NOĆ KAD JE NATO SPRŽIO ALBANSKU DECU! Godišnjica stravičnog zločina u Koriši 1999. godine!

O Albancima pobijenim na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja 1999. i onima koji su umrli kasnije, od posledica osiromašenog uranijuma, rukovodstvo u Prištini ne govori, pa tako ni o činjenici da je od bombi zapadnih saveznika stradao ogroman broj civila.

LICEMERNO ŽALJENJE

Jedan od najstrašnijih zločina dogodio se u noći između 13. i 14. maja, kada su se avioni u tri navrata obrušili na kolonu Albanaca nedaleko od Koriše kod Prizrena. Sprženo je 87 Albanaca, a još najmanje 70 teško ranjeno. U konvoju u kome je bilo 55 traktora i jedan kamion tada je ubijeno desetoro novorođenčadi, 26 dece uzrasta do 15 godina, 42 osobe od 15 do 55 godina i tri starije osobe, a među ranjenima bile su dve bebe, 25 dece do 15 godina, 27 od 15 do 55 godina i 16 starijih osoba.

Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, za Republiku kaže da zvanična Priština optužuje Srbiju za sve i svašta, ali da su albanski civili koje je pobio NATO već 25 godina tabu tema.

- Oni ćute o tome, da se ne zamere gazdama sa zapada, pa se ti masakri maltene i ne pominju na Kosovu. Jer kako biste svom narodu objasnili zbog čega je u više napada Alijanse pobijeno toliko žena i dece. Ne žele, ali i ne smeju o tome da govore - kaže Odalović.

Dok su spasilačke ekipe po njivama udaljenim i po nekoliko stotina metara sakupljale delove tela pobijenih, NATO je najpre saopštio da se radilo o legitimnoj vojnoj meti, a tek dan kasnije, dok su po bolnicama ranjenoj deci amputirani ekstremiteti, izrazio "duboko žaljenje zbog civilnih žrtava".

EGZODUS ZBOG BOMBI

Žaljenje Alijanse je prihvaćeno, pa se narednih godina, do dana današnjeg, godišnjici masakra kod Koriše pridaje mnogo manje pažnje nego, recimo, likvidaciji Adema Jašarija i članova njegove terorističke grupe i porodice koji su ubijeni u oružanom okršaju s legitimnim bezbednosnim snagama Srbije.

Ratni komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević svojevremeno je rekao da je bombardovanje pokrenulo ezgodus Albanaca iz pokrajine.

- Bežali su više od NATO nego od naše vojske i policije, da bi kasnije propaganda to prikazala sasvim drugačije. Jednostavno, Srbi moraju da budu krivi za sve, zato su svojim gazdama i oprostili zločine nad civilima - objasnio je general.

Žmure i na eksploziju raka

Što se tiče posledica NATO bombi s osiromašenim uranijumom, na Kosovu se povećava od 10 do 15 odsto godišnje.

Kosovski lekari i zvaničnici to guraju pod tepih i eksploziju raka povezuju s genetikom, starošću, polom, zagađenjem životne sredine, jedino što se ni za živu glavu ne pominje jeste uticaj osiromašenog uranijuma.

Prema podacima Vlade SRJ, NATO je, tokom 78 dana bombardovanja, na teritoriju SRJ ispalio 50 tona s osiromašenim uranijumom, prema podacima NATO, 31 tonu, od toga od tri do pet tona na ciljeve van Kosova, a najviše u okolini Prizrena, Đakovice, Dečana...

Dva udara na zatvor Dubrava

U maju 1999. u zatvoru Dubrava u Istoku NATO je ubio više od 100 albanskih zatvorenika. To su na suđenju Slobodanu Miloševiću potvrdila dva bivša robijaša koja su preživela bombardovanje i britanska novinarka Džeki Roulend, koju su srpske vlasti u dva navrata vodile u organizovane posete zatvoru da bi videla posledice bombardovanja.
Iskazi Jusufa Krasnićija i Ganija Baljaju su gotovo identični. Obojica su robijali kao pripadnici OVK i potvrdili da je NATO bombardovao Dubravu 19. i 21. maja i da su u tim udarima poginula 23 zatvorenika, kao i nekoliko čuvara.

Posebno teško je bilo drugo bombardovanje, od 21. maja, u kojem su razoreni mnogi zatvorski objekti, ali su veće žrtve izbegnute tako što je oko 1.000 zatvorenika izvedeno na sportsko igralište u krugu zatvora da bi bili vidljivi iz vazduha.

BONUS VIDEO