LEGIJA ISPLAĆEN U ĐINĐIĆEVOM KABINETU, DOBIO 200.000 MARAKA ZA HAPŠENJE SLOBE: Istina o tajnama 5. oktobra, šokantne beleške američkog diplomate!

Ovo je Montgomerijevo svedočenje o hapšenju Miloševića...

Posle kapitulacije Milošević se povukao u zvaničnu rezidenciju na Dedinju i nije bio politički aktivan. Nisam siguran da li je pre hapšenja ikad slobodno napustio tu zgradu. Ipak, prvo pitanje upućeno novoj vladi posle čestitki na pobedi bilo je: "Šta ćete učiniti s Miloševićem? Kada ćete ga poslati u Hag?" On je bio daleko najvažniji i najpoznatiji optuženik za ratne zločine i pojedinac koga su mnogi smatrali najodgovornijim za nasilje koje je pratilo dezintegraciju Jugoslavije.

DOS je, naravno, bio podeljen oko toga. Uprkos Koštuničinoj sugestiji da bi Miloševiću trebalo suditi u Srbiji, čvrsto sam verovao i onda i sada da bi i danas živeo u istoj rezidenciji - u svojevrsnom stalnom kućnom pritvoru - da su se pitali Koštunica i njegova stranka. Pojedini članovi DOS želeli su da brzo bude poslat u Hag, kao odgovor na rastući pritisak međunarodne zajednice i potrebu da se to pitanje ukloni s puta.

Foto: youtube.com/printscreen

 

Zoran Đinđić je razmatrao opcije i odlučio da primeni Koštuničinu ideju da mu bude suđeno u Srbiji za zločine protiv srpskog naroda. Verovao je da će, zato što Srbi ne vole Hag i što mnogi ili većina ne bi odobrili Miloševićevo izručivanje, razumeti i prihvatiti da mu se sudi u Srbiji za zločine koje je počinio protiv srpskog naroda.

Smatrao je da će to pomoći Srbima da saznaju više o njegovim zločinima i donekle umiriti međunarodnu zajednicu.

POČETAK MARTA

Druga poenta zahteva objašnjenje. Nekoliko meseci posle njegovog poraza Zapad se i dalje pitao koliko još uticaja ima Milošević, da li može da izvrši državni udar i da li će njegove pristalice u vladi i poslovnim krugovima blokirati reforme. To je postalo značajno budući da su te bojazni, između ostalog, usporile proces ukidanja sankcija.

Dobio sam poziv da posetim Đinđića početkom marta. On je imao nameru da pusti probni balon u vezi sa suđenjem Miloševiću. Znao je da Kongres zahteva od vlade SAD da do kraja marta potvrdi da Srbija potpuno ispunjava obaveze prema Hagu, što je bio uslov za godišnju pomoć u vrednosti od 100 miliona dolara. Premijer je naglasio pritiske kojima je izložen, a naročito sve veće probleme s Koštunicom.

Foto: E-stok

 

Objasnio je da je domaće suđenje najbolji način za problem u vezi s Miloševićem. Nije pomenuo nikakav rok i predlog je jednostavno predstavio kao svoju najnoviju ideju. Bio sam rezervisan. Mada sam znao za teškoće s kojima se suočavao, takođe sam znao da moja vlada neće biti zadovoljna sve dok Milošević ne bude izručen Hagu. Nisam, stoga, mogao da podržim ništa manje od toga.

Ubrzo potom, u petak 30. marta pozvao me je bliski kontakt iz DOS. Počelo je, rekao je. Upravo hapse Miloševića. Ali nije bilo baš tako. Aktivnosti tog vikenda bile su kombinacija intrige, drame, farse, opasnosti, nepredvidivosti i vešte politike. Svi detalji nisu potpuno jasni ni sada. Ňva operacija bila je suprotnost efikasnom profesionalizmu.

U BELOM KOMBIJU

Dogodilo se tada nešto vrlo zanimljivo. Jedan beli kombi, koji je bio parkiran nedaleko odatle od devet uveče, u ranim jutarnjim satima na silu je probio kapiju na ulazu u Miloševićevu rezidenciju. Iz vozila su izleteli ljudi s fantomkama, obučeni u kožne jakne i farmerice, i pokušali da uđu u vilu. Izbila je oružana paljba. Dok su napadači bili unutar kompleksa i možda čak ušli u neke delove same vile, pucnjava je prekinuta.

Posle Đinđićeve smrti obelodanjeno je da su to, u stvari, bili Legija i neki ljudi koje je on regrutovao, uključujući vođu "zemunskog klana" Dušana Spasojevića. Prema jednom očevicu, Legija je nedugo po hapšenju dobio 100.000 ili 200.000 nemačkih maraka od samog Đinđića, u premijerovom uredu, da podeli momcima za dobro obavljen posao. Kao objašnjenje za angažovanje Legije, navedeno je da regularne policijske snage nisu želele ili nisu bile sposobne da sprovedu hapšenje, te da se situacija brzo pogoršavala.

Ne zna se ko ih je pozvao da se uključe i ugovorio detalje. Ali značajno je da je osoba na sceni koja je na kraju ušla u vilu i, posle dugih pregovora, privolela Miloševića da se preda bio Čedomir Jovanović.