TRAMP POTVRDIO! Srbija ima karte i liderstvo da ih iskoristi na blagostanje naroda i države: Ove sirovine su kec u rukavu

Osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković napisao je autorski tekst u kome navodi da je američki predsednik Donald Tramp kazao da Srbija ima karte, liderstvo i dovoljno državničke mudrosti da omogući blagostanje našeg naroda i države.

Autorski tekst u kom Marinković objašnjava koje karte Srbija ima prenosimo u celosti:

"Organizacija Severnoatlantskog saveza (NATO) prošle godine je objavila popis od 12 sirovina za koje je utvrdila da su ključne za odbranu. Dostupnost tih sirovina smatra se ključnom za proizvodnju naprednih odbrambenih sistema i opreme, kao i za tehnološku prednost i operativnu spremnost NATO.

S obzirom na zavisnost nabavke različitih zemalja članica NATO za odbrambene sirovine, poremećaji u nabavkama mogli bi ozbiljno da ograniče njihov razvoj i proizvodnju vojnih tehnologija.

Kineska dominacija u proizvodnji sirovina, posebno za retke metale (REE), dodatno je pojačala tu zabrinutost predstavljajući rizik za odbrambenu proizvodnju. Na primer, nedavne kineske kontrole izvoza sedam srednjih i teških elemenata reda i metala poznatih kao "reaktivni metali" (REPM) naglasile su potrebu za diverzifikovanje izvora nabavke retkih elemenata i magneta da bi se smanjio rizik u globalnim nabavnim lancima.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kao odgovor na to, zemlje članice NATO nastojale su da pojačaju domaću proizvodnju sirovina. Najbitniji za odbrambenu industriju su aluminijum, litijum, berilijum, mangan, kobalt, galijum, volfram, germanijum, titanijum, grafit.

Od 2020. američko ministarstvo odbrane (DoD) uložilo je više od 439 miliona dolara u razvoj potpuno integrisanog lanca nabavke od mine do magneta koji zadovoljava celu potražnju SAD za odbranom do 2027, kako je navedeno u njihovoj Nacionalnoj strategiji odbrambene industrije za 2024.

Osim toga, američko ministarstvo odbrane i MP Materials nedavno su najavili javno-privatno partnerstvo da bi ubrzali razvoj lanca nabavke magneta. U Evropskoj uniji (EU) politički prioriteti su se promenili od američkih izbora 2024. i dolaska nove Trampove administracije.

Kao odgovor na rat u Ukrajini i Trampovu spoljnopolitičku doktrinu "Amerika na prvom mestu", Evropska komisija, predstavila je belu knjigu "Spremnost 2030" i plan "ReArm Europe", priznajući sve veću potrebu za diverzifikacijom nabavke kritičnih sirovina i minerala da bi se izbegla uska grla.

Evropski odbrambeni fond izdvojio je budžet od 7,3 milijarde evra (8,4 milijarde dolara) od 2021. do 2027. za poboljšanje obrambenih industrijskih sposobnosti i tehnologija. Osim toga, saveznici NATO nedavno su se dogovorili da će do 2035. povećati odbrambenu potrošnju na ukupno 5% BDP godišnje, s 3,5% BDP za ključne elemente poput opreme, osoblja i operacija, te 1,5% BDP za kritičnu infrastrukturu, civilnu spremnost i odbrambenu industrijsku bazu.

Posebno, cilj izdvajanja za odbranu od 1,5% BDP nacionalne vlade mogle bi koristiti za jačanje kapaciteta po pitanju nabavki kritičnih minerala, obezbeđujući tako siguran razvoj obrambenih sposobnosti. Od 2020. američko ministarstvo obrane (DoD) uložilo je više od 439 miliona dolara u razvoj lanca nabavke od rudnika do magneta.

Evropski odbrambeni fond izdvojio je budžet od 7,3 milijarde evra (8,4 milijarde dolara) od 2021. do 2027. za poboljšanje odbrambenih industrijskih sposobnosti i tehnologija.
Upotreba baterija u sistemu odbrane je drastično porasla, a primena u vojnim vozilima nastavlja da raste kako tehnologija baterija napreduje.

Olovno-kiselinske baterije dugo su bile okosnica električnih vojnih vozila. Međutim, nedavni napredak u tehnologiji baterija verovatno će dovesti do postepenog ukidanja olovno-kiselinskih baterija u korist litijum-jonskih baterija.

Različite tehnologije baterija mogu se koristiti za odbrambene namene, pri čemu specifična hemija zavisi od potrebne temperature, stabilnosti i profila životnog ciklusa. Nekoliko nacionalnih armija je već počelo da elektrifikuje i svoje flote iako je elektrifikacija više usmerena na netaktička nego na taktička vozila.

