"SA TANJOM NA TI" Marko Đurić: AMERIKANCI MI S VRATA TRAŽE RAKIJU

S Amerikancima nije lako, ali postoji način da ih omekšamo. Tajna se, izgleda, krije u srpskim tečnim delikatesima. Marko Đurić, ambasador Srbije u Vašingtonu, u emisiji "Sa Tanjom na ti" otkrio je da Ameri još s vrata traže čašicu rakije, a onda sve ide mnogo lakše...

Pored tajni iz sveta diplomatije, priznao nam je i ko mu je od ministara najveći rival, ali i koji gaf nikada neće zaboraviti.

Šta pre slomi Amerikance, srpska hrana ili rakija?

- Najviše padaju na rakiju i to nekada u prenosnom, a nekada u bukvalnom smislu. Trudimo se da naša diplomatska misija bude opskrbljena najboljim primercima onoga što srpski domaćini umeju da ponude i da, kad idemo u goste, to ne bude praznih ruku. Neću otkriti ko je, ali jedan visoki i važan američki zvaničnik s vrata, kada imamo sastanke, zajedno s nama nazdravi na dobar domaćinski, srpski način.

Foto: Republika.rs

 

Težak posao, kako se izboriti s tim?

- Moram da priznam da nekada moram da se potrudim, pošto sam ja malo dosadan po tom pitanju, mene umara ta vrsta rekreacije... Moji prijatelji prevrću očima što nisam proaktivniji kada je u pitanju konzumiranje naših tečnih delikatesa. Ali niko nije savršen.

S prijateljima je počela politička karijera i to iz Knez Mihailove.

- Jednog ranog jesenjeg popodneva u čitaonici SANU sedeli smo Nikola Selaković i ja. Bilo nam je dosadno, sve nas je više zanimalo od knjiga koje je trebalo da čitamo... Slušao sam radio na slušalicama. Čuo sam da je u neposrednoj blizini, u Čika Ljubinoj, počela s radom novoosnovana Srpska napredna stranka. Tada se to zvalo grupa Napred, Srbijo, pre zvanične registracije.

 I odmah vas je zapazio Vučić?

- Dogodilo se da je on ušao u prostoriju u kojoj dva mladića, s naočarima, u to vreme sam nosio cvikere, i u sakoima, dakle starmali učenjaci, sede s pravno-političkom analizom statuta Vojvodine. Pogledao je papire, zainteresovao se. Pitao je da li smo mi to pisali. Bili smo frapirani što njega vidimo, televizijsku ličnost, zvezdu, osobu koju do tada nikada nismo viđali izbliza. Kaže: "Ostanite tu..."

Foto: Republika.rs

 

I već narednog dana ste zajedno s njim izašli pred novinare?

- Neverovatno! Nas dvojica smo bili u šoku. Stajali smo pored Aleksandra Vučića, sadašnjeg predsednika Srbije, tada potpredsednika novoosnovane stranke.

 Pored Selakovića, još jedan kolega i drug s Pravnog fakulteta je danas član Vlade?

- Da, Toma Momirović je bio s nama na Pravnom fakultetu u to vreme. Generacija smo, tada smo pripadali studentskim organizacijama, parlamentima...

 Ipak, najveći rival je neko treći?

- Što se tiče rivaliteta, ne mogu da kažem da u prijateljskom smislu postoji rivalitet, ali postoji međusobna inspiracija pošto bih ja želeo da u rezultatima maratona budem onoliko napredan koliko je to uspeo ministar finansija Siniša Mali.

Foto: Republika.rs

 

Maraton i dve leve noge

Sa alkoholom ne ide, ali trčanje nije problem?

- Prvi put sam 2018. trčao trku u Briselu, 20 kilometara. Nikada fizički ništa ozbiljnije nisam radio, svima je jasno da imam dve leve noge i da mi to nije bio fokus u životu, ali sam želeo samom sebi da dokažem da, iako nemam neke pretpostavke i talente u toj sferi, nešto mogu trudom i zalaganjem i na tom polju da uradim.

 

Kastro me pomešao s predsednikom

Najveći blam?

- Blamova je bilo mnogo, mnogi gifovi i klipovi čiji sam ja akter su legenda srpske politike i estrade. Međutim, izdvojiću 2013. i prvi sastanak tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića s bivšim kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom. Automobil u kojem sam ja bio parkirao se tako da sam odmah izašao pred kubansku delegaciju. Vidim čoveka u zelenoj uniformi, oko njega na desetine ljudi. Krenuo sam ka njemu, on raširio ruke, srdačno se pozdravlja. Brzo sam shvatio da me je pomešao s predsednikom.

BONUS VIDEO