ŽIVEĆE OVAJ NAROD I OVA ZEMLJA, NEĆETE JE SRUŠITI! Predsednik Vučić se obraća okupljenom narodu u Somboru!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje centralnoj manifestaciji obeležavanja 24 godine od NATO agresije na Srbiju, koja se održava u Somboru.

Obeležavanju Dana sećanja, na Trgu Svetog Đođa u Somboru, pored brojnih građana, prisustvuje i patrijarh Porfirije, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.

Foto: Printscreen/RTS

''Oprostićemo ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo'', poruka koja je poslata na godišnjicu NATO agresije. 

 

 

Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi.

Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, u 19.55 somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO-saveza na SRJ.

Manifestaciju je otvorio patrijarh Porfirije svojim obraćanjem:

- Poštovani narode sabran večeras iz gotovo svakog dela Srema, Banata i Bačke, sabran na molitvu Jednome. Našem narodu, ali i čitavom svetu potreban je mir. Sećajući se dana kada su u ovom gradu razarane škole, vrtići, objekti, mi činimo ono što su Somborci činili tog proleća 1999. godine. Somborci su se okupljali na ovom Trgu koji nosi ime Svetoga Georgija i molili, a preko njega i našem Bogu. Sabrali smo se da se pomolimo za sve koji su nepravedno postradali od pucanja sa neba. Molimo se da i u Ukrajni što pre prestane sejanje smrti.Ponoviću ono što sam bezbroj puta govorio, poslanje crkve je da na svaki način, a pre svega molitvom i verom u Hrista, svedoči i izgrađuje mir - počeo je svoj govor patrijarh i dodao:

- Gradimo i čuvajmo Božiji mir u sebi, pa ćemo onda moći da se mirimo sa drugima.Molimo se i borimo se da se naša stradanja ne ponovo, ni nama ni bilo kome drugome.Ali ne prihvatajmo ultimatume i ucene po bilo koju cenu. Ultimatume i ucene koji znače odvajanje od sebe i svoga.Govoreći ovo zagledan sam u krst na kome je razapet naš Isus, ali i milioni ljudi, pa i žene i deca širom sveta. I hiljade naših, od cara Lazara, do Radovana Medića i Milice Rakić.

Nakon obraćanja Patrijarha Porfirija, sledilo je intoniraje himne Republike Srbije ''Bože pravde''.

Pomen stradalima u NATO agresiji obeležen je i muzičko-scenskim prikazom.

Poznati stihovi akademika i pesnika Matije Bećkovića ''Kosovo polje'' izrecitovani su u muzičko-scenskom prikazu.

Foto: Printscreen/RTS

- 8760 dana je prošlo od kada nisi sa nama. Zvuk sirene i 'voli vas tata' sa vrata je ono što je obeležilo naše odrastanje. Upozoravao si, ali mi nismo mogli da razumemo. A kao i bismo, ja sam imala 13, a Gogi 11 godina. Mama se uzdigla i sama podigla Gogija i mene u dobre i poštene ljude, kako si ti i želeo. Propustio si mnogo toga. Naše mature, diplomske, prve izlaske, prve poslove, venčanja, rođenja tvojih unučadi... Nisi bio tu da ispratiš svoje roditelje na večni počinak. Znam da si tamo negde da nas čuvaš i da i dalje imaš onaj blagi osmeh po kome te svi pamte - govorila je Marijana Paskaš, ćerka Radovana Medića, prve žrtve NATO bombardovanja.

Prisutnima se obratio i predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik.

- Okupljamo se zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je odlučio da se ovo ne zaboravi i da se nazove pravim imenom. Ne okupljamo se da bismo se sećali, nego da ne zaboravimo. Što se mene tiče, nećemo ni zaboraviti ni oprostiti. Nisu hteli samo da nas pobiju, nego i da nas potcene i ponize.Nikada se nije u istoriji nije desilo da neko nekog napao, a da nije razgovarano o reparaciji. Došli su da nam nude kredite. A decu i nevine žrtve ne možemo da obnovimo. Vidim budućnost ovog naroda u ujedinjenju Republike Srpske i Srbije - poručio je Dodik.