Na primer, britanska vojska očekuje da će potpuno električna "borbena vozila" postati stvarnost tek nakon 2030, dok će američka vojska koristiti električna taktička vozila tek nakon 2050. U međuvremenu, elektrifikacija taktičkih vozila, gde je prisutna, uglavnom je u obliku dizel-električnih hibrida.

Oni nude nekoliko operativnih i taktičkih prednosti u odnosu na konvencionalna vozila s motorima s unutarnjim sagorevanjem (iako povećana težina baterijskih paketa i kibernetička ranjivost mogu ometati njihovu širu primenu u aktivnim vojnim zonama).

Brodovi, podmornice, čamci i druga plovila takođe imaju različite mogućnosti elektrifikacije. Podmornice već dugo koriste elektrifikaciju u obliku dizel-električnih hibrida, koristeći dizel- generatore, plinske turbine ili kombinaciju oba za proizvodnju električne energije za napajanje elektromotora.

Dizelsko-hibridne podmornice obično mogu  da ostanu pod vodom samo 14 dana bez izranjanja radi punjenja baterija, pa se zamenjuju podmornicama na nuklearni pogon. Raspoređivanje potpuno električnih taktičkih aviona ostaje izazov za vazduhoplovstvo jer, za razliku od tečnih goriva, baterije ne nude prednosti smanjenja težine tokom leta i ne mogu se lako dopuniti u letu.

Ipak, nekoliko zemalja testira održivost električnih aviona za izviđanje, medicinsku evakuaciju i nadzor. Nasuprot tome, očekuje se da će širenje malih taktičkih dronova i bespilotnih letelica, posebno u nekoliko regionalnih sukoba širom sveta, podstaći tražnju za baterijama u vazduhoplovnom sektoru.

S obzirom na trenutni napeti geopolitički i bezbednosnin kontekst, obeležen trgovinskim ratovima, ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku, vlade su dodatno pojačale svoj fokus na odbranu, bezbedne nabavke i industrijsku konkurentnost.

To je rezultiralo obećanjima vlada, posebno u Evropi, da će povećati odbrambene izdatke i razviti i modernizovati svoje kapacitete obrambene industrije. S obzirom na to da su kritične sirovine poput kobalta i mnogih retkih metala okosnica modernih odbrambenih tehnologija i bitni su za proizvodnju komponenti kao što su baterije i reaktivni elementi za različite vojne namene, očekuje se da će globalna odbrambena potražnja za kritičnim sirovinama da poraste.

Očekuje se da će i američki i evropski odbrambeni sektor pokretati većinu globalne odbrambene potražnje za reaktivnim elementima. Međutim, s obzirom na kinesku dominaciju po pitanju retkih i reaktivnih metala, njenu prethodnu upotrebu, kontrola izvoza ovih metala kao trgovinskog oružja, diverzifikacija nabavnih lanaca i otpornost moraće da igra ključnu ulogu u implementaciji odbrambenih industrijskih strategija.

Povećane obaveze u odbrambenoj potrošnji, raspoređivanje drugih odbrambenih sredstava i razvoj javno-privatnih partnerstava mogli bi da se iskoriste za hrabriju otpornost nabavnog lanca kritičnih sirovina.

Nedavni sporazum američkog ministarstva odbrane s MP Materials bio je prvo javno-privatno partnerstvo takvih razmera u SAD od globalne finansijske krize, ali ako SAD nastave da podržavaju širi lanac kritičnih sirovina, verovatno neće biti i poslednje.

Učešće Kine na tržištu je dominatno sa 91%, a slede Japan sa 7% i Nemačka sa 2%, a potražnja većinski dolazi od SAD i zemalja, što u krajnjem rezultatu čini oko 60% ukupne svetske potražnje.

S obzirom na to da sve studije i istraživanja pokazuju da će retki metali i njihovi nabavni lanci određivati globalnu geopolitičku, energetsku i ekonomsku budućnost. S obzirom na to da je litijum u samom vrhu na skali kritičnih sirovina, za kojima će biti najveća potražnja u narednim decenijama, jasno je da Srbija, s obzirom na svoje resurse i reserve litijuma, treba da postane deo nabavnih lanaca i postane partner najvećih svetskih država i  kompanija.

Pored stvaranja energetskog ekosistema i učešća u nabavnim lancima, kao izvoznik baterija koje mogu da se koriste za civilnu i vojnu upotrebu, Srbija ima istorijsku šansu da ojača sopstvenu ekonomiju i svoje odbrambene snage da bismo sačuvali stabilnost, zaštitili nacionalne interese i bezbednost u veoma turbulentnom geopolitičkom vremenu u kojem živimo i koje nam tek predstoji.

Kako to ume da kaže američki predsednik Donald Tramp, Srbija ima karte, imamo liderstvo i dovoljno državničke mudrosti da ih iskoristimo na blagostanje našeg naroda i države."

BONUS VIDEO