpske specijalne jedinice izvele na Kosmetu.

U njoj su učestvovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije, Posebnih jedinica policije i Specijalne antiterorističke jedinice MUP, koji su potpuno razbili teroriste Ramuša Haradinaja.

U leto te godine Dečane su postale poslednje utočište za srpske civile proterane iz okolnih sela i bile su pod žestokim pritiskom terorističkog OVK, koja je pretila da potpuno ovlada gradom.

Kad je situacija postala kritična, a putni pravci Dečane-Peć i Dečane-Đakovica potpuno blokirani, predsednik SRJ Slobodan Milošević je od bezbednosnih snaga tražio da se operacija izvede munjevito, uz što manje međunarodne buke.

U jednom trenutku držali 40 odsto Kosmeta

U leto 1998. teroristi su se, umesto gerilskog, upustili u otvoreni rat sa srpskim snagama bezbednosti, prvo u selu Glođane, pa u Ponoševcu. Slali su proglase albanskom stanovništvu da im se pridruži, a u jednom trenutku njihove snage brojale su između 10.000 i 30.000 ljudi.

Municije i naoružanja im nije falilo jer, uprkos kontrolama na granici s Albanijom, teren je bio takav da je uvek bilo moguće prebaciti velike količine. Krajem maja i početkom juna oni pokreću masovnu ofanzivu, kojom, zahvaljujući etničkoj dominaciji, zauzimaju gotovo 40 odsto Kosmeta. Situacije je bila najteža u Metohiji, gde je vođa terorista, odnosno zone Dukađin, bio Ramuš Haradinaj.

On je uspeo da se ranjen izvuče posle napada srpske policije na njegovu kuću u Glođanu, koje je postalo glavni teroristički centar s od 2.000 do 3.000 boraca, zbog čega je odlučio da krene na Dečane.

Pripadnici MUP u sadejstvu s mehanizovanim jedinicama Vojske Jugoslavije pokrenule su ofanzivu s ciljem da vrate kontrolu nad Dečanima.

Kolona vozila, među kojima su se nalazili tenkovi, uputila se ka Dečanima u zoru, nadajući se da će brzim prodorom slomiti otpor i zauzeti strateški važan grad.

ZAPREČEN MOST

Međutim, čim su se približili ulazu u Dečane, suočili su se sa žestokom i dobro pripremljenom odbranom. OVK je duž prilaznih puteva iskopala rovove i podigla zemljane nasipe i improvizovane bunkere.

Most koji vodi u grad bio je dodatno zaštićen. Preko njega su razvučene električne žice, što je onemogućavalo kretanje tenkovima i teškim vozilima.

Most za naoružavanje

Onog trenutka kad su terorističke snage ovladale na severu, Gornjim i Donjim Streocem, zatim Raušićem i Istinićima, potpuno je blokiran put Peć-Dečane. S druge strane, na jugu je OVK kontrolisao Huljaj, Junik, Prilep i Rznić i na taj način potpuno odsekao komunikaciju Dečane-Đakovica.

Tako je ovo malo mesto bilo izloženo svakodnevnom teroru, bez vode za piće, struje, lekova i bilo kakvih namirnica, preplavljen izbeglicama sa svih strana.

Činilo se da je samo pitanje dana kad će OVK staviti ovo mesto pod svoju kontrolu. Srpske snage zauzele su položaje oko policijske stanice, dok je jedan izolovani odred branio sam Manastir Visoki Dečani.

Deblokada Dečana i komunikacije Dečane-Peć i Dečane-Đakovica bili su u najvišem interesu za srpsku državu. Ovaj region služio je kao most za naoružavanje ostatka Kosova, stoga se morao što pre umiriti.

Ubrzo je izbio okršaj u selu Crnobreg, nedaleko od grada, gde su borbe vođene 11 sati bez prekida, pa je i sam Ramuš Haradinaj morao lično da dođe na prvu liniju. U žestokoj borbi poginuo je pripadnik MUP Željko Šijan, a srpske snage zasute jakom vatrom morale su da se povuku.