Predsednik Vučić se obratio narodu:

- Dvadeset i četvrta je godina od kada je počela agresija na SRJ. Večeras nas u Somboru ima ubedljivo najviše. To govori nešto loše i nešto dobro. Upravo zbog toga sam odlučio da večeras ne čitam lepo sročen govor, već da govorim iz srca i ono što mislim i da ne dozvolim da me emocije u potpunosti savladaju i time nanesem štetu našem narodu i zemlji. Pre 24 godine konačno je umrlo savremeno međunarodno pravo. To vam zvuči kao nevažna birokratska rečenica. Nije. To je mnogo više od toga. Od tada više ništa što se u svetu događa, ne može da bude gore od onoga što su uradili maloj zemlji, koja je bila slobodarska i htela da bude svoja na svome.

- Rekli ste da ste napali jednu zemlju zbog humanitarne katastrofe. Niste vi sprečavali nikakvu humanitarnu katastrofu, već ste naoružavali pobunjenike. Kada ste videli da ne možete da dobijete opravdanje, rekli ste: 'Šta će nama Savet bezbednosti? Šta će nam pravda? Mi ćemo to sami, jer smo mi sami na svetu'. Skupiće se nas 19 najjačih i naučićemo pameti Srbe i sve koje u toj zemlji žive. Prošlo je 24 godine, kidali ste nam delove teritorije, ubili nam 79 dece, 2.500 ljudi, ne samo civila, i vojnika, i policajaca. Ko ste vi da nam ubijate vojnike i policajce na svojoj teritoriji?

- Da li je Radovan Medić išao u Mičigen ili ste vi došli i ubili ga na kućnom pragu. Mislili ste da ste nas naučili pameti? Pa da li ste? Ja vam kažem, niste! Nikad niste slomili ponosni srpski duh i nikada ga nećete slomiti. Sada tražite od nas da se saglasimo da niste počinili tako strašne zločine. Kažete nam da gledamo u budućnost. I gledamo. I ne želimo više nikad sukobe. Džentlmenski 19 na jedan. I još se čudite što i dalje postoji mali prkosni narod koji ne da na sebe. Kako danas dvolično zvuči kada vi štitite nečiji teritorijalni integritet.

Foto: Printscreen/RTS

- Nismo mi jedini stradalni narod. Stradali su i Albanci, i Bošnjaci, i Hrvati... Moramo da poštujemo i njihove žrtve. Trudio sam se slušajući Marijanu Paskaš da ne pustim suzu. Zamislite da moram ja nekom detetu da javim da mu je otac ubijen. Zato se borim za mir. Nisam postao nikakav bedni izdajnik, a to mi govore oni koji su provodili naredbe onih koji su vršili agresiju. Moje je samo da kroz iglene uši provučem našu zemlju. Ovo su suluda vremena kad ni sa kim ne možete racionalno da pričate o miru. Mir je zabranjena reč. Za razliku od Milorada, mislim da moramo da pokušamo da oprostimo. Lomili ste nas, rušili, ubijali decu. Niste nas ubili, živeće ovaj narod i živeće ova zemlja Srbija, nećete je srušiti niti slomiti.

- Sa nama su ovde večeras i Romi i Mađari i pripadnici drugih naroda koji ovu zemlju osećaju kao svoju i prolazili isto. Orban mi je tek nedavno rekao da je zabranio ulazak kopnene vojske sa naše teritorije jer su hteli crni scenario. Pre samo 12 godina nismo smeli jedan venac da položimo, nismo smeli da kažemo da je ovo agresija, a sada smo počeli da podižemo naš zemlju i počeli smo da izbijamo na vrh. Naša zemlja je počela da se seća, naša zajednička je ideja da obeležavamo stradanja na Košarama, u Jasenovcu. Šta god bilo umemo to da učinimo da uvek budemo zajedno. Ne damo Srbiju i nikad je nećemo dati. Ne damo Radovana i Milicu. Ne damo svoju decu. Živela Srbija!

BONUS VIDEO: