DNO DNA! BLOKADERI SOPSTVENOJ DRŽAVI UPUTILI ULTIMATUM! Nema niže! Takvi su nam razarali Srbiju - ovo je kompletan spisak

Blokaderi, koji već mesecima maltretiraju građane Srbije i urušavaju ekonomski napredak zemlje odlučili da sada odu korak dalje i svojoj državi upute, ni manje ni više, nego ultimatum, piše Kurir. Pogledavši istoriju srpske države, kojoj su ultimatume u novijoj istoriji davali samo oni koji su joj bili zakleti neprijatelji i koji su joj donosili ogromna razaranja i stradanja, jasno je kakvo su društvo izabrali blokaderi i šta ovaj njihov postupak ustvari poručuje.

Podsetimo, blokaderi su na zvaničnom Instagram nalogu uz poziv na protest na Vidovdan i komentar "Kraj je kada mi kažemo da je kraj" velikim slovima i upečatljivim fontom napisali reč "ultimatum".

 A koje je to ultimatume Srbija imala u novijoj istoriji?

1. Austrougarski ultimatum 1914. godine

Ultimatum koji je srpskim vlastima stigao početkom 20. veka je austrougarski od 23. jula 1914. godine.

Poslanik Vladimir baron fon Gizl je 23. jula 1914. u 18 časova uručio ultimativnu notu zastupniku srpskog predsednika vlade Lazaru Pačuu, ministru finansija. Odgovor je tražen, kako je izrično stajalo u dokumentu, u roku od 48 časova. Uz opširnu optužbu Srbije, izloženu oko osnovne teze "da se ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oružje i municiju dali oficiri i činovnici, članovi 'Narodne odbrane', i da su prebacivanja u Bosnu izvele starešine srpske pogranične službe" ultimativni zahtev je bio iznesen u deset tačaka.

Ultimatum je očevidno težio za tim da duboko ponizi Srbiju pred Monarhijom, ali i da - što je bilo i najvažnije - stvori otvore kroz koje bi bilo moguće da Monarhija čak i suštinski naruši nezavisan život naše države.

2. Bugarski ultimatum kraljevini Srbiji 1915. godine

Pre samog ulaska u rat, Bugarska je vršila pritisak na Srbiju da im ustupi određene teritorije, ali Srbija to nije prihvatila, što je bio jedan od razloga za ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila.

Bugarska je 1915. godine, u okviru Trojne invazije na Srbiju, zahtevala pripajanje delova srpske teritorije, prvenstveno oblasti koje su smatrali delom "Stare Srbije" i koje su naseljavali Bugari, konkretno, tražila je delove Vardarske Makedonije i delove južne i istočne Srbije.

Bugarska je polagala pravo na ove oblasti na osnovu istorijskih i etničkih argumenata, tvrdeći da su te oblasti bile naseljene Bugarima pre srpske okupacije.

3. Hitlerov ultimatum Knezu Pavlu 1941. godine

Nemačka je počela s pritiscima na jugoslovensku vladu da odustane od politike neutralnosti i da prihvati savezništvo s njom pristupajući Trojnom paktu. Adolf Hitler u dva navrata poziva naše predstavnike vlade i namesništva na pregovore u Nemačku. Tako se 14. februara 1941. sastao s predstavnicima jugoslovenske vlade u Salcburgu, a 4. marta s knezom Pavlom u Berhtesgartenu. Hitler je na tim sastancima zahtevao momentalno pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu ističući da se od Jugoslavije neće tražiti nikakva vojna saradnja, kao ni prolaz za nemačke trupe kroz Jugoslaviju. Zauzvrat je Jugoslaviji ponudio izlaz na Egejsko more, tj. luku Solun.

Sudbonosna odluka o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu doneta je na Krunskom savetu 6. marta 1941. godine u Belom dvoru, posle kneževog povratka iz Nemačke. Održano je glasanje je izvršeno i svi su bili za, osim neopredeljenog kneza Pavla.

Sledećeg dana, 7. marta 1941. godine, Aleksandar Cincar-Marković je pozvao nemačkog ambasadora Viktora fon Herena i saopštio mu odluku Krunskog saveta o prihvatanju pristupanja paktu, uz uslov da Nemci i Italijani poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije. Posle ispunjenja zahteva od strane nemačke vlade, jugoslovenska vlada je u Beču 25. marta 1941. godine potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu i tako pogazila svoju političku neutralnost, što je dva dana kasnije dovelo do sveopšteg narodnog nezadovoljstva, a onda i vojnog puča. Tim činom Jugoslavija je poništila potpisivanje Trojnog pakta.

4. Ultimatum iz Rambueja (NATO/Kontakt grupa) 1999. godine

Poslednji ultimatumi koje je naša država dobila bili onaj iz marta 1999. godine sačinjen od strane Ričarda Holbruka, nekadašnjeg specijalnog izaslanika SAD za Balkan, kojim je od Slobodana Miloševića tražio da prihvati sporazum u Rambujeu.

U službenom memorandumu Holbruka ostalo je zabeleženo da "najvažniji cilj treba da bude podsticanje promene režima", te da "bombardovanje treba da se pojača" ako Beograd ne bude igrao onako kako Zapad svira.

- Naš stvarni ratni cilj, zvanično ili nezvanično, mora biti promena na čelu Jugoslavije. Instinkt mi govori da je Milošević gotov, ali se ne može predvideti kako i kad... Naš najvažniji cilj treba da bude podsticanje promene režima. Ako Beograd ne iznese kredibilnu pregovaračku ponudu, treba da pojačamo bombardovanje dok to ne učini. Bombardovanje treba da se nastavi tokom pregovora - navodi Holbruk i dodaje:

- Snage NATO ući će kao osvajačka sila koja će onda ostati okupaciona. Ako napadnu, neće moći da se zaustave na Kosovu. Moraće da gone srpske snage duboko u ostatak Srbije i Crne Gore. A možda i do samog Beograda... Ako se odlučimo za takvu politiku sigurno ćemo pobediti. Ali, to bi moglo da znači ozbiljne žrtve. Da to predstavim pomalo melodramatično - hoćemo li imati "Dejton" ili "dan D"?.

5. Ultimatum studenata blokadera 2025.

Zanimljivo je da su blokaderi više od veka kasnije preuzeli narativ upravo Austrougarske, ali i Ričarda Holbruka, za koje istorija nije ostavila prostor da se nazovu bilo kako osim srpskim neprijateljima. Da li ih je neko savetovao ovo delimično poistovećivanje sa njima ili su sami došli na tu ideju, za sada nije poznato. Ono što je, pak, poznato je da su i jedan i drugi ultimatum našem narodu doneli rat, razaranje, bol i patnju...

Bonus video: