NA ULICI TRAŽE KIČ KOMUNIZAM! Gordana Čomić gost emisije "Ozloglašen": LJUDI KOJI ME VREĐAJU MISLE DA SU LAVOVI, A U STVARI SU KRMAČE

Gordana Čomić, nekadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u intervjuu za Srpski telegraf i našu emisiju "Ozloglašen" govori o kulturi kukanja, propasti dijaloga, odnosu prema političkim strankama, napadima na internetu, položaju žena, neuspehu Zakona o istopolnim zajednicama, odnosu generacija i tome zašto veruje da Srbija može napred samo kroz institucionalni razgovor.

🟥Zašto se, prema vašem mišljenju, u Srbiji neguje narativ da "nikad gore nije bilo"?

- Popularno je kukati. To je postala društvena moda. "Nikad gore nije bilo" uvek je povod da kažem sagovorniku: danas je bolje nego što će biti za dve godine, kada opet bude kukao. Ta kultura kukanja postoji zato što bežimo od činjenica i od dijaloga. Mi smo društvo koje prezire dijalog. Lakše je kukati nego razgovarati o istini.

🟥Šta smatrate najvećim neuspehom svog ministarstva?

- Zakon o istopolnim zajednicama. Ušao je u Vladu, ali nije ušao u Skupštinu. To je isključivo moja odgovornost. Nisam uspela da doprem do opozicije i nisam uspela da izgradim savez s civilnim društvom. Takav zakon ne može da prođe bez jasnih branilaca i pritiska i onih koji su za i onih koji su protiv. To je duboko konfliktna tema u društvu.

🟥Zakon o ravnopravnosti polova izazvao je burne reakcije. Kako to vidite danas?

- Taj zakon je trebalo doneti deset godina ranije. On udara na naše društveno licemerje: "mi volimo žene". Ne treba da ih volite - treba da imaju ista prava. U zakon smo uveli neplaćeni kućni rad kao ekonomsku kategoriju, pravo žena na gazdinstvu na osiguranje, obavezu prisustva manje zastupljenog pola svuda gde se odlučuje o njima. A javnost je videla samo ženske imenice i podsmehe. I to je jedino što je isplivalo.

🟥Često vas napadaju na mrežama. Kako to doživljavate?

- Ne marim mnogo. Na mrežama imate tri vrste uvreda: one po životinjama ("krava, krmača, svinja"...), one seksualne i one koje vas svrstavaju u "ološ, gnjide, seljačine". Ljudi koji to pišu misle da su lavovi u kavezu, a zapravo su - krmače u oboru. Blata ima dovoljno, neka uživaju. Društvene mreže su najveća biblioteka u istoriji civilizacije, ali i najveće ogledalo naše prirode. Mladi ljudi to teško podnose, padaju u depresiju. Treba da nauče da nisu svi koji su glasni - bitni.

Foto: Republika

🟥Danas se čuje stav da su političke stranke nepotrebne, da sve treba da vode "mladi u blokadi". Kako to vidite?

- To je jedna od najtoksičnijih ideja našeg društva. Nepartijski pluralizam je kič komunizam. Ne može politika bez stranaka. Hoćeš revoluciju? Revolucija traje jedan dan - i nema je bez stranke. Hoćeš državni udar? Traje jedan sat - i opet ti treba stranka. Mladi koji kažu "nećemo stranke" ne razumeju politički zanat. Ko ti štampa letke? Ko ti obezbeđuje kontrolore na izborima? Ko vodi logistiku? Na internetu?

BONUS VIDEO