VUČIĆA ZNAM OTKAD SE RODIO! On ih najbolje poznaje: Prvi komšija porodice predsednika Srbije za Republiku! (GALERIJA)

Moj vršnjak i prvi komšija iz Čipuljića je Anđelko Bata Vučić, kaže na početku razgovora za Srpski telegraf poznati pevač Nedeljko Bilkić (82).

Decenijama je veliki prijatelj s čika Batom, kako Anđelka zovu, a za naš list priča:

- Rođen sam u Bugojnu 1941, na samom početku rata, kao najmlađi od šestoro dece. Imao sam samo dve nedelje kad su mi ustaše ubile oca. Ratno sam siroče. Kao i moj vršnjak i prvi komšija iz Čipuljića Anđelko Bata Vučić. Sin mu Aleksandar, znam ga od rođenja, izrastao je u izuzetnog intelektualca, nenadmašnog govornika, posvećenog državnika, koga uvažavaju i poštuju širom sveta. Nema mu ravna. I neka ga bog poživi, kao i njegovog oca i celu familiju. Jednom sam rekao Bati da se i ja ponosim njime, a tek on kao otac...

U IZGNANSTVU

Bilkić punih šest decenija važi za jednog od najcenjenijih pevača na Balkanu, bez ijedne mrlje u karijeri, obeleženoj antologijskim kompozicijama "Krčma u planini", "Most do moga zavičaja", "Tebi, majko, misli lete"....

Foto: Privatna arhiva

 

Najstariji diskografski aktivni pevač na svetu, koji je nedavno promovisao novi album "Hvala bogu", nije, tvrdi, nimalo iznenađen državničkim uspehom Aleksandra Vučića niti apsolutnim poverenjem koje uživa u narodu:

- Narod je uz njega. Izgara u radu. Preporodio je Srbiju. On je već zaslužio svoje mesto u istoriji. Mene to ne čudi. Potiče iz izuzetno časne, vredne, poštene, čestite porodice. Anđelko i ja smo isto godište, stariji sam tek nekoliko meseci. Ja sam rođen u martu, a Bata u oktobru, ali u izgnanstvu u Srbiji. Tek kad se završio rat, vratili su se i nastavili smo život u našem Čipuljiću.

Osim što su odrastali zajedno, za ceo život ih je spojila ista tragedija: gubitak oca. 

- Išli smo zajedno u školu, igrali fudbal, družili se kao deca, odlazili u bioskop... Onda sam otišao u Kragujevac da se školujem, u srednju tehničku školu, pa smo se viđali preko leta i zime, na raspustima. On je u Bugojnu završio srednju ekonomsku školu. A onda smo otišli za Beograd, gde je on završio Ekonomski, a ja Mašinski fakultet. Mada su nam se putevi razilazili, počeo sam uveliko da pevam i po svetu, a on se bavio svojim poslom, odgovornim dužnostima, uvek smo se viđali. Ja sam 1982. otišao da živim u Kanadu. Tamo su mi i sinovi s porodicama. Međutim, redovno bismo se čuli i družili. Čak je i njegova sestra od strica udata za mog rođenog brata. Tako da smo i doslovno porodični prijatelji.

"KRČMA U PLANINI"

Aleksandrovom uspehu se, naglašava, divi:

- Teško je brinuti o porodici, a kamoli voditi zemlju. Udaraju, podmeću sa svih strana. A tek napadi na familiju, ne znam da li to igde ima u svetu. Da mene tako napadaju, iako imam 82 godine, sigurno bih se potukao s njima. Izmlatio bih nekoga! Ne bih im dozvolio... Toliko mi to smeta. Star sam, ali i u ovim godinama bih se branio. Kod nas je majka svetinja! Možda je za neke opsovati nekom mater kao uzrečica, međutim, nama je to poziv na boj. Jednom sam rekao Anđelku: "Funkcija predsednika nije lična, već državna, svih nas. Napad na predsednika je napad na državu, na nas." A on mi kaže: "Nedo, znaš li ti za Trampa, svašta pričaju o njemu." I tako, razumeli smo se... Tramp je tad bio predsednik SAD. Aleksandar u sebi ima snage i narod je uz njega, sve će izdržati!

Naš sagovornik je pevao mnogim predsednicima, nekoliko puta Josipu Brozu Titu, pa mu je Aleksandar, priča, u šali zamerio što samo njemu nije:

- Odgovorio sam mu, šaleći se, da ću mu pevati i kad se Vukan bude ženio. Tom prilikom pevao bih mu "Veseli se, srce moje, ženim sina svoga", a njemu lično "Krčmu u planini".

BONUS VIDEO