BITKA ZA EVROPSKI TRON, NA KOJU STRANU ĆE SRBIJA? Duboka podela u Uniji, dve zemlje odlučuju o sudbini starog kontinenta!

S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron pokazuje ozbiljnu nameru da postane nova vodeća evropska ličnost, naročito što preuzimaju predsedavanje EU. Svi nestrpljivo iščekuju ishod njihove bitke za primat budući da će od njega zavisiti sudbina Evrope, ali i Srbije. 

Nemačko-francuska koplja se već neko vreme lome po mnogim pitanjima. Veliki sukob imaju po pitanju nuklearne energije, gde se Francuska zalaže za veću upotrebu i njenu klasifikaciju kao zelene energije, čemu se Nemačka žestoko protivi i zalaže se za gašenje nuklearnih elektrana.

Nemci su odlučni po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba, dok Makron poziva na ublažavanje odnosa s Rusijom.

Zatim i kada je reč o proširenju, francuski predsednik je pre nekoliko dana poslao poruku da je zapadni Balkan srce evropskog kontinenta i da mu Evropa ne može okrenuti leđa, te da treba poslati jasnu poruku da postoji perspektiva članstva, ali da se moraju preduzeti reforme unutar EU da bi bio moguć prijem novih članica.

S druge strane, kako se to videlo po septembarskim izborima, zapadni Balkan nije prioritet za nemačku spoljnu politiku. Šta će pobeda jedne, odnosno druge, strane u borbi za primat značiti za Srbiju, sagovornici Srpskog telegrafa ocenjuju na sledeći način. 

Foto: youtube.com/printscreen

STATUS KVO

Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Velike Britanije, ocenjuje da će Nemačka ostati neprikosnovena, te da nikakvih većih promena u EU neće biti, pa tako ni po pitanju Srbije.

- Nemačka je ipak najjača zemlja EU, 33 odsto evropske industrijske proizvodnje pripada njima. Prema tome, ne mogu bez nje. S druge strane, postoji ambicija Makrona da preuzme inicijativu očuvanja i vođenja EU, ali iza toga stoji vrlo pragmatičan razlog. Francuska je veoma zadužena zemlja i oni već nekoliko godina guraju ideju da se svi dugovi zemalja EU stave u jedan koš. Nemačka se protivi jer bi najveći deo dugova ona morala da plati procentualno BDP. Francuska onda pokušava da uceni Nemačku tako što pravi razne političke smicalice, čak je sklopila savez s Italijom, što je apsurd jer su obe u EU, a vrše pritisak i ka Poljskoj. Što se tiče Srbije, ne smemo zaboraviti da je pre nekoliko godina Francuska inicirala blokiranje proširenja. Verujem da će ostati sve isto, biće raznih ucena u pogledu napretka, ali ga ne treba očekivati jer su oni u velikoj krizi. Tako da će to ostati jedna pat pozicija, što se ove dve zemlje tiče, a Srbiji ostaje status kvo - kaže Ljepojević i dodaje da su uz Nemačku zemlje Beneluksa, Austrija, Slovačka, Danska i Švedska i Španija, mada se ne izjašnjava o tome.

Foto: Tanjug/AP

SRBIJA NA DOBITKU

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije smatra da je posle odlaska Merkelove omekšala moć Nemačke jer se još nije iskristalisalo liderstvo, dok je Makron u naletu.

- Nemačka uopšte nije u situaciji da pomogne nekom jedinstvenom stavu Evrope. S druge strane, Makron pokušava da prodrma dosadašnji ambijent, ali treba imati u vidu da njima idu izbori ove godine. Sve to, međutim, utiče i na bezbednost našeg regiona jer se pokazalo da su pojedine države počele sve više da vode svoju partikularnu politiku. Da je drugačije, morali bi da budu mnogo jasniji, određeniji kada je u pitanju Kosovo i RS. Francuska se probudila, ona sve više razume nepovratnost određenih promena i u tom kontekstu svoje tradicionalne partnere traži u našem regionu i nalazi ih u Srbiji. Mi imamo jedan rastući kvalitetan odnos i sve što bi zavisilo od Francuske, sigurno ne bi bilo pogoršanje pozicije Srbije ako bi Francuska i Makron odlučivali - uveren je Miletić.