Kad je shvatio da je vrag odneo šalu, komandni vrh je naložio da se u akciju uključi JSO, izuzetno obučen i disciplinovan i već u stanju pripravnosti. Njihov cilj je bilo probijanje prve linije terorista i povezivanje s izolovanim jedinicama u centru grada i kod Manastira Visoki Dečani.

Međutim, iako elitna, JSO nije imao dovoljno ljudstva da očisti grad, ulicu po ulicu, a još manje da dugoročno drži položaje. Zbog toga je napravljen hitan plan - JSO bi izvršio silovit prodor kroz prve linije odbrane na ulazu u grad, a potom bi im se u centru pridružile dve policijske jedinice, jedna iz Beograda, druga iz Novog Sada.

Plan je bio jednostavan, ali rizičan: kombinacijom iznenađenja i sile povratiti grad pod punu kontrolu.

Laži Evrope i Amerike, priviđao im se novi Vukovar

Dok su se teške i ogorčene borbe vodile u Dečanima i okolini, SAD i Evropska unija optužili su srpske vlasti za etničko čišćenje, ratne zločine i humanitarnu katastrofu.

Prema proceni UN, u zbegovima je bilo čak 65.000 Albanaca, a borbe u Dečanima su u zapadnim medijima prikazane kao novi Vukovar. Pisalo se da je grad granatiran svim mogućim oružjem i da od njega nije ostao kamen na kamenu, da se sa svih strana vide dim i vatra koja guta kuće običnih ljudi.

Pričalo se o masakru nad nedužnim civilima, deci i ženama, o tome da su leševi ostavljani danima po njivama, sve u svrhu kreiranja narativa koji su želeli.

Posle uvođenja sankcija NATO je rasporedio prve jedinice u Albaniju i Makedoniju, čime je pokazivao da je vojna intervencija ozbiljna opcija. Samo tri dana kasnije, 11. juna, ministri odbrane zemalja članica NATO usvajaju deklaraciju o pripremi plana za vojnu intervenciju, a Milošević se uzalud obratio Moskvi.

Dok je on tvrdio da vodi borbu protiv terorizma, Jeljcin je tražio mirno rešenje, pa je sastanak završen bez ikakvog dogovora i podrške Rusije.

Napad je počeo u zoru, u trenutku dok su teroristi menjali smene. Prvi rafali pripadnika JSO su bili precizni, prigušeni i smrtonosni. Na oklopnim vozilima, u sadejstvu s PJP, probili su prvi obruč na ulazu u grad.

Za manje od sat vremena specijalci su već stigli do centra i na dogovorenoj lokaciji se spojili s dve policijske formacije koje su paralelno ušle u grad, ali iz drugih pravaca.

Borbe su se nastavile, a jedna od najkrvavijih tačaka sukoba bio je Crnobreg, gde su Besim i Faik Uhedžaj, istaknuti pripadnici OVK, poginuli u okršaju sa srpskim snagama. Njihov rođak Isufi teško je ranjen i jedva je izvukao živu glavu.

BRILJANTNA ZASEDA

I 3. juna 1998. ratna drama na zapadu Kosmeta nastavila se još žešćim intenzitetom. U ranim jutarnjim časovima došlo je do okršaja na mostu Bajramhasan, između sela Crnobreg i Prilep, na putu Dečane-Đakovica.

Taj most je bio strateška arterija i simbol kontrole nad čitavim regionom. U toj borbi su ubijena trojica pripadnika OVK, a u međuvremenu, na surovom planinskom terenu iznad Dečana odigrala se još jedna tiha, ali značajna akcija.

Altin Haskaj, komandant elitne jedinice poznate kao "crni orlovi", koji su počinili mnoštvo zločina na čitavoj teritoriji Kosova, upao je u pažljivo pripremljenu zasedu, poginuo je na licu mesta, čime je jedinica ostala bez komandanta, a moral OVK je bio dodatno uzdrman.

Žestoka borba paralelno se vodila i u okolnim selima Istinići, Ljumbarda, Donja Luka, Streoci, Beleg, Vranoc. Time je završena trodnevna bitka za Dečane, koja je počela 1. juna, a grad je vraćen pod srpsku kontrolu.

Bonus video

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.