KAKAV ŠOK: A ŠTA ĆE NA OVO REĆI ĐILAS I ŠOLAK? Možemo i mi da se pravimo "Englezi"

 

Opozicionari okupljeni oko Dragana Đilasa i njima naklonjena glasila u vlasništvu Dragana Šolaka Veliku Britaniju, koja je, inače, jedan od njihovih mentora, iz taka bi naveli kao sjajan primer dobrog uređenja i primer demokratije i slobode javne reči, na koji bi i Srbija i ovdašnji mediji trebalo da se ugledaju.

Ipak, ne lezi, vraže, britanska vlada ovih dana razmatra da zabrani strano vlasništvo nad njihovim medijima, te se nameće pitanje da li bi se đilasovci i u ovom slučaju ugledali na London, pa podržali zabranu u Šolakovoj "Junajted mediji" pošto to nije srpska kompanija, već luksemburška. 

JOŠ VAGAJU

Unapred je jasno, saglasni su sagovornici Srpskog telegrafa, da bi i ovde vladalo pravilo: Što priliči Jupiteru, ne priliči volu. Kao i u drugim slučajevima (pogledajte okvir).
Oko 100 poslanika britanskog parlamenta iz svih stranaka potpisalo je pismo u kojem se izražava protivljenje da kompanija "Redbird IMI" iz Abu Dabija kupi list Telegraf, kao i zabrinutost zbog potencijalnog mešanja u uređivačku politiku. I dok britanske vlasti vagaju da li da odobre privatnoj investicionoj kompaniji iz Abu Dabija da kupi ova dva glasila, britanska vlada uporedo razmatra mogućnost da se zakonski zabrani stranim državama da budu vlasnici medijskih organizacija.

S druge strane, u Srbiji nesmetano rade mediji u stranom vlasništvu ili s centralama u inostranstvu, naklonjeni opoziciji, s kojom neretko vode kampanju protiv države i vlasti. Kao što je to slučaj sa Šolakovom "Junajted medijom", čije je sedište u Luksemburgu. Tako su se pre dve godine, kad su prozivani da, za razliku od drugih zemalja gde posluju, samo ovde ne plaćaju naknadu za autorska prava i emitovanje muzike domaćih umetnika i pevača, pravdali objašnjenjima da nisu u nadležnosti Srbije, budući da je "sedište u Luksemburgu i uredničke odluke donosi u Luksemburgu". 

DOBAR RAZLOG

Marko Matić iz Centra za odgovorne medije smatra da je široko javno protivljenje stranom vlasništvu u medijima, koje sve više postaje praksa u zapadnim demokratijama, dobar putokaz i za Srbiju.
- U skladu s tim, naši medijski zakoni moraju da idu u smeru ne samo zabrane stranog vlasništva u medijima, kao nacionalno osetljivom resursu, već i u smeru zabrane posrednog vlasništva stranaca u medijskoj sferi. Iz navedenih razloga u Srbiji ne može da bude mesta za antidržavno delovanje medija iz Luksemburga i karipskih ofšor destinacija - navodi Matić za Srpski telegraf.

 

Lavina pokrenuta kada je fond iz Abu Dabija podneo zahtev da kupi Telegraf

Matić: Ovo bi mogao biti dobar putokaz za Srbiju

Prvo gornji, pa donji dom

Britanska ministarka javnog informisanja i medija Lusi Frejzer odlučuje o tome da li će biti odobreno da kompanija iz Abu Dabija preuzme Telegraf, ali će poslanici u gornjem domu parlamenta svakako glasati o amandmanu na zakon o digitalnim tržištima, konkurenciji i potrošačima, koji bi ministrima mogao da omogući pravo veta na ponude stranih država za britanske novine. Ako takav amandman bude usvojen, o njemu bi se izjašnjavao donji dom.

 

Plaćanje za glas i blokada auto-puta

Sličan model dvostrukih standarda opozicija i njihovi strani mentori imaju i u nizu drugih slučajeva. Tako borbom za demokratiju nazivaju to što u Nemačkoj otvoreno daju novac ljudima da menjaju prebivalište kako bi na lokalnim izborima pobedila određena politička opcija. Studenti dobijaju između 50 i 300 evra, u zavisnosti od toga koliko daleko se sele i gde više glasova bude potrebno. Takođe, kada neko protestuje i blokira, na primer, auto-put, u Nemačkoj, Holandiji ili Francuskoj će ga prebiti i uhapsiti, dok kod nas radi ko šta stigne.

BONUS VIDEO